Ako ekonomija SAD ima problem, ima ga i ceo svet

Recesija u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) najverovatniji je scenario. To je nedavno izjavio čelnik najveće američke finansijske grupacije „Džej-Pi Morgan Čejs”, čime je u prvi plan lansirao i pitanje za naše stručnjake – da li su ovakve najave recesije u SAD stvarno realne i mogu li da budu opasnost po ekonomiju Srbije? Ako mogu, na koje sve načine? Jer to ne bi bio prvi put.

Bojan Dimitrijević, član Fiskalnog saveta, podvlači da ipak nema govora o recesiji u SAD ni tokom ove ni tokom sledeće godine, ali kada bi nastupila, to bi uticalo i na našu ekonomiju. Doduše, u manjoj meri.

– Sve to je mogući scenario samo ako se rat još pogorša i SAD uđe u otvoreni sukob s Rusijom. Zasad deluje da recesije neće biti, a ako bi došlo do toga, ima više opcija. Prvo, privreda SAD je najjača svetska privreda, a dolar je još dominantna svetska rezervna valuta. Odluke FED-a imaju veliki uticaj na svetske ekonomske tokove. Prema tome, ako bi došlo do recesije, prvo je pitanje kolikog bi intenziteta recesija bila – ističe prof. Dimitrijević.

On dodaje da je jedna stvar ako je recesija značajna i duboka, a druga, ukoliko je recesija na granici, kao što je recimo slučaj sa Nemačkom.

– Dakle, značajniji uticaj bi imala veća recesija. Druga stvar je priroda recesije: da li je u vezi sa inflacijom, da li potiče iz bankarskog sektora kao što je bila 2008, da li ima efekat koji može da se prelije na druge privrede, prvenstveno kroz bankarski sektor i kroz kontaminiranu aktivu... Veći bi uticaj imala, recimo, recesija koja je povezana s bankarskim sektorom – objašnjava član Fiskalnog saveta.

Treća stvar je to što je srpska privreda više povezana sa tražnjom iz EU, jer EU je dvotrećinski partner Srbije.

– Dakle, recesija u Evropi bi smanjila tražnju u Srbiji, pa bi samim tim uticala i na proizvodnu i ekonomsku aktivnost. Američka recesija u tom kontekstu neposredno manje utiče na našu privredu, ali bi svakako uticala na privredu Evrope, a indirektno i na srpsku, ali svakako u manjoj meri – ističe on.

Ukoliko bi recesija u SAD bila povezana sa inflacijom, onda bi povećanje kamatnih stopa dodatno produbilo recesiju. Ako bi postojala samo recesija, bez inflacije, onda bi FED verovatno smanjio kamatne stope s idejom da malo podstakne privrednu aktivnost – dodaje prof. Dimitrijević.

– To bi moglo da utiče i na naše ponašanje u pogledu kamatnih stopa, ali mislim da recesija u ovom trenutku nije verovatna, a čak i ako bi bila, ona bi bila manjeg intenziteta pa bi, po mom mišljenju, manje uticala na privredu Srbije – zaključuje Bojan Dimitrijević.

Da su izjave oko nastupanja recesije u Americi zasad prejake, smatra i prof. Milan Nedeljković s Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju (FEFA).

– Ipak, svi znamo da ako se američka privreda i malo „zakašlje”, onda se to sve odražava na svet. Jer reč je o najvećoj ekonomiji na svetu koja je integrisana sa ostatkom EU. To se posledično odražava i na druge zemlje koje su u vezi sa EU. S te strane gledano, ako američka ekonomija ima problem, onda je ima i ceo svet, pa i mi – ističe prof. Nedeljković.

„Goldman Saks” smanjio verovatnoću recesije u SAD na 15 odsto

Njujork – Njujorška bankarska grupacija „Goldman Saks” smanjila je u svojoj najnovijoj prognozi verovatnoću recesije u Sjedinjenim Američkim Državama u narednih godinu dana na 15 odsto, nakon veoma povoljnog izveštaja o broju novih radnih mesta u septembru. Početkom avgusta „Goldman Saks” je naveo da verovatnoća za pad Sjedinjenih Američkih Država u recesiju u narednih 12 meseci iznosi 25 odsto, da bi sredinom tog meseca korigovao prognozu na 20 odsto, prenosi Blumberg.

Vratili smo našu procenu godišnje recesije u SAD na dugoročni prosek od 15 odsto, izjavio je glavni ekonomista „Goldman Saksa” Jan Hacijus. On takođe očekuje da će američka centralna banka FED u novembru smanjiti kamatne stope za 25 baznih poena. U septembru je u Sjedinjenim Američkim Državama otvoreno 254.000 novih radnih mesta, znatno iznad očekivanja ekonomista koji su prognozirali 140.000 novih poslova, objavila je u petak američka Kancelarija za statistiku rada, prenosi Tanjug.

Ekonomija raste i velika je verovatnoća da će visoka inflacija u Sjedinjenim Američkim Državama biti obuzdana bez pada u recesiju, izjavio je tom prilikom ekonomista i profesor na Bostonskom koledžu Brajan Betun. Kako se navodi u izveštaju, inflacija u SAD je pala sa avgustovskih 4,2 na 4,1 odsto, preneo je Si-En-En.