Izložba u čast oslobodiocima Pančeva

Pančevo – „Svake večeri, tih prvih dana oktobra, odlazili smo na počinak uvereni da ćemo se probuditi u slobodi. Bilo je jutro, 6. oktobar. Na naš, izbledelim pak-papirom zamračeni prozor, kucala je majka slikara Joce Vitomirova i govorila: ’Ustajte, ustajte! Idu Rusi!’ Prolazili su našom ulicom (Sinđelićevom) u manjim grupama i vukli mitraljez na točkovima (Maksim). Zadržavali smo ih, svi su hteli da ih zagrle, izljube. A oni mokri, neobrijani, blatnjavi, govorili su: ’Na Berlin, na Berlin!’”, pribeležio je Vitomir Sudarski, jedan od svedoka oslobođenja Pančeva.

Nakon tri i po godine okupacije, hapšenja, mučenja Gestapoa, smrti, straha i gladi, Pančevo je u rano jutro 6. oktobra 1944. godine dočekalo slobodu. Od tog dana prošlo je 80 godina, koje grad na Tamišu obeležava izložbom „Smrt fašizmu sloboda narodu” u ovdašnjem Narodnom muzeju. Postavka prati događaje od 27. marta i tok rata sa prilozima o poginulim članovima pokreta otpora, brutalnim zločinima, masovnim vešanjima i streljanjima, koje su snimali nemački fotografi. Prilozi dalje beleže dolazak Crvene armije, borbe za grad, dok centralno mesto zauzimaju fotografije generala Vasilija Filipoviča Margelova, komandanta 49. Gardijske streljačke divizije koja je u sadejstvu sa partizanskim jedinicama oslobodila grad. Pančevcima doskora nepoznata ličnost, legenda sovjetske vojske, koji je preživeo rat, u svojim memoarima pominje Pančevo, gde kaže „da je neočekivano bilo, da za tako mali grad, bude tako žestoka borba”.

Nemci su utvrdili Pančevo, kao da Berlin čuvaju. Doveli su specijalne jedinice iz Beograda, novog komandanta grada, artiljeriju, čak i „ferdinanda”, top ogromnog kalibra – sve što su mogli. Bitka je bila, kazuju izvori, krvava, o čemu svedoči preko 500 poginulih nemačkih vojnika i stotinu zarobljenih, a kod Sovjeta 124 poginula i 400 ranjenih. Nemački komandiri na pojedinim delovima fronta, 5. oktobra, mole komandanta Hildebranta da naredi povlačenje, jer će, ako ostanu, svi će izginuti. To je jedinstven slučaj, napominje istoričar Srđan Božović, da nemački oficiri mole da se povuku, a govori, koliko su borbe bile žestoke. Dan kasnije Nemci napuštaju Pančevo, a za sobom uništavaju objekte koje su držali i pale svu dokumentaciju, vojnu opremu, da ništa ne ostave Sovjetima, koji dolaze  iz pravca Starčeva.

„Oslobodioce je dočekalo hiljade ljudi na ulicama, igrala su se kola, slavilo se i pucalo, a ono što bi moglo da začudi je, da dok Crvena armija ulazi, zvone crkvena zvona. Ali, oduševljenje je bilo toliko, da to nije bilo pitanje ideologije, ni ’crvene zvezde’, ni ’petokrake’, jer – došla je sloboda. Takođe, upozorenja iz sovjetske i partizanske komande da se raziđu, zato što postoji mogućnost bombardovanja grada, niko nije poslušao. I zaista Nemci jesu ponovo napali grad, ali ništa nisu uspeli da urade”, kaže Sržan Božović, kustos istoričar u pančevačkom muzeju.

Odmah po oslobođenju uspostavljena je nova komanda, prvi zadaci bili su obezbediti hranu, preživljavanje i pravljeni su planovi za podizanje spomenika. Upravo ispred zgrade današnjeg muzeja, a tada Magistrata, bila je grobnica 78 sovjetskih vojnika, čiji posmrtni ostaci su kasnije eshumirani i sahranjeni zajedno sa partizanima na groblju u Vršcu.

„Pančevo je grad u Banatu koji je najviše stradao, verovatno i jedan od stradalnijih gradova u Vojvodini. Zato se sećanje na osvajanje slobode i stradale mora čuvati. To nije pitanje ideologije, već je reč o patriotizmu, hrabrosti, a može se reći i čojstvu, jer su stradali pokazali spremnost na najveće žrtve”, ističe Božović. Ipak, kažu u muzeju, tokom najave izložbe dolazili su građani – neki oduševljeni, a neki ljuti na njih.

„Njima poručujemo da je ovo istorijski događaj od izuzetnog značaja za naš grad i zemlju, i da je naša dužnost da sećanja sačuvamo. Zato ćemo se pobrinuti da sve škole u gradu prođu kroz ovu izložbu”, ističe Miroslav Burclin, direktor Narodnog muzeja Pančevo, u čijoj galeriji je kao deo postavke i memorijal o spomenicima podignutim poginulima za slobodu, autentična maketa Svilare, prvog nacističkog logora u Banatu, kao i makete oružja, aviona, tenkova, bornih kola i vojnika koji su učestvovali u Drugom svetskom ratu.