Obeležen Dan odbrane Beograda 1915. godine

Dan odbrane Beograda 1915. godine obeležen je juče kod Spomenika braniocima Beograda u Spomen-parku na Dunavskom keju. Tim povodom venac je položio Aleksandar Šapić, gradonačelnik, i istakao da je ovo mesto jedno od najvažnijih kulturno-istorijskih spomenika, ne samo u prestonici, već i celoj Srbiji, a prošle godine dovedeno je u pristojno stanje. On je naglasio da je veliki i značajan podvig ljudi koji su se tada borili.

– Oni su svoje živote dali svesno kako bi „kupili” vreme da se povuku žene, deca, vlada i vojska, iako je bilo mnogo žena, čak i dece koji su tada učestvovali u odbrani našeg grada. Poslednjih nekoliko godina počeli smo da negujemo kulturu sećanja na taj period naše istorije koji je bio potpuno zapostavljen, a jedan je od najvažnijih perioda. Mislim na balkanske ratove, Prvi svetski rat i sve ono što je omogućilo da živimo danas u slobodnoj zemlji – rekao je Šapić i dodao da će od sledeće godine kompletnu organizaciju obeležavanja ovog dana preuzeti Gradska uprava jer smatra da proslavi treba da prisustvuju najviši državni funkcioneri.

– Sledeće godine je 110 godina od odbrane Beograda i obeležićemo to posebnim događajima i akademijom. Želimo da našu decu u školama učimo stvarima o kojima ih spletom okolnosti nisu učili, da budemo ponosni na naše pretke jer konkretno u ovoj bici, čini mi se, veću počast odavali su nam naši neprijatelji nego mi sami sebi. Skroman spomenik koji je podigao tada naš neprijatelj, general Makenzen, govori kakvo su poštovanje oni imali prema tim ljudima  – naveo je gradonačelnik.

Legiju časti dodelio nam je veliki prijatelj srpskog naroda maršal D’Epere, a kako je Šapić ukazao, dobilo ju je svega pet gradova, a Beograd je jedan od dva koji nisu u Francuskoj.

– Sve to pokazuje koliko je to bio važan, hrabar i ponosan period u našoj istoriji. Moderna istorija ratovanja ne poznaje takav jedan podvig gde se praktično povukla čitava država, muško stanovništvo i vojska, pa se posle dve godine vratila i bila ključna u pobedi u Prvom svetskom ratu. Ne smemo da zaboravimo to i ponosan sam što država Srbija poslednju deceniju počinje da neguje kulturu sećanja na mnoge važne događaje iz istorije našeg naroda – kazao je Šapić i dodao da će kao gradonačelnik davati svoj doprinos dokle god se bude nalazio na tom mestu.

Naši preci dali su živote, naveo je Ivan Stratimirović, predsednik Saveza potomaka ratnika Srbije 1912–1920. godine, da bismo mi danas živeli, radili, školovali se i napredovali u slobodnom Beogradu i slobodnoj Srbiji. Govorio je o majoru Gavriloviću i njegovoj žrtvi kada je bilo najteže.

– Nijedna komanda nije izbrisala nikoga živog iz vojske, ali je to bilo nadahnuće da se krene u juriš na nadmoćnije sile koje su više od jednog dana bombardovale Beograd najtežim oružjem. Junaci, žandari, vojska Drugog puka, dobrovoljci iz Srema branili su prestonicu i ginuli, kada je i sam major teško ranjen. Bilo je jasno da ne možemo da se odbranimo, ali taj otpor i sprečavanje neprijatelja da brzo prodre i preseče srpsku vojsku i da onemogući da se oni povuku. Njihova žrtva omogućila je da deo preživelih koji su se vratili rade u oslobođenoj Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Njima treba da smo zahvalni – rekao je Stratimirović i istakao da mu je drago da naša država sve više poštuje one koji su njene temelje stvarali i branili tada, 1914. i 1915. godine, kao i 1918. kada su trčećim korakom oslobodili Srbiju i njene krajeve.

Sveštenstvo Srpske pravoslavne crkve održalo je pomen palim ratnicima. U programu je Hor Prve beogradske gimnazije izveo prigodnu numeru „Tamo daleko”.