Ozbiljno podrivanje autoriteta G7

Specijalno za „Politiku”
Kazanj – Stroge bezbednosne provere i kontrole na ulazu u Ekspo centar u Kazanju stvaraju redove u kojima se u proseku stoji duže od jednog sata. Ovo je praktično jedino što se može zameriti organizatorima 16. samita BRIKS-a, koji su se trudili da ukažu gostoprimstvo i za učesnike foruma iz reda medija pripreme komforne uslove za rad, sadržajan i zanimljiv kulturni program. Održavanje ovako ozbiljne i masovne manifestacije sa sobom nosi ozbiljne rizike i izazove. U gradu su na snazi ozbiljne mere bezbednosti, ali atmosfera ipak ne odgovara vanrednom stanju. Na ulicama su primetni saobraćajci, ali ne i specijalne policijske jedinice, ili Rosgvardija. Problemi postoje s internetom, jer se na momente u pojedinim delovima grada smanjuje njegova brzina i slabi signal, što takođe izaziva nezadovoljstvo određenog broja kolega. Upućeni s kojima sam razgovarao objašnjavaju da se to dešava usled aktivnosti uređaja za protivelektronsko ometanje, koncentrisanih ovde kao prevencija od ukrajinskih dronova koji su doletali do Kazanja.

Na temeljima asocijacije koju su već sada daleke 2009. osnovali Brazil, Rusija, Indija i Kina počinje da se gradi organizacija koja ozbiljno podriva autoritet G7 kao prvog centra moći na planeti. Čak i zapadni mediji poput „Forin polisija”, Bi-Bi-Sija i „Njujork tajmsa” saglasni su u oceni da ovogodišnjim forumom predsednik Rusije Vladimir Putin demonstrira da izolacija njega i njegove zemlje van zapadnog sveta praktično ne postoji.

Uprkos najavama da bi to mogla da uradi ove godine, Saudijska Arabija nije se formalno pridružila BRIKS-u. Međutim, ovde je predstavlja ministar inostranih poslova princ Fejsal Farhan el Saud. Nakon pobede na izborima ekstravagantnog Havijera Mileija, koji je za samo pola godine uspeo da podigne stopu siromaštva za čak osam procenata, sa 49 na 57 odsto, Argentina je povukla kandidaturu, koja je u paketu s novim članicama trebalo da bude prihvaćena 1. januara ove godine. Otvoren interes za članstvo u BRIKS-u pokazuje skoro četrdesetak država, od kojih se po značaju ističe članica NATO-a Turska, čiji je predsednik Redžep Tajip Erdogan juče u svojstvu posebnog gosta stigao u Kazanj. Aspiracije ka članstvu pokazuju i dve najmnogoljudnije muslimanske zemlje, Pakistan i Indonezija, u kojima živi više od 500 miliona ljudi.

Sa 16. samita BRIKS-a izostala je Kuba, koja je nedavno pretrpela uragan i veliku havariju najveće elektrane u zemlji, zbog koje je većina teritorije ove zemlje ostala bez struje. U Kazanju nema ni brazilskog predsednika Lule da Silve. U zvanično obrazloženje da je od puta odustao zbog lakše povrede ne veruje naš sagovornik, brazilski novinar Pepe Eskobar, poznat po antiglobalističkim stavovima. „Ja u to ne verujem, to je za mene neprihvatljivo”, kaže Eskobar i dodaje: „U Brazilu postoji snažan anti-BRIKS lobi, čiji su predstavnici infiltrirani u vladajuću vrhušku, posebno unutar Ministarstva inostranih poslova i uticajnih kompanija. Njih finansiraju američke fondacije za podršku NVO, uključujući i Sorosa, kao i neke institucije EU. Njihov zadatak je da zadrže Brazil u sferi uticaja Zapada.” Eskobar smatra da će „zanemarujući BRIKS, Brazil platiti visoku cenu u budućnosti, bojim se da će mesto koje nam kao jednom od osnivača BRIKS-a pripada zauzeti Iran, a mi ćemo biti marginalizovani, bićemo igrači drugog reda”.

Sagovornika iz Indije dr Ramešvara Singa srećemo neposredno nakon sastanka koji su indijski novinari imali s premijerom Narendrom Modijem. On ističe da je za njegovu zemlju BRIKS dao „ključni doprinos za smanjenje zategnutosti u odnosima s našim najvećim susedom Kinom, s kojom smo ranije imali dosta problema”. Dalje navodi: „Sada se premijer Modi svake godine sreće u okvirima BRIKS-a s predsednikom Si Đinpingom, to ranije nije bilo moguće i plod tih susreta je da sada bolje razumemo jedni druge. I to je zaista neprocenjivo.” Kao glavni momenat ovogodišnjeg samita dr Sing vidi to što će napokon biti definisan početak funkcionisanja sistema plaćanja BRIKS pej. „Kad je Rusija isključena sa SVIFT-a to je izazvalo zabrinutost u svih pet država članica da Amerikanci to jednog dana mogu uraditi i njima. To što ćemo sada dobiti nezavisan platni sistem koji neće ograničavati našu saradnju s partnerima predstavlja veliki plus za Indiju”, smatra dr Sing.

„BRIKS-u je, imajući u vidu različitost i veličinu zemalja koje okuplja, trebalo mnogo vremena da preraste u platformu koja će odigrati najznačajniju ulogu u promeni sveta. Mnogo toga trebalo je precizirati i utanačiti, pređen je zaista veliki put i u budućnosti će biti lakše ne samo da stare članice sarađuju, već i da se pridruže nove države koje stoje u redu”, smatra dr Sing, dok njegov brazilski kolega Eskobar ističe: „BRIKS je već postao najvažnija multilateralna organizacija na svetu koja gradi put ka multipolarnom svetu. Ako mene pitate, ovde u Kazanju se definiše budućnost novog, multipolarnog sveta.”

Udeo BRIKS-a u svetskom BDP-u 37,4 odsto

Danas BRIKS stvara 35 odsto svetskog dohotka, toliko koliko je pre 15 godina stvarala G7, čiji je udeo sada pao na 30 odsto. Očekuje se da će učešće BRIKS-a u svetskom dohotku nastaviti još progresivnije da raste narednih godina iz dva razloga: prvo, u pet zemalja osnivača živi 45 odsto svetske populacije, a u zemljama G7 10 odsto; drugo, od ove godine članovi BRIKS-a postali su Iran, Egipat, Etiopija i Ujedinjeni Arapski Emirati. S njima je udeo BRIKS-a u svetskom BDP-u porastao na 37,4 odsto.