Srbija je potrebna Evropskoj uniji

U sve nestabilnijem svetu Srbija nastoji da nađe svoje mesto između istorijskih prijatelja i trenutnih partnera. Samit BRIKS-a u Kazanju na prvi pogled deluje kao začetak daljih tektonskih promena u međunarodnoj politici, ali za to vreme u Beogradu vidimo da Srbija svoju budućnost zamišlja u Evropskoj uniji. Kad analiziramo međunarodnu poziciju Srbije i njeno strateško usmerenje, bitno je da se vodimo činjenicama koje nam govore da se Srbija nepovratno integriše na zapadni kolosek. Nedavne posete poljskog premijera Donalda Tuska, grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa, kao i predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, kao i samit lidera Srbije, Slovačke i Mađarske, ističu se kao značajni diplomatski koraci u pravcu integracije Srbije u Evropsku uniju. Ove posete pružaju priliku da se u praksi vidi koliko je Srbija bitna Evropi, ali i koliko sama Srbija aktivno radi na jačanju partnerstava i približavanju članstvu u EU.

Premijer Poljske Donald Tusk, čija zemlja početkom 2025. godine preuzima predsedavanje EU, uputio je jasnu poruku u Beogradu: bez Srbije, Evropska unija nije kompletna. Podrška članstvu Srbije deo je šire spoljnopolitičke vizije, u kojoj Poljska Balkan vidi kao prirodnog saveznika u Evropi. Tuskovo obećanje da će proširenje biti prioritet tokom poljskog predsedavanja dolazi u važnom trenutku za Srbiju, koja aktivno traži svu moguću podršku na svom putu ka EU. Ovo obećanje posebno znači Srbiji, s obzirom na to da dolazi od jedne od najvažnijih zemalja EU, koja ima i bliske veze sa SAD kao ključni vojni partner u Istočnoj Evropi. Srbija može u saradnji s Poljskom da ojača svoja savezništva i s Briselom i s Vašingtonom.

Premijer Grčke Kirijakos Micotakis, uz Tuska, uputio je poruke ohrabrenja Srbiji, podsećajući na tradicionalno prijateljstvo između dve zemlje. Grčka se oduvek zalagala za teritorijalni integritet Srbije i nije priznala nezavisnost Kosova, što dodatno učvršćuje srpsko-grčko prijateljstvo kao jednu od najsnažnijih međunarodnih veza na Balkanu.

Na sastanku u Komarnu između predsednika Srbije i premijera Mađarske i Slovačke, poseban naglasak stavljen je na značaj Srbije kao ključnog partnera u evropskim integracijama regiona. Orban i Fico, lideri država članica EU koje imaju drugačiji, suverenistički pristup politici unutar EU, izrazili su podršku evropskom putu Srbije, ukazujući na potrebu proširenja EU na zapadni Balkan kako bi se ojačala stabilnost i otpornost Evrope. Vidljiv je rast interesovanja Mađarske i Slovačke za ulazak Srbije u EU, a ističe se i spremnost Srbije da kroz suzbijanje ilegalnih migracija doprinese bezbednosti Centralne Evrope i pokaže da zaslužuje da bude deo evropske zajednice.

Poseta Ursule fon der Lajen Beogradu dodatno nagoveštava intenziviranje odnosa Srbije i EU. Predsednica Evropske komisije istakla je značaj posete i navela da je Srbija među najnaprednijim zemljama u procesu pristupanja. Izrazila je podršku otvaranju Klastera 3 u pregovorima do kraja godine koji obuhvata pitanja konkurentnosti i inkluzivnog rasta, uključujući reforme u oblastima obrazovanja, nauke, istraživanja, digitalizacije, kao i razvoj malih i srednjih preduzeća. Njegovo otvaranje bilo bi izuzetan korak ka članstvu u EU.

Takođe je važno to što je Fon der Lajenova poručila da EU planira snažna ulaganja u industriju električnih vozila u Srbiji, kao i u oblasti zaštite životne sredine, kroz koje bi Srbija mogla da dobije 20.000 novih radnih mesta. Snažna ulaganja Evropske unije u industriju električnih vozila u Srbiji predstavljaju značajan korak ka dubljoj integraciji zemlje u zajedničko evropsko tržište, čiji je jedan od centralnih delova upravo automobilska industrija. Ova ulaganja ne donose samo značajne ekonomske benefite, već i podržavaju održivu tranziciju prema ekološkim standardima Evropske unije. Razvoj sektora električnih vozila u Srbiji može da doprinese jačanju lanaca snabdevanja unutar EU, a istovremeno omogući zemlji da iskoristi svoje strateške resurse i potencijal u ljudima. Fon der Lajenova je takođe izrazila uverenje da će EU poštovati prirodne resurse Srbije i lokalne zajednice, nastojeći da Srbija postane lider u razvoju industrije električnih vozila i obnovljivih izvora energije. Poseta predsednice Evropske komisije je deo turneje po zapadnom Balkanu, u okviru koje EU promoviše novi plan rasta za region, vredan šest milijardi evra, s posebnim fokusom na stvaranje jedinstvenog regionalnog tržišta kroz Berlinski proces.

Uvek je teško pisati o ulasku Srbije u EU s bilo kakvom verom u budućnost, jer dominira osećaj zamora kao posledica višegodišnjeg oduživanja procesa integracija. Zato je bitno pre svega posmatrati realno stanje i sud o napretku doneti na osnovu toga, a ne želja ili strahova. Evropska unija želi da zemlje zapadnog Balkana vidi među svojim članovima, dok je među njima upravo Srbija od najvećeg značaja. Kao najveća i najmnogoljudnija zemlja na zapadnom Balkanu s unikatnim položajem i perspektivnom ekonomijom, Srbija je potrebna Evropskoj uniji. Evropska, prosperitetna i bezbedna budućnost zapadnog Balkana nemoguća je bez Srbije kao centralnog aktera. To mnogi evropski lideri jasno vide i zato danas beležimo takav intenzitet u posetama Srbiji. Ne sme se smetnuti s uma ni to da je u velikoj meri reč o posledici srpske proaktivnosti i svojevrsne diplomatske ofanzive – na putu ka EU potrebni su saveznici i Srbija aktivno radi na tome da jača svoju poziciju unutar Evrope kroz sve češće susrete i pregovore. Posle 20 godina evropskog puta Srbije, uz sve uspone i padove, na kraju će odluka o prijemu u EU možda opet biti geostrateška kao što je bio slučaj u prijemu Rumunije i Bugarske, s tim što je Srbija danas spremnija nego što su naši susedi bili u vreme prijema u članstvo. U svetu geopolitičkih promena, gde je sve više reč o interesima, a manje o vrednostima, Srbija i EU, vodeći se zajedničkim interesima, treba pre svega da pronađu način da svoje interese i zadovolje, a to bi bilo upravo kroz članstvo Srbije u EU.

Politikolog

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista