Klintonovi opet prave problem Obami

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 18. novembra – Saradnici novoizabranog američkog predsednika Baraka Obame opet imaju pune ruke posla oko Klintonovih, gde se kao problem za Hilari ponovo ispostavlja njen suprug Bil. Ovoga puta nije reč o izbornom nadmetanju, već o „ispitivanju terena” za ostvarivanje Obamine namere da poraženu stranačku rivalku postavi za šefa diplomatije– ako se prethodno utvrdi da razgranati privatni poslovi njenog supruga (ništa slično svojevremenoj seksualnoj „aferi Monika”) neće dovesti do sukoba interesa a na štetu države.

Tačnije: specijalizovana ekipa pomno ispituje da li međunarodni finansijski „dilovi” bivšeg predsednika mogu da uvale u neprilike budućeg predsednika kad bi mu ministarka spoljnih poslova bila nekadašnja prva dama, sada njujorška senatorka. Obama neće zvanično ponuditi tu funkciju Hilari, dok se ne raščisti da li su s Bilom „čista posla”, naglašavaju poznavaoci. Kao izazov nagoveštenom aranžmanu Hilari ispostavlja se, ukratko, Bilova razgranata aktivnost za sakupljanje novca po svetu, kako za svoje lične, tako i za potrebe njegove humanitarne fondacije. Postavlja se, naime, pitanje: šta bi bilo kad bi se akcija (pretpostavljene) šefa Stejt departmenta „sudarila” s privatnom inicijativom njenog muža da u nekoj zemlji zgrne donacije ili zaradu na osnovu privatno sklopljenog ugovora? Pa dalje: ne bili strani zvaničnici, s obzirom na to da Bil važi kao „uticajni alternativni diplomata”, zapali u nedoumicu ko je, zapravo, stvarni zastupnik spoljne politike Vašingtona? I ne bi li takva eventualna javno-privatna kombinacija Klintonovih smanjila autoritet Obame kao predsednika?

Spisak nedoumica je duži, ali pogledajmo, najpre, činjenice koje su sada „pod lupom”. Od odlaska iz Bele kuće pre gotovo osam godina, dakle u mandatima Džordža Buša, Klintonovi su, prema njihovim poreskim prijavama, zaradili 109 miliona dolara, mahom pisanjem odvojenih memoara, ali i honorarima koje je Bil dobijao za govore, često po inostranstvu.

Uz te govore su išli i prigovori. Samo prošle godine nastupio je 54 puta i za to ubrao 10,1 milion dolara, neretko po ugovorima s kompanijama i vladama, s kojima bi Stejt department mogao da se konfrontira narednih godina, sugeriše „Vašington post”.

Ispituju se i ostale okolnosti govora, čija je tarifa bila i preko 400.000 dolara za sat, među čijim naručiocima je bio i ovdašnji milijarder, gazda lanca supermarketa, Ronald Barkl. Dotični je ulagao novac, navodi se za vladu u Dubaiju, postao akcionar i medijske firme u Kini, sakupio milion dolara za predsedničku kampanju Hilari, a Bilu, kao savetniku u poslednjih šest godina, isplatio 12,6 miliona dolara. Da li i tu leži potencijalni sukob interesa tek treba da se utvrdi.

Još su neizvesnije „prirode” ulaganja u Klintonovu predsedničku biblioteku (u arkanzaskom Litl Roku) i njegovu fondaciju koja je izrasla u „globalnu nevladinu organizaciju”, sa oko 800 zaposlenih, posvećenu ublažavanju problema kao što su klimatske promene, glad, sida, malarija… Za obe te institucije je u poslednjih deset godina, širom sveta, sakupio oko 500 miliona dolara, precizira njujorški list, uz napomenu da su prilozi, čije pošiljaoce nije obelodanio, stizali mahom iz islamskih zemalja: vladajuće saudijske porodice, kralja Maroka, kao i iz organizacija povezanih s vlastima Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta i Katara.

Po nalazima „Tajmsa”, među 97 donatora koji su u poslednjoj godini vladavine Klintona dali ukupno 69 miliona dolara, bila su i dvojica s prilozima od po milion dolara, dok su njihovi poslovi bili pod istragom Ministarstva pravosuđa…

Simpatizeri Klintonovih i pobornici ulaska Hilari u Obaminu administraciju kažu da će se pokazati kako su podozrenja „napumpana”. Bračni par je „transparentniji”, kažu, u finansijskom pogledu od mnogih njihovih prethodnika u Beloj kući.

Među Obaminim podržavaocima raste, međutim, neslaganje sa nagoveštenim unapređenjem Hilari, zapaža list „Politika”. U stilu: „Zar smo se protiv Klintonovih borili, dugo i odlučno, da bismo im sada prepuštali vlast”.

Mnogi obamistisu, podseća se, u impozantnu izbornu mobilizaciju krenuli podstaknuti obećanjima novog lidera da će zadovoljiti njihove težnje za bitnim promenama, u koje spada ukidanje „dinastičnosti” familija Buš i Klinton. Sada im je teško da se preorijentišu, pa da „otpisane” Klintonove zamisle među glavnim kadrovima „budućnosti koja neće ličiti na prošlost”.

Obama pokazuje spremnost, pak, da sastavi „vladu rivala”. Poziva se na tome slična rešenja legendarnog predsednika Abrahama Linkolna, u čijem su kabinetu bili i njegovi protivnici.

U takvoj kombinatorici, kao uzdržani se pokazuju drugi kandidati za mesto šefa diplomatije. Masačusetski senator Džon Keri i guverner Nju Meksika Bil Ričardson donedavno su važili kao favoriti za tu funkciju, pogotovu što imaju zavidno spoljnopolitičko iskustvo. I što su „odavno” podržali Obamu protiv Hilari, koji su se poprilično gložili upravo oko spoljne politike.

Ona je, na primer, glasala za rat u Iraku a on mu se protivio. On je bio i za dijalog s neprijateljima, a ona nije. Saglasili su se, ipak, bar donekle: ona ga je podržala protiv republikanca Mekejna, a on joj je ponudio položaj šefice diplomatije ako se tome ne ispreči sukob interesa, između onoga što se od nje očekuje i onoga na šta se, u privatnim aranžmanima, navikao njen suprug…

-----------------------------------------------------------
Pobednik i gubitnik

Vašington, 18. novembra – Barak Obama i Džon Mekejn, pobednik i gubitnik na izborima za predsednika SAD, dogovorili su se juče da zajedno rade – za obnovu poverenja građana u vlast. Na sastanku u Čikagu, Mekejn je nagovestio i da je rad da pomogne Obaminoj administraciji. Proneli su se glasovi da bi mu, zauzvrat, mogla biti ponuđena funkcija u njoj, ali za tako nešto zasad – nema potvrde.