Brutov trut na sve četiri strane

Prethodni tekstovi o Brutu imali su ozbiljan odjek. No ne bi sve to bilo ni najmanje interesantno ukoliko ne bismo opisali Brutove saradnike, a jedan od njih je tipičan primer osobe parazita koji je sa sve onim njegovim očima krtice svoju poziciju koristio do besvesti da se poprilično finansijski naduva do pucanja. Naravno, Brut mu je zbog bespogovorne lojalnosti i vrhunske pokvarenosti, baš u skladu sa Brutovim karakterom, sve to i omogućio.

Dakle, posilnog ćemo oslovljavati sa Trut, jer takav je i fizionomijom kada ga pogledate. Mnogi bi na prvi pogled odmah zaključili da je bio oslobođen časova fizičkog no taj kompleks koji je očito odmalena nosio, a verovatno se ispoljavao u tome što su ga drugari kao malog kinjili otimajući mu klikere ili čokoladu, lečio je razvijanjem neverovatnih podlosti sanjajući dan kada će se svetiti za sve muke u detinjstvu.

Radi se inače o apsolutnom neradniku, osim kad nije nešto u njegovu korist, ali ujedno i majstoru da koristi sve blagodeti koje mu pozicija omogućava, što nekako i jeste pozicija truta u košnici. Ne radi ništa, ali liže med. U nekom momentu procenio je da mu bliskost sa Brutom donosi ozbiljnu šansu za lično bogaćenje, što je on, u zavisnosti od toga na kojoj bi Brut poziciji bio, obilato koristio. Mnogi kažu da je za tri naredna života zaradio, neki se za glave hvataju da ih je izvarao, neki opet vele da su morali da plate nešto što bi moglo da se nazove reketom kako bi radili, ali – kako god bilo – ovaj politički trut je trljao svoje male i pokvarene dlanove od sreće. Umeo je sa te pozicije i da zapreti, da ti pošalje ozbiljne pretnje, neki kažu i barabe na vrata kako bi nekom zagorčale život, ali najgore od svega što je činio, a sve po Brutovom dopuštenju, bilo je osmišljavanje gadosti i podlosti prema stranačkim kolegama.

Te gadosti i podlosti pretakao je u tekstove koje je dostavljao da se objavljuju, što određenim ljudima u opoziciji, što pojedinim uticajnim likovima po društvenim mrežama. Poenta je bila eliminisati svakog potencijalnog ko bi njemu ili Brutu po njihovom viđenju mogao da bude konkurencija ili neko ko bi mogao da im zasmeta. No to je na neki način bila i njegova osveta za sve komplekse koje je ranije sticao. Konačno mu se pružila prilika da od njega mnogo toga zavisi i da udari po svakom ko je uspešniji. Do ludila je osmišljavao laži o svojim kolegama koje su malo-malo objavljivane, dok ih je sve to vreme tapšao po ramenima i predstavljao im se kao iskreni prijatelj i saborac. Takve obično nazovu gnjidama.

Umislio je da može uz pomoć Bruta da postane veliki igrač koji će bez problema igrati igru „dobro jutro čaršijo na sve četiri strane” no osim beskrajne podlosti i pokvarenosti koju je očito oduvek u sebi nosio, pameti nije imao baš mnogo da bi to mogao da radi. Igra je provaljena i, slično Brutu, njegov mali trut moraće da se vrati tamo odakle je krenuo kada je bio niko i ništa. Oni sa kojima je po Brutovom nalogu pokušavao da trguje više se ne javljaju te im pomoći sa te strane nema. Budućnost im je takva da se svakom čestitom čoveku gade, a sa tim valja živeti, što nije ni najmanje lako.

Priča o Brutu i njegovom trutu je priča srpske političke scene. Mada, nigde u svetu ništa nije bolje. Neostvareni i halapljivi domognu se pozicije sa koje grabe a da na Boga ne misle. Da bi se što duže održali, spremni su za tepsiju ribe da prodaju i majku rođenu, jer im ništa sveto nije. Za njih ne postoji ideologija niti politički saborci. Samo interes i uništenje svakog ko bi mogao da im bude konkurencija. Posebno su spremni da život zagorčavaju onom ko ih je stvorio, tovareći mu na sve strane njegove najbliže. Ipak, kako kaže ona narodna: „Ko visoko leti, nisko pada.” Brut i njegov trut tako su žestoko pali da su tim padom čak i dno probili.

Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista