Povoljni vetrovi duvaju u korist Trampa

Specijalno za „Politiku”

Milano – Vrlo malo vremena deli nas od 5. novembra i ma koliko da analiziramo i preispitujemo, sve je neizvesno. Uostalom, prisetimo se prošlosti, a pre svega 2016. godine, kada su i na pola izbornog dana svi ili gotovo svi mislili da je Hilari Klinton pobednica, da bi se iste večeri potvrdilo da nije tako. Čak je i 2020. godine apel Donalda Trampa bio potcenjen. Zbog činjenice da se u poslednjim anketama dva kandidata smatraju suštinski jednakima, niko ozbiljan ne može, niti sme da se usudi da kaže ko će pobediti.

U poslednjim danima onoga što Donald Tramp sam definiše kao svoju poslednju kampanju, a kako i ne bi bila, kad je treća uzastopna, on je pokrenuo strategiju koja kombinuje upadljive i privlačne strateške poteze s mračnim i apokaliptičnim porukama. Ovo je zapravo proširena verzija uobičajene njegove rutine – uvek ostati u centru pažnje, biti provokativan, skretati pažnju koliko god je to moguće. To je strategija koja uključuje Trampovu fotografiju na kojoj prži pomfrit u zatvorenom „Mekdonaldsu”, kao i one na mitingu s Ilonom Maskom. To je i razlog zbog kojeg on planira i skup sutra u „Medison skver gardenu” u Njujorku, na istorijskom mestu u državi u kojoj je malo verovatno da će pobediti, ali koja obećava dosta medijske pažnje. Zato su se njegove poruke, praćene manje-više opravdanim ličnim pritužbama tokom kampanje, transformisale u svakodnevni „lov na šok”, jer na svoj način oseća šta je to što njegove pristalice traže od njega. I ne samo to. Demokrate izuzetno brinu rezultati koji ukazuju na to da će Tramp biti republikanski kandidat sposoban da osvoji najveći broj pristalica među manjinama.

Bil Klinton je govorio o mizoginiji tokom izborne turneje u Južnoj Karolini i ukočivši se promenio izraz lica kad je čuo da se pominje Hilarino ime. Na pitanje da li je moguće da Harisova gubi glasove i desnice i levice samo zato što je žena, odgovorio je: „Na izvestan način – da. Iako je to prema Hilari bilo direktnije i grublje, mizoginija prema Kamali svakako postoji i suptilnija je.”

Podaci o izlaznosti tokom ranog glasanja govore da je ona mnogo veća nego 2020. godine u svim ključnim državama. Ako se taj trend zadrži do novembra, Tramp bi mogao da završi ispred Harisove čak i s većom prednošću nego u trenutnim anketama, koje pokazuju da će za njega glasati 48, a za Harisovu 46 odsto birača.

Demokrate nastupaju jedinstveno u podršci Kamali Haris. Tramp je, međutim, unutar partije praktično sam. Stara garda demokrata sve čvršće i sve više staje uz Kamalu Haris u izbornoj kampanji. Bivši predsednici Bil Klinton i Barak Obama, sa svojim uticajnim suprugama, nalaze se u prvim redovima kampanje. Takođe, i dalje je vrlo borbena bivša predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi. I ne samo to. Dok se na neki način svi prijateljski mediji okupljaju, unutrašnje frakcije koje su bile sumnjičave prema kandidaturi potpredsednice sada ćute.

S druge strane, stara garda republikanaca slabo je prisutna među Trampovim pristalicama. Uticajne ličnosti s mukom izbegavaju da zauzmu kritički stav, dok se neki čak nalaze na suprotnoj strani.

Dakle, u redovima pristalica Harisove nalaze se gotovo svi ključni partijski igrači, dok u Trampovim redovima postoje znatne praznine. Ovo je posledica potrebe demokrata, koji su ostali bez Bajdena, da se ujedine. Ali je to posledica i Trampove od samog početka izrazito kontroverzne ličnosti.

Izuzetno je zanimljivo u ovoj situaciji da, iako je do novembarskih izbora ostalo još svega desetak dana, vetar izgleda ipak duva u korist 45. stanaru Bele kuće. Da li će nastaviti da duva u njegova jedra do samog kraja?

*Počasni predsednik Fondacije Italija–SAD

Sa italijanskog prevela Aleksandra Damnjanović D’Agostino