Miholjsko leto na Kosančićevom vencu

Bašte kafića na kaldrmi Kosančićevog venca juče su bile krcate. Sunčani zraci miholjskog leta u ovaj deo grada izveli su brojne posetioce koji nisu samo uživali u pogledu na reku i Novi Beograd, nego i u kulturno-istorijskim znamenitostima u ovom delu prestonice.

– Kada je lepo vreme, često volim da prošetam do ovog dela grada. Osim toga što mi je blizu, uvek me asocira na neka stara vremena kada sam ovim ulicama šetala sa suprugom, prosto ima dušu. Takođe, arhitektura ovog dela je velelepna, a ponekad sa prijateljicom popijem kafu u obližnjem kafiću ili restoranu – rekla je sugrađanka Milena Petričević.

Ime Kosančićev venac datira iz 1872. godine, po junaku iz legendi o Kosovskom boju, Ivanu Kosančiću. Procvat ovog dela grada počinje za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića, nakon sticanja državne samostalnosti dobijene 1830. godine.

Na Varoš-kapiji ubrzo je podignut Konak kneginje Ljubice, Saborna crkva, Mitropolija, hotel „Staro zdanje”, kafana „Znak pitanja”...

Prostor oko današnje Saborne crkve i Patrijaršije naziv Varoš kapija dobio je po vratima na ulasku u grad, koja su se zvala „varoška”. Kaldrmisanje ulica završeno je krajem 19. veka. Emilijan Josimović  uradio je tada plan za regulisanje prostora ovog dela Beograda. Takođe, tokom tog perioda pojačana je mreža tramvaja i električna rasveta. Za oblikovanje Kosančićevog venca poseban značaj imala je blizina pristaništa na Savi, gde se obavljala međunarodna trgovina.

Kosančićev venac proglašen je za arheološko nalazište jer se nalazi okviru antičkog Singidunuma. Proglašen je 1971. za prostorno kulturno-istorijsku celinu, dok je osam godina kasnije postao i kulturno dobro od velikog značaja.