Prekretnica na Vimbldonu

Nenad Zimonjić (32) uporno se borio za mesto pod suncem više od decenije da bi svoju tenisku muku počeo da naplaćuje u zrelim igračkim godinama. Od prvih plodova slave, ubranih u paru s Ruskinjom Jelenom Bovinom na Međunarodnom prvenstvu Australije 2004, u finalu u kojem su preko puta njih bili legendarna Martina Navratilova i proslavljeni dubl igrač Indijac Leander Paes, prethodnica je našeg potonjeg teniskog legla. Danas je njegovo ime još vidljivije među mnogobrojnim šampionima „belog sporta”.

Ove godine je na Vimbldonu s Kanađaninom Danijelom Nestorom, takođe rođenim u Beogradu, osvojio svoju prvu titulu na turnirima za „gren-slem” u muškom dublu. S nedavnog završnog turnira u Šangaju vratio se trostruko ovenčan: trofejem, prvim mestom na listi za igrače dubla i kao desna strana najboljeg para ove godine.

– Sezona nam nije počela kako smo želeli. Nabolje je krenulo od Vimbldona – kaže Zimonjić, koga je na centralnom terenu Sveengleskog kroket i teniskog kluba velika želja i iznela do trona, iako je igrao s naprslom šakom. – Posle Vimbldona smo shvatili da možemo da budemo i prvi ove godine. Ipak, nismo verovali u trijumf u Šangaju. Organizatori su nam, međutim, predočili da možemo da zaposednemo vrh i zajednički i samo ja, ukoliko braća Bob i Majk Brajan iz SAD izgube bar meč u grupi, a mi trijumfujemo. To saznanje nam je ulilo veliku snagu i dalo neobuzdani motiv.

Zimonjić i Nestor su pobedili i na prvom turniru posle Vimbldona, na mastersu u Kanadi. Tada su u finalu preko puta njih bili Brajanovi (6:2, 4:6, 10:6), ali se potom nisu sastajali do meča za trofej u Šangaju. Usledili su osrednji rezultati i period bez trijumfa. Verovalo se, ipak, u njihovo dragoceno iskustvo stečeno igranjem u paru i s drugima. U Šangaju su ostvarili svih pet pobeda, revanširavši se koliko-toliko Peruancu Luisu Orni i Urugvajcu Pablu Kuevasu za poraz u finalu „Rolan Garosa”. S titulom i na mastersu na šljaci u Hamburgu pa na travi u Kraljičinom klubu u Londonu uoči Vimbldona, te finalima na mastersima u Indijen Velsu i Rimu, zasluženo su potisnuli Brajanove sa svih vrhova.

Sledeće veliko iskušenje imaće u Melburnu, na prvom turniru za „gren-slem” u sezoni. Odatle se ponovo raspaljuje Zimonjićeva nada da karijeru može da završi sa sva četiri vredna trofeja, a u tome od velikog značaja mora da bude Nestorova pomoć, iako ovaj 36-godišnjak ima takozvani „zlatni slem”, budući da je i osvajač olimpijskog zlata (Sidnej, 2000).

Zimonjić ni ove godine s Novakom Đokovićem u Pekingu, kao i s Dušanom Vemićem na Igrama u Sidneju nije uspeo da probije led na olimpijskom turniru. Ipak, jasno mu je koliki je njegov značaj kao stuba-nosača u paru u reprezentaciji. Srbija je u prvom kolu Svetske grupe Dejvisovog kupa u gost Španije (6-8. mart), koja je neporažena kod kuće u prethodnih 14 susreta. Predvodiće je prvi „reket” sveta Rafael Nadal, suvereni vladar šljake, kome će to da bude prvo iskušenje na omiljenoj podlozi u sezoni.

– Čeka nas izuzetno težak meč. S Nadalom smo se šalili da bi bilo sjajno da se Španija odluči da izabere tvrdu podlogu, ali nema sumnje da će se igrati na šljaci. Daćemo sve od sebe. Imamo odličnu reprezentaciju, s dobrom atmosferom u njoj. Meni je nebitno da li ču igrati s Đokovićem ili Viktorom Troickim, jer se slažem s obojicom u paru – rekao je Zimonjić, čiji je doprinos državnom timu od debija 1995. dragocen.

G. Anđelić