Od šu­me u Baj­di­ni sa­mo za­par­lo­že­ni voć­nja­ci, pro­ša­ra­ni de­po­ni­ja­ma šu­ta i ži­vo­tinj­skog ot­pa­da

Pla­nom je pred­vi­đe­no oko 23 od­sto ukup­nog pro­sto­ra za šu­me i par­ko­ve, a oko 40 od­sto za ze­le­ne po­vr­ši­ne

Pe­ti­ci­ju za ure­đe­nje le­di­ne usred na­se­lja mi­nu­lih da­na pot­pi­sa­lo je vi­še od 800 Mi­ri­je­va­ca 

Le­di­ne za­ra­sle u am­bro­zi­ju i ko­rov, za­par­lo­že­ni voć­nja­ci, ki­se­lo dr­ve­će, vr­ba­ci, ba­gre­nja­ci pro­ša­ra­ni de­po­ni­ja­ma ze­mlje, šu­ta i ra­znog, pa čak i ži­vo­tinj­skog ot­pa­da, „je­ze­ro” ka­na­li­za­ci­o­nih vo­da, kao i po­je­di­ni use­lje­ni objek­ti di­vlje grad­nje. Na­la­ze se već go­di­na­ma na oko 66 hek­ta­ra iz­me­đu uli­ca Ma­ti­ce srp­ske, Mi­ha­i­la Bul­ga­ko­va i Bu­le­va­ra kra­lja Alek­san­dra, u Mi­ri­je­vu, a me­đu nji­ma i Bajdine. To je pro­stor u cen­tru ovog na­se­lja o či­jem se ure­đe­nju već dve go­di­ne, a sa­da i ši­re u gra­du lo­me ko­plja. Jed­ni su za to da ovaj deo Mi­ri­je­va, ka­ko ga po­je­di­ni zo­vu Baj­di­na šu­ma, sa­ču­va jer, ka­ko is­ti­ču, pred­sta­vlja ze­le­nu od­bra­nu od de­po­ni­je u Vin­či, dok ve­ći­na sma­tra da bi ga na­po­kon tre­ba­lo plan­ski osmi­sli­ti, od­re­di­ti pro­stor za pra­vu šu­mu, par­ko­ve, kao i za sta­no­va­nje, ali i objek­te za obra­zo­va­nje uz svu po­treb­nu in­fra­struk­tu­ru. Pe­ti­ci­ju za ure­đe­nje ovog pro­sto­ra mi­nu­lih da­na pot­pi­sa­lo je vi­še od 800 ži­te­lja ovog zve­zdar­skog na­se­lja. Me­đu nji­ma je mno­go onih ko­ji su vla­sni­ci po­ljo­pri­vred­nih par­ce­la u ovom de­lu Mi­ri­je­va ko­ji već vi­še od de­set go­di­na že­le da se ovaj deo ure­di i do­bi­je pra­vi ur­ba­ni lik.

– Ne­ka­da su na ovom pro­sto­ru sta­ri Mi­ri­jev­ci ima­li nji­ve, voć­nja­ke, vi­no­gra­de… i ba­vi­li se po­ljo­pri­vre­dom od ko­je su pre­hra­nji­va­li po­ro­di­ce. Ka­da je po­če­la ur­ba­ni­za­ci­ja i iz­grad­nja sve ve­ćeg bro­ja zgra­da u bli­zi­ni, mno­gi su pre­sta­li da ob­ra­đu­ju ze­mlju. Sme­ta­li su no­vim sta­na­ri­ma ka­da su blat­nja­vim trak­to­ri­ma iz­la­zi­li iz nji­va na uli­ce. Sa­da je baš ma­li pro­ce­nat onih ko­ji ov­de na ne­kom par­če­tu ze­mlje uz­ga­ja­ju vo­će i po­vr­će. Sve osta­lo za­u­ze­la je ši­ka­ra. Ne­ma tu ni š od šu­me, ka­ko mno­gi po­ku­ša­va­ju da pri­ka­žu ovaj pro­stor. To su, u stva­ri, pri­vat­ne nji­ve i pa­šnja­ci, na­pu­šte­no po­ljo­pri­vred­no ze­mlji­šte za­ra­slo u ko­rov i ši­praž­je. Ne­ma čak ni ika­kvih sta­za za šet­nju – ka­že Dra­gan Pe­tro­vić, ži­telj Mi­ri­je­va i je­dan od vla­sni­ka par­ce­le u Baj­di­ni či­ja se reč, ina­če, do sa­da ni­je ču­la u me­di­ji­ma.

On ka­že da su 2012. te par­ce­le iz po­ljo­pri­vred­nog ze­mlji­šta pre­i­me­no­va­ne u gra­đe­vin­sko. Lju­di su pla­ća­li mi­ni­mal­ni po­rez, ali od ta­da im zbog pre­i­me­no­va­nja sti­žu ogrom­ni ra­ču­ni.

– Re­tro­ak­tiv­no, mi­slim pet go­di­na una­zad, vla­sni­ci­ma par­ce­la sti­žu mi­li­on­ski ra­ču­ni za po­rez. Je­dan od kom­ši­ja ima dug od dva mi­li­o­na di­na­ra na jed­nu od za­par­lo­že­nih nji­va, a mno­gi­ma od pen­zi­o­ne­ra PIO ski­da no­vac sa pen­zi­je – pri­ča on i is­ti­če da je ovaj pro­stor odav­no ob­ra­đen Pla­nom ge­ne­ral­ne re­gu­la­ci­je, ali za­to usva­ja­nje pla­na de­talj­ne re­gu­la­ci­je ome­ta­ju već dve go­di­ne po­je­di­ni ak­ti­vi­sti ze­le­nih udru­že­nja.

– Vr­lo je ma­lo pra­vih Mi­ri­je­va­ca, uglav­nom su oni iz uda­lje­nih de­lo­va ovog na­se­lja, ko­ji će vam re­ći da že­le da ovo osta­ne ka­ko je­ste. Jed­no od obra­zlo­že­nja zbog ko­ga sma­tra­ju da ova ši­ka­ra tre­ba da osta­ne ov­de je­ste što je ona, pre­ma nji­ho­vim re­či­ma, ze­le­na bra­na od de­po­ni­je u Vin­či. Ali, ako se sa­mo po­gle­da ma­pa gra­da, vi­di se da je de­po­ni­ja uda­lje­na va­zdu­šnom li­ni­jom go­to­vo pet ki­lo­me­ta­ra i da je iz­me­đu nas i nje pred­vi­đen ve­o­ma ši­rok ze­le­ni po­jas – na­po­mi­nje on.

Pre­ma re­či­ma Mi­ha­i­la Mi­ka­vi­ce, ur­ba­ni­ste, iz­me­đu Mi­ri­je­va i Vin­če već su ura­đe­na dva pla­na de­talj­ne re­gu­la­ci­je i da je Pla­nom ge­ne­ral­ne re­gu­la­ci­je pred­vi­đen po­jas šu­me od vi­še sto­ti­na hek­ta­ra iz­me­đu Mi­ri­je­va i Vin­če.

Jed­no od obra­zlo­že­nja lju­di iz udru­že­nja ko­ji se pro­ti­ve ur­ba­ni­za­ci­ji i plan­skom ure­đe­nju ovog de­la na­se­lja i iz­grad­nji oko 5.000 sta­no­va, sa 15.000 sta­nov­ni­ka, je­ste i da na pro­sto­ru okru­že­nom Baj­di­nom uli­com po­sto­je tri ak­tiv­na i dva mo­gu­ća kli­zi­šta, što bi, ako bi se tu kre­nu­lo sa grad­njom pred­sta­vlja­lo po­ten­ci­jal­nu opa­snost.

– Ka­da je Ur­ba­ni­stič­ki za­vod gra­da pred­lo­žio plan ure­đe­nja ovog pro­sto­ra, kli­zi­šta su ma­pi­ra­na i kre­nu­lo se sa is­pi­ti­va­njem te­re­na. Po­sta­vlje­ni su ure­đa­ji ko­ji su pra­ti­li kre­ta­nje ze­mlji­šta i za­klju­če­no je da na tom pro­sto­ru ni­je pred­vi­đe­na grad­nja, već su­prot­no – tu bi tre­ba­lo da bu­de plan­ski za­sa­đe­na šu­ma. Reč je o pro­sto­ru od oko 12 hek­ta­ra is­klju­či­vo šu­me. Plus park na oko tri hek­ta­ra i ze­le­ne po­vr­ši­ne ko­je bi išle uz bu­du­će uli­ce i pro­sto­re iz­me­đu obje­ka­ta. Zna­či, od 66 hek­ta­ra ze­mlji­šta ukup­no je oko 23 od­sto pred­vi­đe­no za šu­me i par­ko­ve, a oko 40 od­sto za ze­le­ne po­vr­ši­ne, a ne nu­la ka­ko non-stop pri­ča­ju u jav­no­sti – ob­ja­šnja­va Mi­ka­vi­ca.

Pla­nom je, ka­ko is­ti­če, pred­vi­đe­no na ko­jim me­sti­ma mo­gu da se gra­de po­ro­dič­ne ku­će, a na ko­ji­ma zgra­de sa vi­še spra­to­va.

– Za­mi­šlje­no je da ov­de bu­de ur­ba­ni­zo­van deo gra­da ko­ji bi imao svu po­treb­nu in­fra­struk­tu­ru – vo­do­vod i ka­na­li­za­ci­ju ko­ji će bi­ti spo­je­ni na grad­sku mre­žu, za­tim plan­ski pro­se­če­ne uli­ce, ali i objek­te po­put ško­le, ob­da­ni­šta, li­ni­je jav­nog pre­vo­za ko­je će bi­ti po­ja­ča­ne, kao i okret­ni­cu auto­bu­sa – na­gla­ša­va on.

Naj­ve­ći broj uli­ca u ovom de­lu gra­da ni­je iz­gra­đen po pla­nu, već su ih tra­si­ra­li sa­mi sta­na­ri, a ka­na­li­za­ci­je i vo­do­vo­da ne­ma pa se iz obje­ka­ta ko­ji se na­la­ze po obo­du, a de­lom i u ob­u­hva­tu pla­na, sva ka­na­li­za­ci­ja uli­va u na­pu­šte­ne baj­din­ske nji­ve. Zbog to­ga se usred ši­ka­re na­pra­vi­lo pra­vo „je­ze­ro” fe­ka­li­ja či­ji se ne­pri­ja­tan mi­ris ši­ri na sve stra­ne.

– Pre iz­ve­snog vre­me­na pri­me­ti­li smo i da su po­je­din­ci pro­bi­li put kroz ši­blje i kre­nu­li da zi­da­ju ne­le­gal­ne objek­te usred vr­ba­ka i ši­blja. Ako se ta­ko na­sta­vi i ne usvo­ji plan, usko­ro će­mo ov­de do­bi­ti dru­gu Ka­lu­đe­ri­cu – na­gla­ša­va Pe­tro­vić.

Me­đu vla­sni­ci­ma ze­mlje je, ka­ko ka­že naš sa­go­vor­nik, i Srp­ska pra­vo­slav­na cr­kva ko­ja svo­je ze­mlji­šte ov­de ima od­vaj­ka­da.

– Ve­ći­na vla­sni­ka par­ce­le ov­de ima čak i po pet, šest ko­le­na una­zad. Oni od tog ze­mlji­šta ne­ma­ju ni­šta, osim ogrom­nih na­me­ta i ne­mo­guć­no­sti da ih na bi­lo ko­ji na­čin is­ko­ri­ste. Pred­stav­ni­ci „ze­le­nih” sma­tra­ju da bi na 66 hek­ta­ra tre­ba­lo da se za­sa­di šu­ma sa pu­no sa­dr­ža­ja za re­kre­a­ci­ju, a da dr­ža­va vla­sni­ci­ma is­pla­ti ze­mlji­šte po tr­ži­šnoj ce­ni. To je lep plan, ali ne­re­a­lan. Ko bi vla­sni­ci­ma za to is­pla­tio re­al­nu ce­nu za eks­pro­pri­ja­ci­ju gra­đe­vin­skog ze­mlji­šta, pa za­sa­dio i od­ne­go­vao šu­mu, a da pri to­me već po­sto­ji pla­nom pred­vi­đe­no vi­še sto­ti­na hek­ta­ra šu­me na de­se­ti­nu pu­ta jef­ti­ni­jem ze­mlji­štu. Ima­li smo pri­mer za to Zve­zdar­sku šu­mu, gde je po­sle Dru­gog svet­skog ra­ta Mi­ri­jev­ci­ma od­u­ze­ta ze­mlja uz ma­lu ili ni­ka­kvu na­kna­du, ta­ko da se i dan-da­nas ve­ći deo šu­me vo­di kao pri­vat­na svo­ji­na u ka­ta­stru i u po­stup­ku je re­sti­tu­ci­je. Da li je ne­ko od ak­ti­vi­sta ko­ji se pro­ti­ve usva­ja­nju pla­na ika­da upr­ljao svo­je ci­pe­le i do­šao na li­ce me­sta da vi­di „šu­mu” ko­ju upor­no bra­ni?! Ili se sa­mo vo­de fo­to­gra­fi­ja­ma sli­ka­nim iz da­lji­ne? – pi­ta se Dra­gan Pe­tro­vić.

Ni­je­dan plan ni­je usvo­jen

Usva­ja­nje pla­na de­talj­ne re­gu­la­ci­je za ovaj deo Mi­ri­je­va okru­žen Baj­di­nom uli­com po­kre­nu­to je pre dve go­di­ne. Ta­da su or­ga­ni­zo­va­ne dve jav­ne ras­pra­ve gde je tre­ba­lo da za­in­te­re­so­va­ne stra­ne iz­ne­su svo­je pri­med­be. U ras­pra­vi su uče­stvo­va­li ak­ti­vi­sti ze­le­nih or­ga­ni­za­ci­ja i tra­ži­li od grad­ske ko­mi­si­je da se plan ne usvo­ji. Pre­ma re­či­ma Dra­ga­na Pe­tro­vi­ća, ze­le­ni ak­ti­vi­sti su la­žnom pred­sta­vom u me­di­ji­ma po­ku­ša­li ceo pro­ces da po­li­ti­zu­ju što je do­dat­no is­pro­vo­ci­ra­lo lo­kal­no sta­nov­ni­štvo. Na obe ras­pra­ve do­šlo je do ver­bal­nih su­ko­ba i me­đu­sob­nog vre­đa­nja. Plan ta­da ni­je usvo­jen.

Na­po­kon 26. sep­tem­bra je na­sta­vlje­na jav­na sed­ni­ca na ko­joj su pri­su­stvo­va­li za­in­te­re­so­va­ni gra­đa­ni Mi­ri­je­va, pred­stav­ni­ci vla­sni­ka par­ce­la i „ze­le­nih”, ali i po­je­di­ni po­li­ti­ča­ri i ak­ti­vi­sti. Na mol­bu pred­sed­ni­ka plan­ske ko­mi­si­je sa­lu su na­pu­sti­li svi ko­ji po­dr­ža­va­ju usva­ja­nje pla­na da bi se iz­be­gli da­lji su­ko­bi. U sa­li su osta­li sa­mo ma­lo­broj­ni pred­stav­ni­ci „ze­le­nih” i osta­lih ak­ti­vi­sta, što je omo­gu­ći­lo da se sed­ni­ca uspe­šno za­klju­či.