Približavanje Rijada i Kaira Teheranu

Pre godinu dana Saudijska Arabija pripremala se da normalizuje odnose sa Izraelom, korak koji bi preoblikovao Bliski istok, izolovao Iran i njegove saveznike, a palestinsko pitanje gurnuo dublje na margine. Danas je dogovor dalje nego ikada. Rijad nastavlja da otopljava odnose sa Teheranom dok kraljevina poručuje da bilo kakvo rešenje ratova i krize regiona mora da bude uslovljeno izraelskim prihvatanjem stvaranja nezavisne palestinske države.

Veliki diplomatski detant Bliskog istoka je u toku, ali to nije onaj kome se nadao izraelski premijer Benjamin Netanjahu, koji nastavlja da govori da njegova administracija može da uspostavi diplomatske odnose sa Saudijskom Arabijom. Činjenice ga demantuju. Ovog meseca šefovi diplomatija zemalja Zaliva prvi put su se sastali sa iranskim kolegom nagoveštavajući veliki zaokret posle decenija sunitsko-šiitskog antagonizma i liderskog rivalstva Rijada i Teherana.

Iranski ministar inostranih poslova Abas Aragdži posetio je Saudijsku Arabiju pošto je, u naporu da obori tenzije ratova u Gazi i Libanu i Teheranu obezbedi kakvo-takvo diplomatsko zaleđe, obišao druge zemlje Zaliva, Tursku, Irak i Jordan. Da po Netanjahua sve bude gore, izmenjena dinamika regiona uticala je i na obazrivo približavanje Egipta i Irana, dve zemlje sa veoma složenim međusobnim odnosima i političkim i ideološkim razlikama koje opstaju još od vremena islamske revolucije 1979. Kao rezultat ratova u Gazi i Libanu, perspektiva približavanja Kaira i Teherana je realnija nego ikad do sada. U toku su javni i tajni kontakti koji su, uz posredovanje Omana, kulminirali posetom ministra Aragdžija Kairu. Uprkos suprotstavljenih stavova prema ulozi Irana u Gazi i Libanu, krize otvaraju prostor dijalogu i taktičkoj koordinaciji.

Dok Netanjahu nastavlja da odbija ideju nezavisne Palestine, saudijski zvaničnici sve intenzivnije promovišu formulu dve države koju je letos aktivirao i njihov strateški saveznik, američki predsednik Džozef Bajden. To je, ponavljaju u Rijadu, jedini način da Izrael normalizuje odnose sa Saudijskom Arabijom koja je poslednjih godina od Egipta preuzela liderstvo arapskog sveta.

Rat u Gazi direktno je uticao na promenu suadijskog stava. Prestolonaslednik princ Muhemed bin Salman, de fakto vladar naftom bogate kraljevine, ne može da ne uvažava ogorčenje „arapske ulice” koja posmatra slike masovnih pogibija, dramatičnog razaranja i katastrofalne humanitarne krize kroz koju prolaze Palestinci iz pojasa Gaze.

„Gaza je veliki korak unazad bilo kakvoj integraciji Izraela u regionu”, smatra saudijski biznismen Ali Šihabi, veoma blizak dvoru. „Saudijska Arabija uviđa da je bilo kakvo približavanje Izraelu posle Gaze postalo toksično – sve dok Izrael ne promeni svoj stav i pokaže stvarnu posvećenost palestinskoj državi, što oni odbijaju.”

Iako su Teheran i Rijad marta prošle godine uz posredovanje Pekinga normalizovali odnose, Saudijci i njihovi partneri iz Zaliva ostaju skeptični prema diplomatskim inicijativama Irana koji pomaže palestinski Hamas i libanske Hezbolahe, ali i jemenske Hute koji su napadali Saudijsku Arabiju. „Dok god Iranci pružaju ruku Rijadu, saudijske vođe će je prihvatati”, kaže Šihabi, dodajući da će, ukoliko je Iran iskren, „to biti istinsko savezništvo Bliskog istoka”.

To je scenario koji Netanjahu svakako nije želeo jer je njegov cilj dijametralno drugačiji: izolovati Iran od arapskog sveta, a palestinsko pitanje potisnuti sa političke agende regiona. Pre četiri godine Donald Tramp je Avramovim sporazumima isposlovao normalizaciju odnosa Izraela sa još četiri arapske zemlje: posle Egipta i Jordana, to su bili UAE, Bahrein, Maroko i Sudan. Činilo se da je na dohvat ruke dogovor sa Saudijskom Arabijom koji bi Rijadu doneo odbrambeni pakt sa SAD i podršku njegovom civilnom nuklearnom programu.

Rat u Gazi promenio je jednačine. Prevladao je otpor bilo kakvom dogovoru sa Izraelom. Princ Salman prihvatio je ono što neke države Zaliva nisu: da normalizaciju uslovi rešavanjem palestinskog pitanja. Rijad zahteva da Izrael dozvoli Palestinskoj vlasti predsednika Mahmuda Abasa sa Zapadne obale da proširi teritorijalnu kontrolu i moć i na pojas Gaze čiju budućnost vidi bez radikalnih islamista Hamasa.

Istorijski sastanak ministara Irana i zemalja Zaliva dogodio se posle iranskog raketnog napada na Izrael u znak odmazde za ubistva lidera Hamasa Ismaila Hanijea u Teheranu i vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha u Bejrutu, ali pre likvidacije novog lidera Hamasa Jahje Sinvara u Gazi. Iran posle desetkovanja liderstva svojih saveznika ima sve motive da popravi odnose sa uticajnim zemljama Zaliva, dok Rijad želi da iskoristi momentum u kome su i potpisnice Avramovih sporazuma počele da glasno zagovaraju palestinsku državnost. Ovo se posebno odnosi na drugu najmoćniju članicu Saveta za saradnju zemalja Zaliva – Emirate. „UAE nisu spremni da podrže Dan posle rata u Gazi bez osnivanja palestinske države”, izjavio je šef diplomatije Abdulah bin Zajed.

Premijer Netanjahu moraće da prizna da je njegova ideja „preoblikovanja” Bliskog istoka ostvarena – ali ne na način na koji je on to priželjkivao. Približavanje Rijada i Kaira Teheranu je Netanjahuov košmar, baš kao i nedvosmisleni zahtevi za formiranje države Palestine.