Može li Srbija da „pripitomi" „Buking kom"

Da li možemo da utičemo na poslovanje globalnog sistema, jednu od najvećih platformi za reklamu i bukiranje turističkog smeštaja u čitavom svetu „Buking kom.„ i prilagodimo je našim uslovima, zahtevima i zakonitostima na tržištu?  Jer, definitivno se „lavina” turističkog izdavanja stanova u Srbiji, čuveni „stan na dan” i kuća za odmor, „zakotrljala” i stiže na nivoe koji su postali bitni za turizam i ekonomiju naše zemlje.

–Nedavna izjava, zapažena u medijima, kako ćemo „da gasimo” takav način rada sa „Bukingom”, zapravo je loše interpretirana najava Ministra turizma i omladine  Huseina Memića– smatra Aleksandar Seničić direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija.– Mislio je verovatno, da će se ući u dogovore oko „sređivanja odnosa” sa ovom svetskom platformom za buking, da jedna i druga strana imamo benefite, a imamo ih– kaže na samom početku razgovora za „Politiku onlajn”, direktor Jute, stručnjak, koji je dugi niz godina u turizmu.

Pregovori i edukacija

 Da li možemo poput Turske, Mađarske, da sa „Buking”–om napravimo dogovore i prilagodimo našim potrebama poslovanja i situaciji u čuvenom izdavanju „stan na dan” ili vikend kuća za odmor, a da ne moramo da ih tužimo kao pomenite zemlje i tražimo odštetu.  Ova velika platforma, u pomenutim zemljama, ima visoke interese za nastavak rada, a kod nas?

– Realno, mi predstavljamo kod svetske mreže za rezervacije može se reći „statističku grešku” 0,001 odsto, na dnevnom turističko prometu od  više desetina miliona rezervacija u čitavom svetu– kaže Seničić. –U našu zemlju dolazi veliki broj ljudi preko različitih platformi, ne samo „Bukinga”. Postoji to i na našim, lokalnim platformama.

Ono što jeste problem i što je miistar Memić hteo da istakne da je ta „siva zona–poslovanja” ogromna. Pretpostavljamo da je 30 do 35 posto kapaciteta u izdavanju turističkog smeštaja u „sivoj zoni poslovanja”, izdavanja „stan na dan” i drugih, na svaki način.

Mislim da je jedan od osnovnih problem što se ministarstvo nije bavilo edukacijom ljudi. Da im pojasne, da je još pre par godina, kada je menjan zakon, promenjen, odnosno značajno relaksiran način prijavljivanja, u izdavanju smeštaja i uopšte legalizacija rada u ugostiteljstvu–tvrdi ovaj stručnjak.

Potreban je, koliko se sećam, samo dokaz o vlasništvu objekta, lekarsko uverenje i prijava objekta i dobija se od lokalne samouprave rešenje o porezu–paušalno. Na nivou teritorije Beograda, pošto je Srbija podeljena po kategorizaciji turističkih mesta, Beograd je kategorija jedan– najviša kategorija, sva ostala mesta su ispod jedinice i taj koeficijent se množi sa određenom formulom.

Dan izdavanja plaća porez za čitavu godinu

U Beogradu, za jedna prosečan stan koji ima tri kreveta je  na nivou oko 300 do 500 evra godišnje. To nije veliki novac, u smislu koju zaradu ostvaruje takvo turističko izdavanje „stan na dan” ili kuća za odmor.

Dovoljno je samo jedan dan mesečno da se izda i pokrije kompletan porez za čitavu godinu. Mislim da nisu preveliki iznosi poreza za tu vrstu delatnosti, a ljudi ne znaju da je jednostavno. Pre svega su neobavešteni, jer što bi neko uopšte ulazio u problem, radio nelegalno i reskirao kazne kad je u pitanju paušalni porez.

Jedina obaveza je da se stranci prijavljuju, plaća se boravišna taksa i da budu unešeni u sistem „ e–turiste”. Lako je sve to kroz aplikaciju, omogućeno je da slikanjem pasoša, lične karte ili bilo kog dokumenta automatski se dostavlja, nadležnima. Nema posla i zadržavanja oko prijave.

Jedan od razloga je edukacija, a drugi razlog, naravno, naš mentalitet: „Nećemo da prijavimo ništa što ne moramo”. Država gubi porez koji za stanodavca nije preveliki, a opet imamo prednost da ljudi dolaze, troše neki novac. Imamo interesa da oni rade i ne treba praviti nikakv sukob sa platformom koja ih, uz ostale naravno, u najvećoj meri dovodi kod nas.

Moramo da budemo realni, jer nismo mi neko bitno tržište, za „Buking”, gde imaju svakog trena milione rezervacija, ali sigurno postoji interes, čim su tu. Posla ima sve više, i u manjim mestima u Srbiji a zanimljivo je da se pojavljuje sve više apartmana u tim malim mestima.

Recimo Smederevo i Smederevska Palanka imaju po 10 –15 stanova koji se izdaju u turističke svrhe „stan na dan” a najzanimljivije je što su puni. Pokušao sam da rezervišem ali nije bilo mesta i to sada na kraju letnje sezone. Dakle neko tu dolazi, putuje, lepo mu je i to će se širiti očigledno, jer Srbija je neistražena, „nova” destinacija, u turističkom smilu, za mnoge ljude iz sveta.    

Svakako je to razlog da se ne razmišlja u pravcu ukidanja saradnje sa bilo kojom svetskom platformom. Sa njima mora da se razgovara, jer je „Buking” imao već problem u Turskoj i Mađarskoj. Platili su kazne državama i bio im je zabranjen rad u Turskoj na kraće vreme, upravo iz istog razloga –„sive ekonomije”.

Rešenje jednostavno

Šta mi možemo da uradimo, ovo sad što se govori da se ubeđujemo sa „bukingom”da li trebaju ili ne, da oni preuzmu odgovornost, nije ispravno. Oni su faktički digitalna platforma za reklamiranje smeštajnih kapaciteta, tako su registrovani, praktično, nemaju nikakve veze sa turizmom, zapravo.

Na osnovu vidljivosti naplaćuju uslugu davaocu smeštaja. Preko njih se ne plaća, oni ne učestvuju u procesu plaćanja, sve je to izvan njihovog domena rada. Oni imaju tkz. „otvorenu platformu” dakle svako može da postavi svoj stan ili svoju kuću ili bilo koji drugi objekat na „Buking „ platformu, nema nekih posebnih uslova.

Jedini uslov je kad se uđe u to, „Buking” obaveštava, u zavisnosti u kojoj zemlji se radi, da se prilagodi zakonskim propisima i treba da se saglasi da je upoznat sa tim uslovom. Tog trenutka kada je postao saglasan  oni omogućavaj da se dostave svi podaci, slike, opisi.

Ono što mi treba da insistiramo kao što su uradili Turci, Mađari i još poneka zemlja. Umesto, što se sve prebacuje na ličnu odgovornost, a potpuno je u skladu sa evropskim normama, moramo da im objasnimo, da to ovde u Srbiji ne funkcioniše na taj načini, da nije moguće ovde raditi na taj način.

Neophodno je da osnovni dokument, otvara mogućnost aploudovanja ftografija, opisa i svega ostalog u stvari bude obaveza dostavljanja dokumenta kojim se dozvoljava rad. Odnosno, zvaničnog dokumeta o kategorizaciji i registraciji da biste uopšte radili posao.

To bi moglo da bude najbolje rešenje. Da postoji pitanje u prijavi da li se poseduje dokument o registraciji i kategorizaciji i taj koji želi klikne –Da. Tek tada aplouduje dokument bez obaveze da ga „ Buking” proverava, ali je bitno da dokument zaista postoji. Jer onda je to već krivična odgovornost u slučaju da je dostavljen lažni dokument koji ne postoji u arhivi. Onda država ima trag i može da „kaže”: „To je falsifikat i podpada pod zakonske sankcije i sve dalje mere”.

Neka to bude osnovni korak, kad se dostavi dokument da se tek tada postavi smeštaj na platformu. To je čini se jedan od način kako  da nađemo obostrano korisno zajedničko rešenje koje može da bude upotrebljivo i isplativo sa obe strane i nadam se da će to da bude tako–rekao je Aleksandar Seničić.

 Aleksandar Seničić: Saradnja sa svetskim platformama

Ne  treba se konfrontirati sa njima da ne kažu: „Pa dobro, onda nećemo ni da radimo u Srbiji”. Nema razloga, ali treba pametno dogovoriti i sa njima ali i sa sličnim platformama, kao „RBNB” i drugima, ima ih puno. To treba da bude uslov, ko hoće da nudi Srbiju da bi mogao da posluje na teritoriji naše države. Mislim da bi to moglo da se dogovori, jer ne vidim zašto oni to ne bi uradili. Sigurno postoje i druge zemlje koje imaju specifične usove i gde to rade.

Aleksandar Seničić: Kategorizacija nije maltretiranje

Vidim da se komentariše po mrežama da je to „maltretiranje „ onih koji se bave ovom delatnošću. Svaki nelegalan posao ne može da bude dozvoljen, to je potpuno logično. Sa druge strane imamo veliki broj reklamacija od ljudi koji na ovaj način borave u Srbiji, jer veliki broj obekata nema određene sanitarne i tehničke uslove, sve i svašta se stavlja na platforme. Kada dođu, tek tada vide stranci u šta su došli, jer se postavljaju, naravno, fotografije da se izbegne manjkavosti smeštaja. Jedan od bitnih razloga ke sve ovo što govorimo, zašto mora biti registrovan i kategorizivan smeštaj. Da bi se utvrdilo da li poseduje osnovne, minimume uslova za takvu vrstu delatnosti ia to je svima u intersu–