U Kijevu sve spremniji na kompromis

Mesec novembar mogao bi da bude odlučujući za situaciju u Ukrajini: da li će doći do postepenog smirivanja situacije, završetka ratnih dejstava i početka mirovnih pregovora, ili će se pak nastaviti i čak pojačati eskalacija sukoba uz još značajnije angažovanje Sjedinjenih Država i zapadnih saveznika na strani Kijeva. 
Eksperti i u Moskvi i na Zapadu procenjuju da će mnogo šta zavisiti od američkih izbora – od toga da li će i kakvu odluku u vezi sa Ukrajinom doneti predsednik Džozef Bajden poslednjih dana boravka u Beloj kući i oni koji će ga zameniti. 
U ocenama medija i pojedinih političkih krugova na Zapadu preovladava ova prva varijanta: postepeno smirivanje situacije. Ne isključuje se sasvim ni ona druga – dalja eskalacija sukoba sa nesagledivim posledicama. 
Na više strana mogu se pročitati ili čuti izjave da zapadne zemlje pripremaju radikalne promene u vezi sa ratom u Ukrajini, nepovoljne za Kijev. U tim krugovima se procenjuje da Ukrajina preživljava veoma težak period zbog vojnih, ekonomskih i socijalnih problema. Zapadni eksperti istovremeno uočavaju izmene u raspoloženju zvaničnika u Kijevu koji, navodno, ispoljavaju spremnost za kompromis. Oni sve jasnije uviđaju da je nemoguće potisnuti ruke snage na ukrajinsku državnu granicu iz 1991. godine. 
Pojedina britanska glasila, čije pisanje prenose moskovski mediji, tvrde da se u Kijevu razgovori sa Moskvom sada sasvim ne isključuju. Ocenjuju da građani Ukrajine ne žele da ratuju celog života, da je zemlja na pragu najtežeg perioda od svoga postojanja kao države i da će, ako se rat nastavi, biti poražena. 
Na videlo su izašle još neke činjenice. Zapadne diplomate uočile su da je ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrej Sibiga prilikom nedavnog boravka u Njujorku nagovestio pragmatičniju poziciju u vezi sa regulisanjem problema po principu „teritorija u zamenu za bezbednost”. Zvanični Kijev je to kasnije demantovao. 
Predsednik komiteta Rade (ukrajinskog parlamenta) za inostrane poslove Aleksandar Marežko kaže da je ukrajinsko društvo već zamoreno. Dolazi zima koja za građane može biti veoma teška. Dugotrajna isključenja električne energije, nemogućnost zagrevanja stanova, teškoće u vodosnabdevanju predstavljaju dodatni problem i psihički utiču na građane i na inače slabu privredu. 
Jedan neimenovani visoki činovnik u Kijevu kaže da su ljudi postali zli zbog zamorenosti i tuge. A direktor Kijevskog međunarodnog instituta Anton Grušecki ističe da situacija u društvu provocira konflikte i da Ukrajina gubi moralnu stabilnost. 
Prema poslednjim anketama, sve više građana pristaje na teritorijalne ustupke. Gotovo 40 odsto građana se sa tim slaže uz uslov ulaska u Evropsku uniju i stranog finansiranja obnove zemlje. Blizu 60 odsto građana je za hitne pregovore sa Moskvom, što je za 33 odsto više nego pre godinu dana. 
Mediji na Zapadu ističu da predsednik države Volodimir Zelenski ne želi da preduzima značajnije korake u pravcu obustave rata i primirja. Umesto toga, on i dalje vrši pritisak za nastavljanje rata u jalovoj nadi da će povratiti izgubljene teritorije. Administraciji Zelenskog je dobro poznato raspoloženje u društvu. Međutim, oni shvataju da je svaki pokušaj koji bi vodio pregovorima opasan za njih same. 
Bivši deputat Rade Oleg Carev u izjavi ruskim medijima kaže da Zelenski ništa neće menjati do novembarskih izbora u SAD. To bi bilo besmisleno jer trenutno nema sa kim da razgovara. Poslednju reč daće novi američki predsednik – Kamala Haris ili Donald Tramp. Zato je i retorika Kijeva ista. Tamo se na televiziji i dalje govori o kapitulaciji Rusije. 
Eksperti na Zapadu konstatuju da su mogućnosti režima u Kijevu sve manje. Kako konstatuje američki „Volstrit džornal”, čije pisanje prenose ruski mediji, Zelenski je nedavno u Njujorku primljen „prohladno”. Umesto „vatrene podrške” Bajden je samo slegnuo ramenima i sa sumnjom je primio takozvani „plan pobede” Ukrajine. 
U Vašingtonu se najavljuje da će Amerika i dalje slati oružje Kijevu, ali odluka o slanju i upotrebi oružja dugog dometa na ciljeve u Rusiji, na čemu Kijev insistira, nije još doneta. Ako se takva odluka donese, to će, prema zvaničnom stavu Moskve, promeniti prirodu konflikta i značiće da SAD i NATO ulaze u rat sa Rusijom, što bi dovelo do nesagledivih posledica po čitav svet, a odgovornost bi snosili isključivo zapadni saveznici Kijeva. ¶

*Bivši šef dopisništva Tanjuga u Moskvi