Bemus je simbol naše kulturne scene

Izuzetna mi je čast što moja dugogodišnja draga prijateljica, fantastična pijanistkinja Nino Gvetadze dolazi prvi put u Beograd. Mi sviramo zajedno već više od 15 godina, u klavirskom triju sa Frederik Sajs, violinistkinjom, kao i u raznim kamernim kombinacijama – od dua, pa nadalje! Takođe mi je zadovoljstvo što dolazi na naš dugogodišnji, prestižni festival i da nastupamo baš na Kolarcu, kaže Maja Bogdanović, naša violončelistkinja, sa uspešnom inostranom karijerom, najavljujući večerašnji koncert koji će održati u pratnji Nino Gvetadze, pijanistkinje iz Gruzije, od 20 časova u Kolarčevoj zadužbini, na 56. Bemusu. Bogdanovićeva je posle studija na Pariskom konzervatorijumu i usavršavanja kod Mišela Štrausa i debija u Karnegi holu veoma zapažena na svetskoj sceni, a kao redovna gošća međunarodnih festivala beleži nastupe sa najvećim muzičarima današnjice, kao što su Marta Argerič, Julijan Rahlin, Jurij Bašmet, Nemanja Radulović. Na pitanje o značaju Bemusa i programa kojim će se predstaviti, Maja Bogdanović za „Politiku” navodi:

– Bemus je za mene simbol naše kulturne scene, odmalena sam dolazila na koncerte i uvek je bilo posebno, svečano, uzbudljivo, dolazili su najveći muzičari… Želela sam da donesemo u Beograd program u kom bi se i Nino Gvetadze, pijanistkinja, predstavila u najlepšem svetlu, s obzirom na to da je naša publika ne poznaje, tako da će se pored jednog kraćeg komada Rejnholda Glijera i Debisijeve sonate, kao centralno delo naći sonata Sergeja Rahmanjinova – delo koje je izazov svakom pijanisti, a koju Nino izvodi sa neverovatnom lakoćom, maštom i izuzetnim poznavanjem muzičkog jezika.

Krajem meseca publika će moći da vas sluša na SOMUS-u sa suprugom Danijelom Roulandom, violinistom, u kom smislu je ovo drugačiji koncert?

Prvi put nastupamo na Somborskim muzičkim svečanostima – očekujem intimniju, i kao što tema festivala predlaže, porodičnu atmosferu, ali i vrlo avanturističku i dinamičnu. Lidija Bizjak je pažljivo odabrala živopisne programe od kojih svaki priča svoju priču, ima dosta dešavanja za sve generacije. SOMUS je drugačijeg karaktera, tim odabranih muzičara ostaje zajedno pet dana i ove godine dolazimo „jedni drugima u goste”, tačnije Danijel i ja otvaramo festival sa eklektičnim duo programom, a u goste će nam „doći” Lidija Bizjak i violinista Pablo Šacman. Sutradan je Pablo osmislio program jevrejskih kompozitora, pa ćemo „doći u goste” Daniel i ja. Veliki ambiciozni koncert srpskih kompozitora i njihovih kamernih dela je takođe na programu – neki će biti tu fizički prisutni, kao Milan Mihajlović, a drugi duhom, poput Isidore Žebeljan. Za završnicu se sprema veliko eksplozivno finale za najmlađu i stariju publiku.

Da li se radujete toj porodičnoj koncepciji i koliko je Danijel imao prilike da svira u unutrašnjosti Srbije?

Naravno, veoma smo srećni da muzike ima svuda, da i drugi gradovi u Srbiji ponosno učestvuju u doprinosu našoj kulturnoj sceni i svesti. Ako pogledate svetske muzičke festivale, oni se većinom događaju dalje od velikih gradova, često u slikovitim predelima – pomenula bih veliki festival kamerne muzike u mestu Kuhmo u Finskoj, gde sviramo svake godine, uglavnom nam treba oko 12 časova da stignemo do njega (obično bez prtljaga zbog konekcija) i sa dva aviona i autobusom – publika dolazi iz raznih krajeva sveta i koncerti su rasprodati! Zbog tako dugog puta (iako je festival u Evropi) i čestog kašnjenja prtljaga, dres kod je takav da možete da svirate i u farmerkama i majici, tačnije u onome šta imate pri ruci. Danijel je pored Beograda imao priliku da nastupa u Negotinu i u Novom Sadu, a veoma bih volela da jednog dana napravimo balkansku turneju i obiđemo sva neverovatna mesta!

Porodično, ali i samostalno imate uspešne karijere, kakvi su muzički planovi za narednu godinu?

Raspored nam je dosta prošaran s obzirom na to da imamo dve male kćerke i da pored koncerata Danijel i predaje na Kraljevskom koledžu u Londonu. Posle Beograda idemo zajedno u Italiju, pa se vraćamo u Sombor, a očekuje nas i turneja u Južnoj Africi, nastupi sa Kejptaun filharmonijom i Johanesburg filharmonijom, plus resitali. Naša starija devojčica kreće u školu krajem novembra, čim napuni četiri godine, tako da nas očekuje novi izazov kako sve uklopiti, ali uvek se tešim da nismo ni prvi ni poslednji „zauzeti” muzičari, koji usklade karijere i porodicu... Naredne sezone nas očekuju razne nove destinacije u odnosu na prethodne, Čile, SAD, rado se vraćamo Francuskoj i naravno festivali u Finskoj, Italiji, Danskoj, Južnoj Africi…

Kako napreduje manifestacija u Štiftu i da li vas i dalje nadahnjuje?

Naravno! To je pravi muzički maraton u prelepoj prirodi Holandije, ka granici sa Nemačkom. Ove godine Štift festival je proslavio dve decenije, Danijel ga je osnovao i počeo od par koncerata za jedan vikend, a sad je festival postao veliki sa 42 nastupa u sedam do osam dana, na raznim lokacijama, za sve generacije. I sreća i uzbuđenje, ogromna inspiracija i količina energije, nekad trema i fizički umor, ali pravi i nezaboravni emotivni cunami. Centralnu ulogu dobiju kompozitori koji provedu nekoliko dana u radu na novim i starim delima. Naša Isidora Žebeljan je bila dragi gost pre više godina, a ove smo imali fenomenalnog Osvalda Golijova. Imala sam priliku da sviram ovog leta njegov Koncert za violončelo i orkestar „Azul”, delo koje sam prvi put izvela sa Beogradskom filharmonijom pre nekoliko godina i zaista je bila posebna atmosfera u njegovom prisustvu.

Petar Pejčić, violončelista, sa pijanistom Semikrasom

Na istom koncertu nastupiće večeras na Kolarcu i Petar Pejčić, violončelista, jedan od najperspektivnijih mladih muzičara, nagrađivan na značajnim svetskim takmičenjima i Dmitro Semikras, ukrajinski pijanista. Na programu će biti sledeća dela: Varijacije na slovačku temu – Bohuslav Martinu, Papilon – Gabrijel Fore, Pohadka – Leoš Janaček, Habanera iz Španske rapsodije – Moris Ravel, Sonata za violončelo i klavir u Ce-duru, op. 119 – Sergej Prokofjev.