Čitanje ušima i podvlačenje klikom

Čest stereotip je da se štampane knjige među generacijama rođenim posle 2000. godine smatraju prevaziđenim. Istina je da su tehnološke inovacije, digitalna izdanja i društvene mreže promenile odnos nove publike prema pisanoj reči. Elektronske i audio knjige, za čije nabavljanje nije potreban odlazak u knjižaru ili biblioteku, izbor literature na osnovu preporuka i recenzija influensera, dovele su do toga da mladi pristupaju svetu književnosti na drugačiji način.

Jedna od najpopularnijih zajednica mladih na društvenoj mreži „Tiktok” je „Buktok”, na kojoj korisnici od 2021. razgovaraju o knjigama, dele recenzije, čitaju odlomke i diskutuju o žanrovima i autorima. Popularnost ove platforme počiva na sposobnosti da poveže ljude sa različitih krajeva sveta, koji dele strast prema književnosti. U avgustu 2023. objavljeni su i dobitnici prve tiktok književne nagrade za dela koja su dobila najviše glasova korisnika ove društvene mreže. Ovogodišnji laureat je Rebeka Jeres za za roman fantastike „Četvrto krilo”, koji je zahvaljujući popularnosti na „Tiktoku” izbio na prvo mesto bestseler liste, stekao popularnost i van ove onlajn zajednice i postao prvi bestseler i na listi „Njujork tajmsa”.

Mladi danas čitaju, kako navodi Teodora Vuković, autorka zbirki „Ultravioletna” (1 i 2), uglavnom ono što je kvalitetno izreklamirano na društvenim mrežama.

– Naravno da ima onih koji će svojevoljno otići u knjižaru ili biblioteku i naći nešto što ih privlači, ali je činjenica da se danas najviše čitaju knjige čije su korice estetski privlačne, koje dobro izgledaju i kada ih uslikaju i objave na svojim nalozima. Kada govorimo o žanrovima, mladi vole popularnu psihologiju, knjige o tarotu, a neizostavna je romantika, klišei koji ih ne zamaraju. Imam utisak da većina knjige čita površno i da ne postoji kritičko razmišljanje – kaže spisateljica.

Inače, naša sagovornica je upravo svoju prvu knjigu promovisala preko „Instagrama” još 2018. godine, sada uglavnom objavljuje citate iz tih zbirki poezije i proze.

– Pogodila sam pravo vreme za pisanje na ovoj mreži, kada to još kod nas nije zaživelo. Sada je teže probiti se na taj način, svaki drugi profil objavljuje citate, a generalno su se ljudi malo i zasitili toga. Ipak, društvene mreže su i dalje ključ uspeha i ako nisi na njima kao da ne postojiš. Više i nije toliko važan kvalitet, već kako prodaješ svoje pisanje. Neki rils (vrsta kratkog snimka na „Instagramu”) dok recituješ ili objava nekog upečatljivog citata dovodi po nekoliko hiljada pratilaca i potencijalnih stalnih čitalaca – ističe Teodora i zaključuje da je danas objavljivanje i promocija knjiga lakša nego ranije.

Bez obzira na značaj društvenih mreža u životima mladih, i dalje postoje oni koji su se otrgli njihovom uticaju. Jelena Knežević, nastavnica srpskog jezika, ističe da njeni đaci drže i do preporuka svojih roditelja i nastavnika.

– Kada uđu u pubertet, prestaju da čitaju i počinju da istražuju putem interneta. Opada im koncentracija, mentalna vizualizacija i mašta. Naviknu da primaju gotove informacije i muče se da pročitaju i razumeju lektiru, radije će pogledati ekranizaciju književnog dela. Nemaju dovoljno mašte za samostalno zamišljanje likova, pa kroz snimke usvajaju tuđe doživljaje – objasnila je Kneževićeva.

Kada na ulici ili u gradskom prevozu vidimo mlade sa slušalicama, telefonima ili tabletima u rukama, najpre pomislimo da slušaju muziku ili gledaju sadržaje na društvenim mrežama. Ali njima ovi uređaji služe i za čitanje ili slušanje knjiga. Jedan od načina su e-čitači koji liče na tablete, i na njih se literatura „skine” besplatno ili po pristupačnoj ceni. E-čitači koriste e-ink tehnologiju koja omogućava čitanje na suncu, a olakšano je i noćno čitanje, jer nije potrebno upaliti svetlo u prostoriji. Nemaju odsjaj kao telefoni i imitiraju izgled papira, a može da se podesi font i veličina slova. Prednost im je i što su lako prenosivi – obimne knjige je teško nositi sa sobom, a ovaj uređaj se može koristiti u autobusu, avionu. Pomoću njega je lakše pročitati veći broj knjiga u kratkom vremenu, a on će pamtiti i koliko je procentualno teksta pregledano. Umesto podvlačenja olovkom, moguće je „klikom” označiti delove teksta.

I mobilni telefon omogućava pristup „carstvu slova”. Postoji mnogo aplikacija koje imaju slične funkcije kao e-čitači, od menjanja formata i fonta, do označavanja. Većina se plaća, a mnoge knjižare i kod nas imaju svoje aplikacije, po mesečnoj ceni 600–700 dinara. Besplatno čitanje je moguće preko ilegalnih sajtova, kao i otvorenih PDF formata knjiga koje se postavljaju na internet, ali su ovi slučajevi retki i potrebno je mnogo „guglanja”. Stručnu literaturu je lakše besplatno pronaći nego romane. Forme poput interaktivnih e-knjiga se pretežno koriste za obrazovne svrhe, a prednost im je što su obogaćene animacijama, video-zapisima i kvizovima na temu sadržaja knjige.

Definitivno su najpopularnije audio-knjige kojih na internetu ima u neograničenom broju, i lakše se nalaze besplatno nego u pisanom izdanju. Postoje čak i sajtovi koje nude slušanje samo lektira za osnovnu i srednju školu, a ima i specijalizovanih za klasičnu književnost, popularnu psihologiju... Ova metoda olakšava upijanje knjiga dok se obavljaju kućni poslovi, u vožnji, tokom rekreacije ili odlaska u kupovinu. Tvorci ovakvog načina konzumiranja knjiga su očigledno shvatili da mladi ne drže dugo pažnju, pa audio-knjige imaju i opciju ubrzavanja. To znači i da srednjoškolci, ukoliko moraju da za predstojeći čas pročitaju „Hamleta”, mogu da reprodukciju audio-sadržaja ubrzaju dva ili više puta. Međutim, pitanje je koliko su takve „brzalice” razumljive i da li se poenta shvati i zapamti.

Čitanje knjiga preko ekrana, smatra Danijel Vilingen, profesor psihologije na Univerzitetu Virdžinija, umanjuje sposobnost učenja i razumevanja.

Studenti koji slušaju lekciju, kako je pokazalo istraživanje Dejvida Denijela, profesora psihologije na Univerzitetu „Džejms Mejson”, na testu razumevanja postižu za 28 odsto lošiji rezultat u poređenju s kolegama koji su čitali sa papira.

– Kada čitate, mnogo je lakše da se vratite koju stranicu nego da premotavate snimak. Okretanje stranice knjige omogućava kratku pauzu, što otvara prostor da mozak sačuva ili iskusi informaciju – objasnio je profesor Denijel.

Međutim, ni elektronske knjige nisu bez svojih preimućstava: kako nam je kazala studentkinja političkih nauka Jovana Ljubinković, koštaju manje od štampanih, a mnoge se mogu naći i besplatno.

– Čitanjem obogaćujem svoj rečnik i zbog toga su mi knjige mnogo važne, dobijam nove ideje i na mnogo kreativniji način pristupam poslu. Ali knjige ne kupujem, teško mi je da ih vučem sa sobom jer dugo putujem do kuće, pa isključivo čitam preko telefona. Volim i audio-knjige, prija mi da ih preslušavam dok čistim kuću – kazala nam je Jovana.

Njen kolega Aleksa Mijailović pak smatra da audio-knjiga ne može da zameni magiju dodira s ukoričenim stranicama.

– Poslušao sam i jednu audio-knjigu, ali više volim pisanu reč, čitam i elektronska izdanja, ali najviše mi prijaju štampana. Antička filozofija, istorijski romani i biografije su žanrovi koje čitam kad god imam vremena – ističe Aleksa, student Pravnog fakulteta.