BRIKS ima ogroman potencijal za saradnju

U protekle tri godine stvorene su različite mogućnosti za proširenje saradnje Rusije i Srbije, sada je za to nastao povoljan trenutak. Naše ekonomije se razvijaju. Pred nama se otvaraju mnoge perspektive za razvoj novih projekata i pravaca saradnje – ističe za „Politiku” ministar ekonomskog razvoja Ruske Federacije Maksim Rešetnjikov. Zajedno s ministrom za međunarodnu ekonomsku saradnju u Vladi Srbije Nenadom Popovićem, Rešetnjikov je kao kopredsedavajući međuvladinog Rusko-srpskog komiteta pokrenuo rad ovog tela. Pitali smo ministra Rešetnjikova koje ključne oblasti bilateralne saradnje naših dveju zemalja smatra prioritetnim.

„Na primer, kad je reč o poljoprivredi, to su selekcija i proizvodnja semena. Tu su i oblasti zaštite životne sredine, geologije i rudarstva. Ne smemo zaboraviti ni naše tradicionalne teme: energetiku, izgradnju infrastrukturnih objekata, visoke tehnologije, zdravstvo, nauku, obrazovanje i kulturu. Sada radimo na rusko-srpskom strateškom programu ekonomske saradnje za period od 2025. do 2030. godine, kojim će biti obuhvaćene sve aktuelne oblasti bilateralne saradnje. Nadamo se da će predstojeći sastanak međuvladinog komiteta, koji će se održati u novembru u Sankt Peterburgu, biti novi podstrek našoj daljoj saradnji”, ističe Maksim Rešetnjikov.

U 2022. godini trgovinska razmena između Rusije i Srbije dostigla je rekord, dok su brojevi za 2023–2024. bili skromniji. Možemo li očekivati da ćemo u budućnosti dostići nivo iz 2022. godine?

Tokom sastanka s gospodinom Popovićem razgovarali smo o tome kako da povećamo trgovinsku razmenu. Naravno, sve složenija logistika i trenutna situacija s platnim prometom utiču na fizički obim izvoza i uvoza, ali između poslovnih krugova naših zemalja i dalje postoji čvrsta saradnja. Postoje inicijative za realizaciju projekata iz oblasti poljoprivrede, medicine, saobraćajne infrastrukture i informacionih tehnologija. Veliki potencijal za saradnju postoji u sferi turizma. Nadamo se da će prethodni pokazatelji bilateralne trgovine biti ponovo dostignuti.

Srbija ima veoma povoljan ugovor za snabdevanje ruskim gasom. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da su skladišta gasa ove godine puna. Međutim, ugovor ističe u maju sledeće godine. Da li će uslovi novog ugovora ostati povoljni za Srbiju?

Rusija ostaje pouzdan snabdevač Srbije prirodnim gasom. Dugogodišnja saradnja kompanije „Gasprom” i Javnog preduzeća „Srbijagas” u potpunosti zadovoljava potrebe zemlje za ovom vrstom goriva. Pored toga, na zahtev srpske strane, praktikujemo isporuku dodatnih količina gasa, što znatno doprinosi energetskoj bezbednosti Srbije. Prema informacijama koje smo dobili od naših kolega, Srbija je zadovoljna cenom gasa, uslovima i obimima isporuka. Mi uvek ispunjavamo svoje ugovorne obaveze.

Energetika je uvek bila važna oblast saradnje naših zemalja. Koji konkretni projekti u energetskom sektoru mogu da ojačaju saradnju Rusije i Srbije? Hoće li posebna pažnja biti posvećena „zelenoj energiji”?

Zahvalni smo srpskoj strani na prilici da realizujemo tako važne projekte kao što je rekonstrukcija hidroelektrane „Đerdap 1”, koja je završena prošle godine. Trenutno realizujemo veliki projekat proširenja skladišta gasa u Banatskom Dvoru, planiramo da dostignemo kapacitet od 750 miliona kubnih metara. Generalno, postoji aktivna saradnja u oblasti hidroenergetike. Rusija je jedan od vodećih isporučilaca proizvoda nuklearne tehnologije na svetskom tržištu, te ćemo obnoviti zajedničke projekte i u tom pravcu. Postoji niz dodatnih inicijativa, uključujući i oblast „zelene energije”. O ovoj temi detaljno ćemo razgovarati tokom predstojećeg, 20. po redu, sastanka međuvladinog komiteta. Predložili smo našim srpskim kolegama da se uoči njegovog početka sastane radna grupa za energetiku.

Koje konkretne korake preduzima Rusija kako bi minimizovala moguće rizike i obezbedila stabilnost trgovinskih odnosa, u kontekstu sankcija i spoljnih šokova s kojima se suočava vaša privreda?

Uprkos izazovima i sankcionim pritiscima, ruska ekonomija ostaje otvorena i izvozno orijentisana. Aktivno radimo na proširenju kontakata naših preduzetnika s partnerima iz prijateljskih zemalja. Do 2022. godine udeo prijateljskih zemalja nije prelazio polovinu ruskog trgovinskog prometa, da bi već 2023. nadmašio 75 odsto. Na osnovu rezultata za osam meseci 2024, udeo prijateljskih zemalja u trgovinskom prometu zemlje nastavlja da raste i iznosi 81 odsto. To je u velikoj meri rezultat razvoja multilateralnih odnosa u okviru ključnih asocijacija za Rusiju, a to su Evroazijska ekonomska unija, Šangajska organizacija za saradnju, BRIKS, kao i rezultat jačanja bilateralnih veza.

Očigledno, put transformacije trgovinsko-ekonomskih odnosa nije lak?

Potreban je multilateralni pristup realizaciji potencijala takve saradnje. Stoga ruska vlada već sada rešava nekoliko zadataka koji će pomoći da Rusija iskaže svoj pun spoljnotrgovinski potencijal, kao i da se minimizuju rizici i osiguraju stabilni trgovinski odnosi.

O kakvim je zadacima reč?

Prvo, to je izgradnja čvrstih veza s partnerima iz prijateljskih zemalja. Zajedno s njima radimo na povećanju robne razmene, pojednostavljenju postupka potvrđivanja usaglašenosti proizvoda, na zaključivanju ugovora o slobodnoj trgovini robom i uslugama, kao i ugovora o podsticanju i međusobnoj zaštiti investicija. Naravno, ovo nije samo pitanje trgovine, već i formiranja dugih lanaca dodatne vrednosti. Tada bi nas objedinjavali i zajednički proizvodno-tehnološki okviri, kao i načini obuke kadrova. Fokusirani smo na tržišta naših dveju zemalja, kao i trećih zemalja. Preferencijalna trgovinska razmena između Rusije i Srbije postoji još od doba Jugoslavije, a 2019. ona je uspostavljena između Srbije i Evroazijske ekonomske unije. Ona omogućava privrednim operaterima u našim zemljama da obezbede predvidljiv i povoljan trgovinski režim, budući da nam ukidanje carina omogućava da apsorbujemo eksterne šokove i fluktuacije cena. Drugo, ciljano radimo na stvaranju infrastrukture za dalji razvoj međunarodnih transportnih koridora. To će obezbediti stabilne veze sa svim ciljnim tržištima, a to su Istočna ruta, Azovsko-crnomorski pravac, međunarodni transportni koridor Sever–Jug i Severni morski put. Treće, formiramo novu arhitekturu sistema za međunarodna plaćanja, koja će biti otporna na neprijateljske akcije trećih zemalja. Radimo na stvaranju nezavisnog mehanizma plaćanja i poravnanja i povećanju učešća nacionalnih valuta u međusobnim obračunima.

Ruska ekonomija je poslednjih godina pokazala značajan uspeh. Možete li navesti najnovije statističke podatke?

U pravu ste. Kako je ruski predsednik Vladimir Putin rekao na samitu BRIKS-a u Kazanju, „živimo, radimo i razvijamo se normalno. Naša ekonomija raste” – uprkos spoljnim šokovima. Tokom protekle četiri godine BDP je porastao za 5,5 odsto, što je više nego u mnogim razvijenim zemljama. Poređenja radi, ekonomski rast u Japanu u istom periodu iznosio je 1,2 odsto, Francuskoj – 1,7 odsto, Nemačkoj – 0,7 odsto. U prvih osam meseci ove godine obim ruske privrede povećan je za 4,2 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Industrija se stabilno razvija. Prema rezultatima za prvih devet meseci 2024, njen je rast iznosio 4,4 odsto na godišnjem nivou. Glavni pokretači su mašinska industrija, čija je proizvodnja porasla za 20 odsto, hemijska industrija – 4,9 odsto i prehrambena industrija – 4,6 odsto. Investiciona aktivnost i dalje je visoka, porasla je za skoro 11 odsto u prvoj polovini 2024. godine. Kvalitet investicija takođe se poboljšava, između ostalog, zahvaljujući merama koje je preduzela Vlada Rusije u cilju optimizacije poslovne klime. Znatno su porasle investicije u proizvodne mašine i opremu – za 19,3 odsto, kao i u intelektualnu svojinu, gde je rast dostigao 28,8 odsto. Ove godine očekujemo rast BDP-a od 3,9 odsto, što je više od svetskog proseka. Važno je da će skoro trećina povećanja biti obezbeđena investicijama čiju osnovu čine sopstvena sredstva preduzeća.

Posetili ste samit BRIKS-a u Kazanju. Kako vidite perspektive razvoja BRIKS-a u narednih pet do 10 godina?

Zemlje BRIKS-a imaju ogroman potencijal za ekonomsku integraciju zahvaljujući velikom broju stanovnika, bogatim resursima i brzorastućim ekonomijama. BRIKS poseduje sve da postane ključna asocijacija na međunarodnoj ekonomskoj areni. Kako je naglasio predsednik Rusije Vladimir Putin, sumirajući rezultate samita u Kazanju, BRIKS nije zatvoren format, on je „otvoren za sve koji dele vrednosti BRIKS-a, njegove članice su spremne da rade na pronalaženju zajedničkih rešenja bez spoljnog diktata ili pokušaja da se nekome nametnu samo neki suženi pristupi”. Na primer, na kraju 2023. godine udeo BDP-a zemalja BRIKS-a u globalnom BDP-u po paritetu kupovne moći iznosio je rekordnih 35,7 odsto, dok je udeo zemalja BRIKS-a u svetskoj trgovini premašio 21 odsto. U godini kada Rusija predsedava BRIKS-om razmenili smo s partnerima mišljenja o pristupima multilateralnom trgovinskom sistemu i reformi Svetske trgovinske organizacije, razgovarali o uslovima za povećanje efikasnosti lanaca dodatne vrednosti i formirali set preporuka za stimulisanje sektora malih i srednjih preduzeća. Uspeli smo da se dogovorimo u vezi s pokretanjem neformalnog mehanizma za konsultacije zemalja BRIKS-a u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO). Ovaj korak će pomoći pri koordinaciji pitanja u okviru borbe protiv negativnih pojava u trgovini i zajedničkom formiranju budućeg oblika STO.

Rusija je ove godine prvi put uvrstila u agendu BRIKS-a pitanje onlajn rešavanja sporova između učesnika u elektronskoj trgovini?

S obzirom na rastući obim e-trgovine, bilo nam je korisno da uspostavimo razmenu iskustava pokretanja ovakvih onlajn servisa. U budućnosti, na teritorijama koje obuhvata BRIKS planiramo da uvedemo zajedničke procedure za vansudsko rešavanje sporova u oblasti elektronske trgovine. Osim toga, Rusija veliki potencijal BRIKS-a vidi u sferi rešavanja globalnih pitanja međunarodne finansijske stabilnosti. Sigurno su mnogi čuli za takve ruske inicijative kao što je multilateralni digitalni sistem plaćanja i poravnanja BRIKS bridž ili platforma za plaćanje BRIKS pej, čija je prvenstvena namena osiguranje plaćanja na malo u zemljama BRIKS-a. Ove inicijative su neophodan preduslov za eliminisanje zavisnosti zemalja BRIKS-a od zapadnih finansijskih institucija. Sledeća oblast koja će u narednim godinama ujediniti BRIKS je klima. Danas, umesto koordinisanog delovanja razvijenih zemalja, vidimo pokušaje da se „zelena agenda” iskoristi za održavanje nečijeg tehnološkog i finansijskog liderstva, kao i želju da se uvedu nova trgovinska ograničenja koja opterećuju zemlje u razvoju pod maskom „brige o klimatskim uslovima”. Zbog toga je posebno važno sinhronizovati napore zemalja BRIKS-a u okviru šire klimatske agende – bilo da je reč o pravednoj tranziciji, adaptaciji, mitigaciji, formiranju tržišta ugljenika ili klimatskom finansiranju.

Šta ste već uradili ove godine u ovoj oblasti?

Zajedno s našim partnerima pokrenuli smo Kontakt grupu BRIKS-a za klimatske promene i održivi razvoj i dogovorili okvir za saradnju u borbi protiv klimatskih promena i u vezi s održivim razvojem. Trenutno radimo na memorandumu o razumevanju u odnosu na partnerstvo u oblasti tržišta ugljenika. Predstavićemo rezultate naših zajedničkih napora na 29. konferenciji potpisnika Okvirne konvencije UN o klimatskim promenama, koja će u novembru biti održana u Azerbejdžanu. Turizam predstavlja još jedan perspektivni pravac za saradnju. Turistička razmena između zemalja BRIKS-a i Rusije stalno raste, a ove godine je čak oborila rekord od tri miliona ljudi. Ovo je duplo više nego za celu prošlu godinu. Prema našim procenama, tržišni potencijal do 2030. godine će se usedmostručiti. Ove godine smo održali prvi turistički forum BRIKS-a na kojem smo potpisali 12 komercijalnih ugovora o kreiranju i promociji turističkih proizvoda u Rusiji za građane zemalja BRIKS-a. Napravili smo radnu grupu za turizam i usvojili „mapu puta” saradnje na ministarskom nivou. U planovima je jačanje industrijske saradnje u vezi s digitalizacijom turizma, promocijom i povećanjem turističke razmene.