Erdogan zazire i od Gulenovih sledbenika

Verski propovednik imam Fetulah Gulen, jedan od najuticajnijih Turaka u ovom veku, preminuo je u egzily u SAD, odakle je pre osam godina, tvrde u Ankari, povlačio konce iza pokušaja puča protiv predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i njegove vlade. Njih dvojica su, inače, jedno vreme blisko sarađivali u borbi protiv sekularnih struktura, ali lični interesi su ih nepomirljivo udaljili. Kada je Erdogan učvrstio pozicije na vlasti – nisu mogli da se dogovore ko je „gazda” u novoj Turskoj.

Vest o smrti Fetulaha Gulena (83) zvanično je potvrđena i u Ankari. On je završio u belom čaršavu u svojoj monumentalnoj vili u Pensilvaniji gde je živeo godinama. Njegov odlazak će konačno skinuti sa dnevnog reda jedan od mnogobrojnih problema koji je poslednjih godina opterećivao odnose SAD i Turske.

– Umro je vođa mračne terorističke organizacije FETO. Turska će i dalje nastaviti odlučnu borbu protiv terorista Fetulaha Gulena – izjavio je ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan, preneli su istanbulski mediji.

Odlazak uticajnog imama koji je iza sebe imao ogromnu versku i poslovnu imperiju u Turskoj i širom sveta, trebalo bi da „skine čini sa njegovih zavedenih mladih sledbenika”, nadaju se u vladi u Ankari. Ali, prema onima koji nastave da slede preminulog imama, neće biti milosti.

‒ Smrt Gulena neće umanjiti našu odlučnost u borbi protiv njegove terorističke organizacije koja je i dalje veliki problem. Njegova smrt neće umanjiti našu odlučnost u obračunu sa teroristima – kaže ministar pravde Jilmaz Tunc.

Na prelazu iz 20. u 21. vek Erdogan i Gulen su blisko sarađivali. Mnogi politički analitičari tvrde da je uticajni imam presudno doprineo pobedi Erdoganove proislamističke Partije pravde i razvoja na izborima 2002. godine, jer je iza sebe imao mnogoljudnu i uticajnu nevladinu organizaciju Hizmet, koja je imala svoje ljude svuda – u medijima, obrazovnim ustanovama, pravosuđu, policiji, čak i u armiji. Međutim, taj savez je pukao kada dvojica lidera više nisu mogli da se dogovore oko podele moći u društvu, pogotovo kada je Erdogan uvrstio svoje pozicije.

Uticajni verski propovednik u Turskoj u skoro sto zemalja ima poslovnu imperiju u kojoj se, tvrde upućeni, vrte milioni, možda i milijarde dolara, pogotovo u islamskom svetu. Pošto mu se Erdogan našao na putu i ugrozio pozicije u zemlji, on je, tvrde u Ankari, iz Pensilvanije povlačio konce iza neuspelog pokušaja državnog udara sredinom jula 2016. godine. Tom prilikom stradalo je 250 građana, dok je oko 2.600 povređeno.

Gulen se našao na optužnici pa je Turska tražila njegovo izručenje u skladu sa sporazumom dve zemlje o ekstradiciji. Međutim, Bela kuća nije odgovorila na sedam zahteva Ankare, što je godinama bio jedan od problema koji opterećuju odnose dve zemlje koje su važne saveznice u NATO-u.

Gulen je odbacivao optužbe iz domovine i tvrdio da ih je izmislio Erdogan lično da bi se, pod tim izgovorom, obračunao sa političkim protivnicima. Predlagao je nezavisnu međunarodnu istragu za šta u Ankari nisu hteli ni da čuju. U godinama posle pokušaja puča sproveden je progon Gulenovih sledbenika. U zatvoru su se našli mnogi oficiri, policajci, sudije i tužioci, novinari, a preko 150.000 građana je izgubilo posao.