Teško vreme za nemačku medicinu: Nema lekova u apotekama

U nemačkim bolnicama i apotekama fiziološke rastvore, koji koštaju samo nekoliko centi, trenutno je teško pronaći, postali su  deficitarna roba, a bez njih nema operacija, ispiranja i infuzije za pacijente.

Situacija se proteklih meseci dramatično pogoršala, tvrdi Tomas Prajs, predsednik Udruženja farmaceuta Severne Rajne.

„Već mesecima je to veliki problem u bolnicama, a sada pogađa i ambulantne pacijente“, rekao je u intervjuu za list „Rajniše post“.

Ministarstvo zdravlja pokrajine Severna Rajna-Vestfalija potvrdilo je nestašice: „Bolnice u Severnoj Rajni-Vestfaliji i Nemačkoj već mesecima su snabdevane sa samo oko 80 odsto potrebnih količina, a nedavno čak i sa samo oko 50 procenata.“

Prema podacima Saveznog instituta za lekove i medicinske proizvode takva situacija potrajaće mesecima.

Nemačka je proteklih godina povremeno već bila pogođena nestašicama lekova, poput antibiotika, ali i lekova za decu. Posledice su ozbiljne jer anketa Udruženja pedijatara iz proleća 2024 pokazuje da trećina dečijih lekara smatra da je time ugrožen kvalitet lečenja.

Osim toga, lečenje postaje složenije, jer lekari moraju unapred da proveravaju koji su lekovi uopšte dostupni. Nemačko udruženje farmaceuta navodi da već postoji problem sa oko 500 različitih lekova koji se izdaju na recept.

Uzroci nestašica su složeni, kao i savremena proizvodnja lekova. Nemačka je nekada bila poznata kao „apotekar sveta“ sa svojim velikim farmaceutskim kompanijama – Bajer, BASF, Beringer Ingelhajm ili Bajontek. Sada su proizvodni procesi fragmentisani i raštrkani širom sveta – s dugim i potencijalno problematičnim lancima snabdevanja.

Veliki deo aktivnih sastojaka sada se proizvodi u Kini i Indiji. Tamo su, ne samo niže plate nego u Evropi, već i ekološki standardi. Da bi supstance bile što jeftinije, primenjuju se masovna proizvodnja i monopolizacija – što znači da sve manje proizvođača proizvodi sve veće količine.

„Na primer, za sirup s paracetamolom, ranije smo imali deset firmi koje su ga nudile na tržištu, a danas je ostala samo jedna, glavna firma“, objašnjava za Dojče vele profesor David Frankas, stručnjak za lance snabdevanja s Visoke škole u Vormsu.

„Upućeni smo na samo nekoliko proizvođača. A kad kod jednog dođe do zastoja, onda trpi ceo lanac snabdevanja“, dodaje profesorka Ulrike Holcgrabe, stručnjak za farmaceutsku i medicinsku hemiju s Univerziteta u Vircburgu.

„Ako dođe do manjih katastrofa na putu snabdevanja, kao što je zatvaranje luke u Šangaju tokom pandemije korone ili blokade broda u Sueckom kanalu, roba onda ne stiže do nas.“