BiH – podeljeno društvo i država

Od našeg stalnog dopisnika 
Banjaluka, 20. novembra – Posle tronedeljnih pregovora u američkoj vojnoj bazi „Rajt Peterson” u Dejtonu je 21. novembra 1995. godine parafiran Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini. Njime je stavljena tačka na „tragični sukob u regionu”, kako je ovim međunarodnim ugovorom definisan skoro četvorogodišnji rat u BiH. Dejtonskim sporazumom BiH je definisana kao država koja se sastoji od dva „ravnopravna entiteta, Republike Srpske i Federacije BiH”, koja je, kao muslimansko-hrvatski entitet, stvorena Vašingtonskim sporazumom u martu 1994. godine.

Dejtonski sporazum su 14. decembra 1995. godine u Parizu potpisali tadašnji predsednici SR Jugoslavije Slobodan Milošević, Hrvatske dr Franjo Tuđman i predsedavajući Predsedništva BiH Alija Izetbegović. Garanti sporazuma su velike sile, Srbija i Hrvatska.

BiH je, prema odredbama Dejtonskog sporazuma, bila unija dva entiteta. Pod pritiscima međunarodnog faktora, oličenog u Kancelariji visokog predstavnika, BiH je doživela evoluciju, tako da je sada, po elementima unutrašnjeg uređenja, federacija, i to asimetrična. Jer, Federacija BiH ima deset kantona i tri nivoa vlasti, dok Republika Srpska ima dva – republički i opštinski.

U proteklih 13 godina, BiH je prošla kroz burne periode u kojima su predstavnici Republike Srpske pokušali da zaštite njenu dejtonsku poziciju, dok su bošnjački politički lideri činili sve da razvlaste entitete i, što je više moguće, unitarizuju BiH. Kao treći konstitutivni narod, Hrvati su, na razne načine, težili oživljavanju Hrvatske Republike Herceg-Bosne, koja je ugašena potpisivanjem Vašingtonskog sporazuma kojim je stvorena Federacija BiH. Takvi pokušaji do sada su završavani neuspešno, a deo hrvatskog rukovodstva, sa bivšim članom Predsedništva BiH Antom Jelavićem na čelu, visoki predstavnik je smenio i zabranio im bavljenje politikom. Na listi smenjenih srpskih zvaničnika je više od stotinu imena.

Da je međunarodni faktor usmeravao vodu na vodenicu centralizacije i unitarizacije BiH, govore sledeći podaci: Savet ministara BiH je po Dejtonu imao tri, a sada ima devet ministarstava i predsedavajućeg. Istovremeno, sa Republike Srpske i Federacije BiH prenesene su 62 nadležnosti. Važno je reći i ovo: samo manji broj prenosa obavljen je na ustavom propisan način, odlukama entitetskih skupština. Većina nadležnosti entitetima je oduzimana aktima visokih predstavnika. Na sve prigovore iz Republike Srpske da se nadležnosti ne prenose u skladu sa odredbama Dejtonskog sporazuma, međunarodni zvaničnici su uzvraćali da, „osim slova, postoji i duh Dejtona”, odnosno da međunarodni sporazum treba „kreativno tumačiti”. Ko nije pristao na ovakvo viđenje stvari, smenjivan je odlukama visokih predstavnika koji se pri tome pozivao na „bonska ovlašćenja”, iako mu ona, prema tumačenju domaćih i stranih pravnika, ne daju pravo da, bez ikakvog postupka, smenjuju demokratski izabrane zvaničnike, javne službenike, nameće i menja zakone, oduzima građanima lične dokumente...

O delovanju visokog predstavnika negativno su se odredili Savet Evrope i Venecijanska komisija. Savet Evrope je ocenio da je naredbodavno delovanje visokog predstavnika „nepomirljivo sa demokratskim principima”. Pogotovo zbog toga što Kancelarija visokog predstavnika „donosi izvršne odluke, a da za njih ne snosi odgovornost, niti obavezu da pravda njihovu validnost, a da pri tome protiv njih pravni lek nije dopušten”. Pre tri i po godine Venecijanska komisija je saopštila da je aranžman „visokog predstavnika fundamentalno nekompatibilan sa demokratskim karakterom države i suverenitetom BiH”.

Nemački pravnik dr Aden Meno je objavio studiju o Kancelariji visokog predstavnika čiju je suštinu izrazio u naslovu „Bespravna moć OHR-a”. Smene kojima su visoki predstavnici pribegavali, šef Pravnog odeljenja Kancelarije visokog predstavnika u Brčkom Metju Periš je nazvao „političkim skalpiranjem”. Od šest visokih predstavnika, u ovoj „delatnosti” su najrevnosniji bili Pedi Ešdaun, Volfgang Petrič i Karlos Vestendorp, koji je prvi počeo da nameće zakone, obavezujuće odluke i smenjuje domaće zvaničnike. Petrič je išao čak dotle da je poslednjeg dana svog vladanja u BiH, 23. maja 2002. godine, nametnuo 24 zakona, promenio ustave oba entiteta i smenio 12 ljudi.

O stanju u Bosni i Hercegovini, 13 godina posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma, možda najbolje govore naslovi dve knjige. Jedna je „BiH – podeljeno društvo i država”, čiji je autor dr Mirjana Kasapović, profesorka na zagrebačkom Fakultetu političkih nauka, a autor „Nemoguće države” je dr Nenad Kecmanović, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

-----------------------------------------------------------

Silajdžić uporedio Dodika sa Hitlerom

Od našeg stalnog dopisnika 
Banjaluka, 20. novembra - Bošnjački član Predsedništva Bosne i Hercegovine i lider Stranke za BiH Haris Silajdžić indirektno je uporedio premijera Republike Srpske Milorada Dodika sa vođom Trećeg rajha Adolfom Hitlerom. On je na pitanje novinara katalonskog lista „Vangvardija” - da li je moguć dogovor sa Dodikom - odgovorio: „Je li došlo do dogovora između Hitlera i saveznika”, a zatim je dodao: „Ako je genocid nešto dobro, onda bismo mogli postići kompromis”.

U razgovoru za katalonski dnevnik, čije je delove danas preneo zagrebački „Večernji list”, Silajdžić je optužio Evropsku uniju za izdaju BiH. Iz njegovih reči je i izveden naslov „Evropska unija legitimizovala etničko čišćenje u BiH”. Bošnjački član Predsedništva BiH je, osim toga, ponovio i teze koje je nedavno naveo u pismu koje je uputio članovima Upravnog odbora Saveta za primenu mira u BiH, vodećim ličnostima Evropske unije i NATO-a.

Silajdžić je u tom pismu, podsetimo, istakao da BiH ulazi „u najopasniju fazu svog postojanja od završetka rata”. On je, pozivajući međunarodnu zajednicu da promeni svoju taktiku u odnosu na BiH, istakao da ona „ulazi u finalnu fazu pokušaja da se transformiše u uniju dva entiteta”. Prema njegovim rečima, međunarodna zajednica je spremna da to prihvati i to će, ocenio je, „sigurno dalje potkopati stabilnost BiH”. Osim toga, Silajdžić je „Vangvardiji” rekao da Rusija finansira otcepljenje Republike Srpske od BiH. Uz to, on se založio da NATO ostane u BiH i tako garantuje njenu bezbednost.

S obzirom na to da su vodeće političke ličnosti iz oba entiteta danas bile u Briselu na sastanku Upravnog odbora Saveta za primenu mira u BiH, reagovanje Milorada Dodika, Mladen Ivanića, Sulejmana Tihića, Dragana Čovića i lidera ostalih vladajućih stranaka do zaključenja ovog izdanja našeg lista nismo mogli da dobijemo.