Saša sa „Majdana"

Prva poseta izaslanika Stejt departmenta za zapadni Balkan Aleksandra Kasanofa regionu za koji je postao nadležan sredinom jula prošla je u skladu sa očekivanjima. Em je najpre obišao „urgentniju” polovinu onoga što se u trenutnom geopolitičkom rečniku naziva zapadni Balkan, dakle, Sarajevo, Beograd i Prištinu, em je jasno stavio da znanja šta su mu prioriteti – celovita i funkcionalna BiH, „kroćenje” svojeglavog lidera Republike Srpske, rešavanje kosovskog čvora, guranje regiona ne samo u evropskom nego i u pravcu NATO-a. Na koncu, njegovo čvršće vezivanje za Vašington i, posledično, labavljenje istočnih veza pojedinih ovdašnjih političkih činilaca. Posebno veza Srbije sa Rusijom i Kinom. 
E sad, sve to, ako izuzmemo konkretnije opaske Kasanofa o značaju litijuma za jednu zemlju, ne razlikuje se od onoga što je bilo u agendi njegovog prethodnika Gabrijela Eskobara, ni još ranijeg Metjua Palmera, ali se zapravo još ne zna šta od novog američkog emisara može da se očekuje. Kakav pregovarački pristup, kakvi metodi ubeđivanja. Za razliku od pomenute dvojice njegovih prethodnika, koji su važili za odlične poznavaoce regiona i „be-ha-es” jezika, ukratko, stare učesnike ovdašnjih geopolitičkih igara bez granica (i oko granica), Kasanof je još zagonetna ličnost. 
O njemu nema baš previše podataka u javnim izvorima, čak ni godina rođenja ili porodični status u zvaničnoj biografiji (ali se navodi nadimak Saša), pa se samo može reći da spada u kategoriju iskusnih diplomatskih službenika. Poslom nikada nije bio vezan za naše krajeve, a najsličniji jezik koji govori je ruski (uz francuski, italijanski i španski). Prezime mu „vuče” na rusko, ali nije to – koreni su mu poljski, njegov deda je iz Varšave došao u Ameriku početkom 20. veka. Trenutno je na poziciji zamenika pomoćnika sekretara za zapadni Balkan u Odeljenju za evropske i evroazijske poslove. Službovao je u Irskoj, Turkmenistanu, Čileu i Ukrajini i za ovu poslednju državu vezani su najmarkantniji detalji njegove dosadašnje karijere. Bio je na položaju političkog savetnika u ambasadi SAD u Kijevu u vreme „Majdana” 2013–2014, kada je svrgnut legalno izabrani proruski predsednik Viktor Janukovič, a onda i u februaru 2022, na početku napada Rusije na Ukrajinu. 
Početkom 2015. dodeljena mu je nagrada Stejt departmenta za izvrsnost, za „izuzetno vođstvo i hrabrost u unapređenju spoljnopolitičkih interesa SAD u Ukrajini i u podršci pravu ukrajinskog naroda da određuje sopstvenu budućnost”. Kažu da je uticaj ondašnje šefice Viktorije Nuland, u to vreme pomoćnice državnog sekretara za evropske i evroazijske poslove, poznate zagovornice čvrste ruke u odnosima sa Moskvom, i dalje prisutan u njegovom delovanju. 
Kasanof se pominje i u špijunskoj aferi koja je potresala SAD tokom 2020, u vezi sa famoznim ruskim uticajem na pobedu Donalda Trampa 2016. U središtu priče bio je ukrajinski biznismen Konstantin Kilimnik, navodni dvostruki agent, i njegovi kontakti, među kojima su bili i Aleksandar Kasanof iz ambasade u Kijevu i njegov prethodnih na poziciji političkog savetnika. Ispostavilo se da su obojica uredno o svojim kontaktima sa Kilimnikom izveštavali centralu, što je otklonilo sve sumnje sa njih.