Na dva koloseka ka usponu

Na današnji dan Partizan sa dva koloseka kreće ka istom cilju – budućnosti dostojne njegovih ambicija. Skupština koja će biti održana u 15 časova u SC Teleoptik treba da poveri klub Rasimu Ljajiću, čiji će osnovni zadatak biti da pošto-poto, sa svojom ekipom zvanom Privremeni organ, što pre nađe terapiju za ozdravljenje kluba.

Poslednji pregled pre nego što uzmu prvu pilulu, „crno-beli” imaće danas (16 č) u Novom Pazaru. Njeno uspešno dejstvo olakšalo bi disanje za nošenje teškog bremena.

Slučaj je hteo da spasilac, dokazani „partizanovac” (bio je već u najužem rukovodstvu), dizgine kola, koja jure u neželjenom smeru, preuzme baš na dan kad „crno-beli” biju bitku u njegovom rodnom gradu.

Ljajić je bio predsednik Novog Pazara, a tu dužnost je napustio pošto je nekoliko usijanih navijačkih glava prošle godine napalo tadašnjeg kapitena golmana Filipa Kljajića. Njihovi istomišljenici su u uoči današnjeg gostovanja Partizana pustili u javnost pretnju da utakmica neće da se odigra.

Teraju mak na konac, jer je Novi Pazar kažnjen da igra pred praznim gledalištem. Rasimu Ljajiću, koji je izjavio da mu je Partizan „prioritet svih prioriteta”, razume se, nije svejedno šta se dešava s klubom iz njegovog grada, pa je upozorio da takvi navijači vuku Novi Pazar u propast.

Partizan godinama živi razapet između uprave i sličnih svojih navijača, pa će Ljajić i sa svojima morati da potraži rešenje u interesu kluba. Od svega što zatiče suštinski nema glavobolju samo s trenerom. Savi Miloševiću je nedavno ponovo poveren prvi tim, a u ovom trenutku mu je najveća briga – Ljajić. Ali, ne Rasim, nego Adem, za koga kaže da je trenutno najbolji igrač u našoj ligi. I taj Ljajić je vezan za Partizan – u njemu je stupio na veliku fudbalsku scenu, a po povratku iz inostranstva je pojačao klub iz svog rodnog grada.

– Nije Novi Pazar samo Adem Ljajić. Ima još mnogo fudbalera, koji mogu da nas ugroze. Ovo je jedno od najtežih gostovanja u čitavoj ligi, – tvrdi Milošević, koji je svoj drugi mandat na Partizanovoj klupi počeo pobedom od 4:0 nad Tekstilcem. – Sad je idealna prilika da vidimo dokle smo stigli s oporavkom ekipe i gde smo trenutno.

Predah u prvenstvu, zbog obaveza reprezentacije, Milošević je iskoristio da odvede ekipu u svoj zavičaj – u etnoselo Stanišići kod Bijeljine. To je uradio i kad je prošli put bio trener „crno-belih”:

– Jedna od ideja je bila da se stvori timski duh. Pauza nam je dobro došla. Nemam nijednu zamerku na rad igrača. Sad dolazi teži deo posla – da se to pretoči na teren, da napravimo dobre rezultate.

I njegovi prethodnici su hvalili igrače za ono što pružaju na treninzima. Međutim, na utakmicama je bilo drugačije. Milošević „mrzi kad nema publike na stadionu”, jer tad „ima problem da motiviše igrače.” U takvim okolnostima je, smatra on, još teže domaćinu.

Da fudbal postoji zbog publike, kako po nepisanom pravilu izjavljuju svi, onda bi se on igrao tako da privlači gledaoce svojom lepotom, a ne da se zarad boda zapostavlja igra.

Partizan je dosadašnjim pristupom izgubio mnogo više od titula. Umesto kupovine stranaca, kojima je Humska 1 samo prolazna stanica u karijeri, morao bi da se posveti svom rasadniku ili da iz našeg atara presadi neku sadnicu (dabome, uvek može da se nakalemi i neka baš dobra sorta iz inostranstva). I Rasim Ljajić i Savo Milošević naglašavaju značaj sopstvene škole fudbala. Na njima je da te reči pretvore u delo.