Prirodni resursi odrediće budućnost

Specijalno za „Politiku”
Kazanj – Glavni grad Tatarstana živi pod specijalnim režimom. Pojačane su snage bezbednosti, škole su obustavile rad, snabdevanje i saobraćaj imaju poseban protokol. Cene su tri puta više nego što je uobičajeno. Delegacije i novinarske ekipe iz celog sveta smešteni su tridesetak kilometara od Ekspo centra, gde se održava samit. Od samog izlaska sa aerodroma do ulaska u hotelsku sobu – sve je u znaku Samita BRIKS-a.

U zagrljaju savremenog i tradicionalnog Kazanja, prepunog tragova kulture srednjovekovne Rusije, očekuje se susret lidera BRIKS-a – Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika – sa državama koje su aplicirale za članstvo u ovoj zajednici naroda, kao i sa državama posmatračima, među kojima je i Srbija. Očekuje se da mir, koji priželjkuje ceo svet, dobije novi oblik trasiranja preko prirodnih resursa do planetarne zajednice naroda u uravnoteženim odnosima, bez hegemonističkog nadmetanja.

Na ovom, 16. samitu BRIKS-a u Kazanju, značajno mesto obezbeđeno je i za Srbiju, pre svega zbog načela njene spoljne politike, ali i zbog prirodnih resursa, koji joj daju značajnu ulogu u svetskim tokovima. Uz to, Rusija vrlo ceni neutralnu i nepristrasnu politiku Srbije, što je posebno i istaknuto u saopštenju iz kabineta predsednika Putina, nakon liderskog telefonskog razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, u nedelju.

S druge strane, Evropska unija, u najmanju ruku, nije oduševljena srpsko-ruskim bilateralnim odnosom, zamerajući Srbiji što nije osudila rusku specijalnu operaciju u Ukrajini podizanjem sankcija Ruskoj Federaciji, a na čemu joj je Rusija i te kako zahvalna. Kao što je poznato, BRIKS je neprihvatljiv za NATO i EU. Međutim, zbog političke, vojne, a prevashodno ekonomske moći (MMF predviđa da će do kraja ove godine BDP BRIKS-a činiti 37,3 odsto svetskog BDP-a, a EU 14,5), Zapad vidi BRIKS kao subjekat koji može svojim aktivnostima da utiče na sve vrste tokova u svetu. Zemlje članice BRIKS-a imaju skoro četiri milijarde ljudi, kao i svoju razvojnu banku (NBD).

Iako se samit održava u neposrednoj blizini rusko-ukrajinskog sukoba, gde se indirektno sukobljavaju NATO i Ruska Federacija, koncept BRIKS-a dobija nezaustavljivu progresiju, a šefovi država i vlada u prvi plan postavili su prirodne resurse, koji će odrediti budućnost planete.

Danas BRIKS svojim permanentnim proširenjem i ekonomskim jačanjem, kao i stvaranjem svoje valute, treba da sačuva ekvivalent vrednosti. Ipak, svaka članica BRIKS-a će u svojoj zemlji zadržati sopstvenu valutu, za razliku od EU, čijem se pristupanju i uvođenjem evra gase domaće valute, a istovremeno se postavlja kao balanser američkom dolaru, kako bi se mobilisali resursi za infrastrukturne projekte održivog razvoja u zemljama BRIKS-a i drugim tržišnim ekonomijama u nastajanju.

BRIKS, između ostalog, zbog resursa koje poseduje naša zemlja (zlato, bakar, litijum, poljoprivredni proizvodi…), priželjkuje da Srbija postane članica.

Da je dijalog svevremeni delotvoran način za rešavanje nesuglasica, pokazuju i samiti BRIKS-a, uz nadu da će se taj koncept proširiti i na ostale segmente konflikata. Naime, među zemljama tzv. globalnog Juga, i to među inicijatorima ove zajednice, postoje određena otvorena pitanja, ali se u interesu mira i razvoja ekonomije problemi rešavaju dijalogom.

S druge strane, Samit BRIKS-a ukazuje na zaokret budućnosti u odnosu na istorijski pogled unazad time što u prvi plan ističe prirodne resurse i šalje poruku Zapadu, a posebno SAD, budućem predsedniku Amerike i njegovoj administraciji, da je budućnost mira u korišćenju prirodnih resursa, a ne u upotrebi namenske industrije.

Ono što predsednici SSSR-a i SAD nisu uspeli da postignu u dugoj istoriji hladnog rata – očekuje se da će predsednik Putin sa budućim predsednikom SAD uspeti, da će kompromisom u interesima izvesti svet iz krize i da će svetskim nebom zavladati mir. Naziru se konture kreiranja planetarne zajednice naroda koja bi mogla da sledi put mira.

Nova valuta za projekte održivog razvoja

Danas BRIKS svojim permanentnim proširenjem i ekonomskim jačanjem, kao i stvaranjem svoje valute, treba da sačuva ekvivalent vrednosti. Ipak, svaka članica BRIKS-a će u svojoj zemlji zadržati sopstvenu valutu, za razliku od EU, čijem se pristupanju i uvođenjem evra gase domaće valute, a istovremeno se postavlja kao balanser američkom dolaru kako bi se mobilisali resursi za infrastrukturne projekte održivog razvoja u zemljama BRIKS-a i drugim tržišnim ekonomijama u nastajanju.