Sve napetije na suđenju Dodiku u Sarajevu

Od na­šeg stal­nog do­pi­sni­ka 

Ba­nja­lu­ka – Si­tu­a­ci­ja u Su­du BiH u Sa­ra­je­vu, gde se su­di pred­sed­ni­ku Re­pu­bli­ke Srp­ske Mi­lo­ra­du Do­di­ku, po­sta­je sve napetija, a ju­če­ra­šnje ro­či­šte, ko­je je pre­ki­nu­to, uma­lo je pre­ra­slo u eks­ces. Ro­či­šte u pro­ce­su pro­tiv Do­di­ka i v. d. di­rek­to­ra „Slu­žbe­nog gla­sni­ka RS” Mi­lo­ša Lu­ki­ća obe­le­ži­la je pre­pir­ka su­di­je Se­ne Uzu­no­vić sa Do­di­kom i nje­go­vim bra­ni­o­cem.  

Re­či­ma „mo­je je pra­vo da ga­la­mim” i pret­njom da će fi­zič­ki uda­lji­ti iz sud­ni­ce pred­sed­ni­ka Srp­ske, ali da on ne­će mo­ći da na­pu­sti zgra­du Su­da BiH, Uzu­no­vi­će­va je po­ku­ša­la da pre­ki­ne ras­pra­vu o to­me da li je sud ade­kvat­no i na vre­me oba­ve­stio od­bra­nu o ro­ku za iz­ja­šnje­nje o do­dat­nim do­ka­zi­ma tu­ži­la­štva. Zbog to­ga je od­bra­na, ja­vlja­ju me­di­ji, za­tra­ži­la iz­u­ze­će Uzu­no­vi­će­ve.

Do­dik je iz­ja­vio da su u ovom po­stup­ku „sve su­di­je mu­sli­ma­ni či­ja je rat­na pro­šlost upit­na, kao i ulo­ga u ovom pred­me­tu”, kao što je, ka­ko na­vo­di, slu­čaj i sa glav­nom su­di­jom Se­nom Uzu­no­vić, ko­ja je bi­la pri­pad­ni­ca ta­ko­zva­ne Ar­mi­je BiH. Do­dik je re­kao da „Uzu­no­vi­će­va ni­je ni­šta uči­ni­la u ve­zi sa zlo­či­nom nad po­ro­di­com Go­lu­bo­vić u Ko­nji­cu, i ubi­stvi­ma de­ce Pe­tra i Pa­vla”, te da je do pre­su­de na­knad­no do­šlo u Ha­škom tri­bu­na­lu, a pret­hod­no su bi­li oslo­bo­đe­ni pri­pad­ni­ci ta­ko­zva­ne Ar­mi­je BiH ko­ji su ubi­li srp­sku po­ro­di­cu. On ka­že da je pred­sed­nik SDA Ba­kir Izet­be­go­vić ja­sno re­kao da zna is­hod pro­ce­sa i ko sto­ji iza op­tu­žni­ce pro­tiv nje­ga i ka­kve ima­ju na­me­re, do­dav­ši da će na­red­ni iz­bo­ri za pred­sed­ni­ka RS bi­ti spro­ve­de­ni po Iz­bor­nom za­ko­nu RS.   

Do­di­kov bra­ni­lac Go­ran Bu­bić po­ja­snio je da je od­bra­na tra­ži­la iz­u­ze­će su­di­je Se­ne Uzu­no­vić „jer tu­ži­la­štvo že­li da pro­vu­če do­ka­ze ko­ji to ne bi mo­gli da bu­du ni na jed­nom su­du”. „Do­kaz je Aneks 10 ali on ni­je iz­ve­den me­se­ci­ma jer ide u pri­log od­bra­ni, ali tu­ži­la­štvo na­sto­ji pro­gu­ra­ti do­ku­ment ko­ji ni­je ve­ro­do­sto­jan, ski­nut sa saj­ta UN”, ka­že Bu­bić.  

Advo­kat An­to No­bi­lo tvr­di da je Uzu­no­vi­će­va na­pra­sno od­u­sta­la od ras­pra­ve, a da ni­je­dan do­kaz ni­je iz­ve­den. „Ne­što se tu do­ga­đa”, sma­tra No­bi­lo i pret­po­sta­vlja da je­dan od uzro­ka to­me mo­že bi­ti i do­pis OHR-a. „Tri do­pi­sa su iz OHR-a do­šla Tu­ži­la­štvu BiH, a ono ih je pro­sle­di­lo su­du. Ni­ka­da ni­sam vi­deo da čo­vek ko­ji je šef prav­ne slu­žbe OHR-a upu­ću­je sud ka­ko tre­ba da ra­di”, re­kao je No­bi­lo. 

Ana­li­ti­čar Dže­vad Ga­li­ja­še­vić je pro­ces pro­tiv Do­di­ka sta­vio u kon­tekst broj­nih na­pe­to­sti i su­ko­ba u sve­tu – u Li­ba­nu, Ga­zi, Ira­nu i Izra­e­lu, re­kav­ši da bi bo­šnjač­ke vo­đe tre­ba­lo do­bro da se za­mi­sle nad ovim slu­ča­jem u kom se su­di pred­stav­ni­ku jed­nog na­ro­da. „Zar ne­ko mi­sli da is­hod ovog pro­ce­sa mo­že da osta­ne u okvi­ri­ma zgra­de su­da. Na­me­šta­ju nas za bu­du­će su­ko­be”, na­veo je Ga­li­ja­še­vić.        

Advo­kat Go­ran Pe­tro­ni­je­vić je is­ta­kao da Uzu­no­vi­će­va ne tre­ba da či­ta po­dat­ke iz me­di­ja i „da na­la­zi za shod­no da u sud­ni­ci ob­ja­šnja­va ko je i šta je Šmit, ko­ji dis­kri­mi­ni­še ovo dru­štvo, na­ro­de u BiH i ovaj sud”.  

Na­i­me, Do­di­ku se su­di za ne­po­što­va­nje od­lu­ka vi­so­kog pred­stav­ni­ka, jer je kao pred­sed­nik pot­pi­sao dva za­ko­na ko­ji­ma se su­spen­du­je pra­vo pro­tek­to­ra na ok­tro­i­sa­nje re­še­nja, kao i spro­vo­đe­nje od­lu­ka Ustav­nog su­da u Srp­skoj. Oba za­ko­na je pre to­ga po­ni­štio ne­mač­ki di­plo­ma­ta Kri­sti­jan Šmit i kao kri­vič­no de­lo pro­pi­sao ne­po­što­va­nje od­lu­ka stra­nog na­me­sni­ka u BiH.  Od­bra­na sma­tra da se Do­di­ku su­di za ne­po­sto­je­će kri­vič­no de­lo i do­vo­di u pi­ta­nje ne sa­mo pra­vo Šmi­ta da na­me­će za­ko­ne, već i to da li je on uop­šte le­gal­no na­la­zi na toj po­zi­ci­ji, s ob­zi­rom na to da ga ni­je ime­no­vao Sa­vet bez­bed­no­sti UN, ka­ko to pred­vi­đa Dej­ton­ski spo­ra­zum. 

Na­kon pret­hod­nog ro­či­šta, od­bra­na je sa­op­šti­la da su sve­do­ci iz­ne­li ar­gu­men­te da vi­so­ki pred­stav­nik de ju­re ne po­sto­ji u prav­nom po­ret­ku BiH, te da su op­tu­že­ni spro­vo­di­li od­lu­ke Skup­šti­ne RS, po­štu­ju­ći za­ko­ne i Ustav Re­pu­bli­ke Srp­ske.