Šteta se mora dokazati u sudskom postupku

Velika trgovačka četvorka je trenutno pod lupom antimonopolske komisije, ali i potrošača koji su dobili i zvaničnu potvrdu svojih sumnji – da su cene nekontrolisano rasle i da je možda razlog to što su se veliki trgovinski lanci o tome čak i dogovarali. Da li je tako – utvrdiće Komisija za zaštitu konkurencije, koja je pokrenula postupak protiv četiri trgovca. U zaključku stoji da su cene rasle znatno brže od inflacije, bruto marže su, u proseku, porasle dvostruko u odnosu na 2016. godinu, a dobit trgovinskih lanaca je imala značajan skok. Utvrđuje se i da li su sklopili restriktivne sporazume i time prekršili pravila konkurencije.

„Delez”, „Merkator S”, „Dis” i „Univereksport” na ovu temu ćute i tako će biti verovatno sve dok traje postupak. Neki od njih su se oglasili odmerenim saopštenjem tek toliko da pokažu saradljivost sa komisijom, što se, u slučaju da se ispostavi da su krivi, takođe može vrednovati. Ono što je novost na našem tržištu jeste to što prvi put Tužilaštvo vodi postupak protiv trgovinskih lanaca. To do sada nismo videli, ali je poznato da su za ovakve prekršaje zaprećene kazne do 10 odsto godišnjeg profita. Šta će se dalje dešavati i kada se može očekivati kraj ovog postupka niko sa sigurnošću ne može da tvrdi. Ne postoji zakonski rok u kome komisija mora da završi postupak, ali je logično da će se truditi da to bude što pre, posebno što postoji toliko interesovanje javnosti za ceo slučaj.

Prateći ove trgovce u dužem vremenskom periodu, komisija je, navodno, utvrdila više nepravilnosti, ali sada sledi dugačak postupak dokazivanja da je došlo do povrede konkurencije. Jedna od njih je mogućnost da su sklapali restriktivne sporazume koji su zabranjeni na tržištu, jer imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje konkurencije. Suština je da je tokom ovog postupka komisija ispitivala uslove konkurencije na tržištu maloprodaje za 35 prehrambenih proizvoda i da se ispostavilo da su cene tih proizvoda identične u svim trgovinskim lancima iako su uslovi nabavke bili drugačiji. Odmah po objavljivanju vesti da je komisija pokrenula postupak, bilo je reakcija koje to osporavaju, između ostalog, pitanjima „po čijem nalogu je ovo urađeno” ili „zašto baš u ovom trenutku”.

Mnogi su prevideli da je komisija još u decembru 2022. godine započela analizu tržišta hrane, ali su se tokom prikupljanja informacija očigledno pojavili neki drugi elementi koji su postupak usmerili u drugom pravcu. Naši sagovornici koji se bave konkurencijom kažu da komisija ne deluje trenutno na dešavanja na tržištu. Jedan od kriterijuma izricanja mere je i trajanje povrede koja može da seže i do deset godina unazad.

Ukoliko se, na primer, sumnja da postoji opasnost od uklanjanja ili izmene dokaza koji se nalaze kod stranke ili trećeg lica, može se obaviti nenajavljeni uviđaj i iznenadne kontrole prostorija, stvari, podataka i isprava, najčešće u momentu pokretanja postupka, ali se može odrediti i kasnije, saznajemo od stručnjaka za ovu oblast. Šta će se dalje dešavati? I jedni i drugi će iznositi dokaze i činjenice, a postupak se može okončati na tri načina. Prvi je da se postupak prekine, što se ne dešava u slučaju teških povreda konkurencije, drugi da se postupak obustavi ako se utvrdi da nije bilo povrede konkurencije, i treći da se ispostavi da je bilo nedozvoljenog ponašanja. U tom slučaju se izriču mere, pre svega novčane kazne koje zavise od više faktora, ali ne mogu biti veće od 10 odsto ukupnih prihoda koje je, u ovom slučaju, trgovac imao u prethodnoj godini. Neformalna posledica ovog postupka po trgovce je reputaciona šteta kod potrošača – mogući pad prometa, problemi sa partnerima, berzom, akvizicijama… A šteta za građane čiji je izbor bila neka od ovih trgovina? Ona u Srbiji, zbog nedostatka kolektivne zaštite, ne može da se nadoknadi. Zoran Nikolić, iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača NOPS, kaže da je pristup pravdi zato ograničen.

– U slučaju povrede prava potrošača i pretrpljene štete većina građana ne bi tražila pravdu pojedinačno, prvenstveno zbog trajanja i troškova sudskog postupka. Ovakva situacija nije nepravedna samo prema potrošačima ili svim korektnim trgovcima, već i posredno ohrabruje nepoštenu poslovnu praksu – kaže Nikolić. Da smo u Zakonu o zaštiti potrošača zadržali pravo na kolektivnu tužbu i u ovim i mnogim sličnim slučajevima građani bi po okončanju postupka, ako se ispostavi da su trgovci krivi, imali pravo da zahtevaju obeštećenje.

Nikolić kaže da je kolektivna zaštita efikasna i primenjiva u brojnim situacijama poput neispravnih proizvoda, nepravičnih ugovornih odredbi, povrede prava konkurencije ili zaštite privatnosti podataka.

– Prema iskustvima iz evropskih zemalja većina potrošača se na ovaj način pridružuje oštećenima koji su na isti način pretrpeli štetu. Tokom 2010. godine organizacija potrošača iz Španije (OCU) pokrenula je kolektivnu zaštitu potrošača protiv „Feksa-Endeze” zbog ozbiljnih propusta u isporuci električne energije koji su doveli do potpunog prekida u isporuci usluge za više od 300.000 potrošača. Zahvaljujući kolektivnoj tužbi, ostvarili su popust od 10 odsto, ali i naknadu od 122 do 300 evra u zavisnosti od dužine nestanka električne energije – objašnjava naš sagovornik iz NOPS-a. Poslednji u nizu uspešnih primera kolektivne zaštite potrošača odnosi se na dobro poznatu aferu u vezi sa lažiranjem emisije štetnih gasova, takozvani dizelgejt. Članice BEUC-a iz Belgije, Italije, Portugalije i Španije pokrenule su kolektivnu zaštitu potrošača u svojim zemljama u ime vlasnika automobila „folksvagen”, podseća Nikolić.

Iz naše najveće potrošačke organizacije podsećaju da nedostatak mogućnosti za dobijanje adekvatne nadoknade za pretrpljenu štetu predstavlja glavnu prazninu u pravnom sistemu i nekih država članica EU, čime se pomaže sticanju nezakonitog dobitka koji ostvaruju i trgovci. Prema izveštaju Evropske komisije, samo u situacijama koje se tiču povrede konkurencije procenjuje se da naneta šteta prelazi 20 milijardi evra svake godine. Pored ovih podataka, trenutna situacija nije neprihvatljiva isključivo sa stanovišta direktno oštećenih potrošača, već takođe nameće nejednake tržišne uslove za sve one firme koje se pridržavaju pravila. To, objašnjava Nikolić, znači da ne postoji adekvatno odvraćanje od angažovanja u nepoštenim poslovnim praksama.

– Sprovođenje efikasne kolektivne zaštite ne znači samo potrošačima već i ukupnoj poslovnoj zajednici. Iako je ostavljena mogućnost privatne tužbe za naknadu štete kroz parnični postupak, nije realno očekivati da se ijedan potrošač u Srbiji odluči na nemoguću misiju. Rešenje komisije o povredi zakona ne pretpostavlja da je šteta nastupila, već se ona mora dokazivati u sudskom postupku – objašnjava naš sagovornik. Kako kaže, naknada štete koja je prouzrokovana aktima i radnjama koje predstavljaju povredu konkurencije mora se dokazati kroz redovan parnični postupak koji bi bio izuzetno komplikovan, dugotrajan i krajnje neizvestan.

– I najvažnije, treba pronaći sudiju koji će imati razumevanja, znanja, snage i volje da ostane upisan kao prvi koji se i zvanično suprotstavio moćnim igračima – zaključuje Zoran Nikolić.