Kakva je uloga EPS-a u zelenoj energetskoj tranziciji

„Od oko 8.000 megavata MW instalisane snage, oko 3.000 je instalirano u hidroelektranama, što predstavlja najveći udeo hidroenergije na prostoru bivše Jugoslavije, s obzirom da Hrvatska i Bosna i Hercegovina imaju nešto više od 2.000 MW instalisanih kapaciteta”, rekao je Dragan Stanković, direktor Sektora za održavanje i ulaganje u HE i OIE u EPS AD na panel diskusiji „Uloga EPS u zelenoj energetskoj tranziciji Srbije”, koju je organizovao portal Energija Balkana.

Stanković je podsetio da prema zvaničnim podacima o hidroenergiji naša planeta raspolaže sa više od 40.000 teravatsati TWh moguće godišnje proizvodnje. Od toga je tehnički iskoristivo 14.000 TWh, a ekonomski 8.000. Svet, međutim, koristi tek pola, a druga polovina je ostala za naredni period.

Ocenjujući da EPS ima mogućnosti za nove hidrogeološke objekte, Stanković je istakao da Srbija ima dva velika sliva – Dunav i Drina. Dunav je iskorišćen više od 60 odsto, a Drina oko 40 odsto. Jedan od potencijala je i Uvac, koji je iskorišćen oko 50 odsto.

„Dunav i Drina bi bili više iskorišćeni da nisu potrebni neki međunarodni dogovori, sa BiH, odnosno Rumunijom. Donji i srednji tok Drine ima veliki potencijal za razvoj. Imamo Rumuniju sa kojom delimo dve HE, Đerdap 1 i Đerdap 2. Ovih dana je objavljena informacija da će Rumunija i Bugarska raditi projekat Turnu Magurele – Nikopolj, instalisane snage dva puta po 400 megavata. Pojavila se i nova informacija, da će Rumunija u okolini Kluža graditi reverzibilnu HE od 1.000 MW. Inače, reverzibilne hidroelektrane (RHE) čine oko 12 odsto ukupnog hidrokapaciteta”, rekao je Stanković.

Dosadašnjim revitalizacijama hidroelektrana Elektroprivreda Srbije je dobila novih 200 miliona kilovat-sati električne energije godišnje. Stanković kaže da EPS planira nastavak modernizacije hidrosektora i priprema revitalizaciju četiri hidroelektrane

Jovan Tošić, rukovodilac projekta Solarne elektrane Petka navodi da je ova solarna elektrana, snage 9,95 MW, projektovana na prostoru postojećeg odlagališta kopa Ćirikovac. U pitanju je EPS-ovo zemljište, tako da nije bilo problema sa eksproprijacijom. SE se sastoji od 18.725 modula. Moduli su integrisane ćelije, a grupisanjem modula dobija se panel. SE Petka imaće 585 panela.

Tošić objašnjava da je korisno iskustvo optimizacije zemljanih radova i da je vrlo bitno da se bilansira ispkopavanje i nasipanje, jer se na taj način štedi novac za odvoz materijala. Takođe, veoma su bitne pristupne saobraćajnice, jer je potrebno da stigne mnogo opreme, na primer više od 100 kilometara kablova.

„Važan je dobar put, jer tako manje zavisimo od vremenskih uslova, pri dopremanju opreme”, ukazao je Tošić.

„Ako u trenutku proizvodnje ta električna energija možda nije potrebna u elektroenergetskom sistemu tada može da uskoči skladište. Sada imamo samo nekoliko pouzdanih vidova skladištenja energije – reverzibilne hidroelektrane, hidroukumulacije i baterije”, objasnio je Tošić.

U Ogranku TE-KO Kostolac postoji mogućnosti za izgradnju 1.000 MW kapaciteta solarnih elektrana na devastiranim površinama, što je, kako je naveo Tošić, kapacitet koji može proizvesti 1.300 GWh električne energije godišnje.

„Završetak radova na SE Petka očekuje se 20. februara (naredne godine) u skladu sa ugovorom. Nakon toga sledi primopredaja. Konsturkcija je stigla iz Ukrajine i radi se montaža, svi moduli i invertorski sistemi su na terenu. Ako nas posluži vreme, stižemo sve na vreme”, rekao je Tošić.