Hezbolah napada iz zone pod kontrolom UNIFIL-a

Mir na Bliskom istoku je dostižan kada naši susedi prihvate pravo Izraela na postojanje. Ono sa čime se suočavamo u poslednjih godinu dana je borba Izraela da zaštiti sebe i svoje građane od agresije Irana preko njegovih posrednika na šest različitih frontova, u veoma teškoj situaciji kakvu država Izrael nije iskusila od svog nastanka, kaže u razgovoru za „Politiku” Avivit Bar-Ilan, ambasadorka Izraela u Srbiji, odgovarajući na pitanje da li je i pod kojim uslovima ostvariv mir na Bliskom istoku jer međunarodna zajednica strahuje od „sveopšteg rata”.

Da li je država Izrael u ovoj fazi izložena egzistencijalnoj pretnji?

Definitivno ne. Izrael ima sposobnosti da se zaštiti. Razvili smo vrhunski antiraketni sistem pod nazivom „Gvozdena kupola”. Nije čudo da nijedan građanin Izraela nije povređen tokom nedavnog balističkog napada kada je Iran ispalio 200 projektila na Izrael, uoči jevrejskog praznika... Definitivno ne, nismo egzistencijalno ugroženi.

Šta bi Izrael smatrao prihvatljivim stanjem stvari na terenu da biste okončali vojne operacije?

Hvala na ovom pitanju. Možda je bolje da čitaoce „Politike” podsetim kako je sve počelo, pre godinu dana, u subotu ujutru u šest sati na jevrejski praznik. Nevini izraelski civili, žene, deca, preživeli Holokausta izvođeni su iz kreveta i odvedeni kao taoci u podzemne tunele unutar Gaze: 250 je odvedeno, dok je 1.200 ljudi ubijeno, silovano... tokom te strašne ofanzive. Sada je ostao još 101 talac, među njima je i Alon Ohel, izraelski državljanin koji ima i srpsko državljanstvo. Pozivamo na hitno oslobađanje svih talaca i to je prvi uslov. Nevini izraelski građani koji su taoci moraju biti vraćeni u Izrael.

Drugo, moramo zaustaviti neprijateljstva Irana prema Izraelu. Dogodila su se dva raketna napada na Izrael. Nijedna demokratska, suverena država ne bi prihvatila toliki broj raketnih napada. Iran koristeći svoje „posrednike” okružuje Izrael vatrenim obručem: imate Hezbolah u Libanu, šiitske milicije iz Sirije i Iraka, Hute u Jemenu, zatim Hamas iz Gaze, i naravno imate demona, Iran, koji cilja Izrael direktno.

Stiče se utisak da ne podržavaju sve muslimanske zemlje širom sveta te akcije Irana, Hezbolaha, Hamasa, Huta... protiv Izraela. Ako je tako, da li je to od nekog značaja za vas?

Izrael pridaje veliki značaj našim odnosima sa susedima. Jordan, Egipat, UAE su strateški partneri Izraela. Tokom nedavnih raketnih napada na Izrael uspeli smo da se odbranimo zahvaljujući našim sposobnostima, ali i uz veliku pomoć koalicije voljnih zemalja u regionu i SAD, zajedno smo udružili napore da presretnemo te rakete. Dakle, mi smo tu da ostanemo i veoma cenimo odnose koje imamo sa našim partnerima u regionu.

Govoreći o militarizaciji izraelskih neprijatelja u regionu, Isak Hercog, predsednik Države Izrael, između ostalog, u svom govoru na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu u januaru je izjavio da „Huti imaju bolje oružje od Norveške”. Kako je takva akvizicija uopšte bila moguća?

Nisam u poziciji da govorim o vojnim sposobnostima Norveške. Ipak, pokušajte da zamislite udaljenost od Huta do Jerusalima, otprilike kao udaljenost između Rima i Osla. Reč je o „miliciji” koja ima sposobnost da napadne drugu zemlju na tako velikoj udaljenosti i koja gađa civilnu infrastrukturu.

Poslednji put, kada je bio iranski napad, meni je kao majci bilo jako teško, jer je moja dvadesetrogodišnja kćerka bila sama u kući, bolesna... Zatvorila se u sobu, zvala sam je i vi sve vreme čujete „bumove” presretača, čujete sirene... Ja na telefonu, kao i ostali građani Izraela, imam aplikaciju koja nas obaveštava o napadu i potrebi da momentalno odemo u sklonište. To je užasno. To je „Huti pretnja”, koju prosečni građani Izraela sada doživljavaju svakodnevno.

Hute pokreće Iran. Ako pratite naše izjave u Savetu bezbednosti UN, Izrael je upozoravao, pokušavajući da se uhvati ukoštac sa ovom pretnjom, jer to nije samo pretnja Izraelu, izraelskoj infrastrukturi. To je pretnja celom svetu, globalnom ekonomskom poretku, jer oni kontrolišu pomorsku rutu.

Niko ne poriče užas terorističkog napada na Izrael 7. oktobra prošle godine, ali se sve češće čuje ocena da Izrael koristi prekomernu silu protiv civila u zonama svojih trenutnih vojnih operacija. Kako biste odgovorili na te ocene?

Niko ne treba da bude u konfuziji u vezi s tim šta radi izraelska vojska. IDF štiti građane Izraela. Izrael ima pravo da zaštiti svoje građane, njihove živote, pravo da žive normalne živote. IDF dejstvuje u skladu sa međunarodnim humanitarnim zakonima. Siromašni ljudi u Gazi, siromašni ljudi Libana nisu mete IDF, već opaki teroristi Hamasa i Hezbolaha koji te ljude koriste kao živi štit, delujući iz naseljenih mesta, iz škola, klinika... Njima ne znače životi tih ljudi. Oni ne cene živote ljudi kao mi u zapadnom svetu. Činimo sve što možemo da zaštitimo živote nevinih ljudi.

Porodice žrtava terorističkog napada 7. oktobra sve više protestuju, tražeći da se njihovi najmiliji oslobode. Kako vlada Izraela reaguje na ove apele u svetlu sve intenzivnijih vojnih sukoba sa protivnicima u regionu?

Kao što sam ranije pomenula, jedan od preduslova da Izrael okonča ovaj rat je povratak talaca iz Gaze.

Nije slučajno što je naš predsednik kada je pre mesec dana posetio Srbiju zamolio majku srpsko-izraelskog taoca da bude deo zvanične delegacije koja je sedela za stolom tokom svih sastanka, a pridružila se i konferenciji za novinare dvojice predsednika na veoma spontan način. To je jedan činilac autentičnosti svih zajedničkih, međunarodnih napora da se vrate svi taoci.

Sa druge strane, za tango je potrebno dvoje. A Hamas stalno odbija da pregovara sa nama, sa posrednicima, o uslovima da vratimo taoce. Nažalost, sada smo tu gde smo, ti teroristi ne razmišljaju kao mi, njihove paradigme o životu nisu kao naše.

Postoji li tu paradoks? Ne postaju li životi talaca sve ugroženiji što je intervencija veća, jača, intenzivnija?

To je dilema sa kojom se donosioci odluka i načelnici vojske svakodnevno suočavaju. Veoma smo zabrinuti da ne nanesemo štetu nedužnom civilnom stanovništvu u Gazi, a kao dokaz, izraelska vojska čini sve da pruži humanitarnu pomoć ljudima u Gazi. Ako pratite sajt KOGAT izraelske vojske, primetićete veliku količinu pomoći koja se svakodnevno doprema u pojas Gaze. Na donosiocima odluka je da naprave kalkulacije i odluče, ali definitivno postoji potreba da se taoci vrate kući.

Jerusalim tek treba da odgovori na nedavnu iransku masivnu salvu balističkih projektila na Izrael... Kako gledate na trenutne izjave i ponašanje Teherana u vezi sa krizom na Bliskom istoku?

Iran je svojim ponašanjem u poslednjih nekoliko meseci prešao toliko crvenih linija, razotkrio se svetu. To je teroristička država i Iran treba tretirati kao takvog. Iran nije samo problem Izraela, on je međunarodni problem, jer to je režim bez kočnica, bez ičega da ih zaustavi, i ima nuklearne kapacitete. Zato treba da postoji reakcija na ono što je Iran uradio. Jer u u našem susedstvu, a to je „tvrd” komšiluk, ne možete ćutati pred tako agresivnim aktom protiv suverene i demokratske države. Svet mora da spreči Iran da stekne nuklearne vojne kapacitete.

Kakav je vaš plan za Gazu u budućnosti, jednog dana kada se ovaj sukob završi?

Jednog dana kada se ovaj sukob završi, Gaza bi trebalo da bude prosperitetna regija, kojom će vladati demokratski izabrana vlada, gde Hamas neće imati nikakvu kontrolu nad budućnošću i sudbinom tamošnjeg naroda.

Kako gledate na zahtev UN da zaustavite akcije koje prete misiji UNIFIL u Libanu? Šta su UN za Izrael danas?

Izrael se godinama zalaže za punu i efikasnu primenu Rezolucije UN 1701, koja poziva Hezbolah da se povuče 20 kilometara od granice Izraela. Drugo, zadatak UNIFIL-a je i da nadgleda da u oblasti njihove kontrole nema nelegalnog oružja. Pa ipak, u poslednjih nekoliko godina tamo je primetno rastuće naoružavanje Hezbolaha, i vrlo drsko postavljanje predstraža ispred izraelskih sela, uz ispaljivanje projektila prema Izraelu, čak i pre nego što je izbio ovaj rat protiv Izraela. To pokazuje da oni deluju u zoni kontrole UNIFIL-a ili gde bi trebalo da postoji kontrola, tamo gde bi samo libanska vojska imala zakonsko pravo da patrolira. Nije to tajna. I onda, svake godine u avgustu obnavljamo mandat UNIFIL-a, odvija se debata u SB UN, mi pozivamo na punu primenu Rezolucije UN 1701 dok pojedine zemlje kažu „da, ali mi ne možemo...”.

Veoma smo zahvalni Vladi Srbije što je poslala mirovne snage da budu deo UNIFIL-a, zahvalni smo što ostajete i pokušavate da u ovoj delikatnoj situaciji uradite šta god možete.

Postoje i dokazi o Hezbolahovoj taktici korišćenja blizine, ili čak korišćenja ispostava UNIFIL-a. Na 200 metara, 100 metara od punktova UN, vidite tunele u koje ulaze, sakrivaju oružje, bacače raketa... U poslednjih nekoliko meseci 25 projektila je lansirano iz neposredne blizine punktova UNIFIL-a. To je nešto što mi kao suverena država ne možemo da prihvatimo. I zato smo morali da napredujemo blizu granice kako bismo eliminisali sve te pretnje.

Da li je onda UN saučesnik? Šta UN onda radi tamo?

Rekla bih da, čak i pre ovog rata, nema druge zemlje na svetu koja je imala tako „poseban tretman” u UN, u Generalnoj skupštini UN ili Savetu za ljudska prava UN, koji je moralna mrlja UN. Nijedna druga zemlja, pa čak ni Iran, a ni u kom slučaju ne želim da poredim Izrael sa Iranom, nema takav „poseban tretman” koji Izrael ima u UN.

Svaka agencija UN ima tradicionalno antiizraelsku rezoluciju, nije bitna tema. To je realnost kako mi započinjemo dijalog sa UN. Biti izraelski diplomata u UN je velika čast, ali i veliki izazov.

Kako je došlo do takvog odnosa prema vama u UN?

Ako želite da sutra donesete rezoluciju, recimo da je „Mesec oblika kvadrata”, a uz to priložite ime Izraela, možete to da uradite. Pre svega, nemamo diplomatske odnose sa oko 30 zemalja članica UN. Dakle, svako glasanje počinjemo sa „minus 30”, a onda postoji većina zemalja koje, to je realnost, ne podržavaju Izrael. Dakle, startna pozicija nije tako laka, ali to nas ne čini na bilo koji način neodlučnima. S druge strane, postoje mnoge rezolucije koje je pokrenuo Izrael, koje su usvojene, posebno u domenu potreba sveta u razvoju. Ali u stvarnosti postoji ono što mi zovemo „automatska većina protiv Izraela” i to je počelo pre mnogo godina.

U misiji UNIFIL u Libanu su pripadnici srpske vojske. Da li je njihova bezbednost ugrožena trenutnim dešavanjima na jugu Libana?

IDF je u stalnom kontaktu sa snagama UNIFIL-a. Nije tajna da smo tražili od snaga UNIFIL-a da se povuku pet kilometara od granice radi sopstvene bezbednosti. Ali UNIFIL je odlučio da ostane na svojim pozicijama iz razloga sopstvene bezbednosti, i mi to poštujemo.

Ali treba shvatiti da je to područje borbi. Ako neko ispaljuje rakete na vas, morate odmah da ih presretnete. I ponekad se to desi na 20 metara od isturenog punkta UNIFIL-a. Razumem da su snage UNIFIL-a dobro zaštićene, da imaju svu hranu i opremu koja im je potrebna, ali postoji realnost borbene zone.

Predsednik Isak Hercog je nedavno posetio Srbiju. Kako biste ocenili trenutne odnose Izraela i Srbije?

Odnosi između Izraela i Srbije su veoma dobri, što se pokazalo tokom posete predsednika Hercoga pre mesec dana. Izuzetna je važnost posete Beogradu na tako visokom nivou u vreme rata. Nije slučajno što je predsednik Hercog odlučio da poseti Srbiju u takvim vremenima. Takođe, i naš premijer sastao se sa predsednikom Vučićem na marginama nedavne debate Generalne skupštine UN. Sastao se sa samo dva šefa država, a jedan od njih je bio predsednik Vučić.

Poseta je bila veoma uspešna. Prvi put smo održali ekonomski dijalog. Potpisan je niz bilateralnih ugovora. Razgovarali smo o načinima na koje možemo unaprediti naše bilateralne odnose na političkim, ekonomskim osnovama. Dva predsednika su najavila cilj da za tri godine udvostručimo obim trgovine. Dakle, preda mnom, kao novom ambasadorkom, jeste ambiciozna misija da se odrede polja u kojima možemo da se dopunjujemo, razmenjujemo znanja i iskustva u domenima veštačke inteligencije, alternativne energije, biotehnologije... kao i podržimo Srbiju da sprovede svoju zelenu agendu.

Prijateljstvo je nešto što ovde osećate. Zastave Izraela na ulicama Beograda kada je predsednik Hercog stigao, to je bilo dirljivo. Znakova topline je mnogo.

Uzmite u obzir to da je broj turista iz Izraela u Srbiji porastao lane za 20 odsto. Podsećam, ovo je vreme rata. Istovremeno, sada iz Srbije za Izrael lete dve izraelske avio-kompanije. Nadam da će „Er Srbija” nastaviti sa letovima kada bude bilo moguće. Dakle, potencijal je ogroman.

Još jedan znak prijateljstva jeste i ponuda Vlade Srbije da ugosti naše domaće sportske utakmice, drugu sezonu u košarci, ali i fudbalske timove. Uveravam vas da je svaki izraelski ljubitelj sporta koji se vraća iz vaše zemlje novi ambasador Srbije u Izraelu. Svi žele da dođu, jer kažu, ovde se osećaju kao kod kuće. ANTRFILE

Povezivanje sa srpskim korenima

Dolazak na čelo ambasade Izraela u Srbiji za gospođu Bar-Ilan ima posebnu životnu simboliku. „Kada sam pre 27 godina došla u MIP, jedan od mojih snova je bio da postanem ambasador Izraela u Srbiji jednog dana. Tako sam srećna što sam uspela da ispunim svoj san. Moj otac je inače rođen u Ulici Džordža Vašingtona u Beogradu. Moji baba i deda su rođeni u Pančevu. Tako da je velika čast i privilegija predstavljati svoju zemlju u zemlji u kojoj je bio dom mog oca i ponovo se povezati sa svojim korenima. Posetila sam jevrejska groblja u Pančevu i Beogradu. I desilo se da smo tokom posete predsednika Hercoga imali zvaničnu ceremoniju na Jevrejskom groblju u Beogradu. Dogodilo se to da sam stajala nedaleko od groba brata mog dede. Razmišljala sam: ja kao unuka danas stojim ovde sa izraelskim predsednikom kao ambasador Izraela u Srbiji. Neverovatno koliko su istorije naša dva naroda i ljudi međusobno povezane”, ističe naša sagovornica.

Ambasadorka je udata i majka troje dece, a mlađa, devetnaestogodišnja ćerka je vojnik Izraelskih odbrambenih snaga.