Osveta zatvorske „ptičice"

El Guna - Jedan od filmova koji na 7. El Guna festivalu ima svoju bliskoistočno-arapsku premijeru je „Sinovi” Gustava Melera (1988), švedskog scenariste i reditelja u nezaustavljivom usponu koji živi i stvara u Danskoj, a za prikazivanje u Srbiji već ga je otkupila distributerska kuća Rajka Petrovića „Five Stars Films”.

Posle uspeha psihološkog krimi-trilera „Kriv” iz 2018. godine, nagrađivanog na Sandensu, u Solunu i Roterdamu, a Holivud je još tada otkupio prava za stvaranje rimejka (Netfliks), Gustav Meler se etablirao kao jedan od najtalentovanijih nordijskih autora. U tom svom debitantskom filmu pripovedao je o policajcu koji prima hitne pozive, a sve će posle krenuti po zlu iza kompjuterskog ekrana, da bi se sada u „Sinovima” ponovo vratio i istom žanru i klaustrofobično ograničenom prostoru. U filmu „Kriv” to su bile samo dve sobe, a u „Sinovima” zatvorski ćelijski prostor. „Sinovi” je i mračniji film, uzbudljiva priča o zatvorskoj čuvarki Evi koja ima ličnu vezu sa jednim od novopridošlih zatvorenika zbog kojeg će tražiti premeštaj u zloglasni „Centar zero”, krilo za najteže i najnasilnije zatvorenike. U ulozi Eve je slavna i uvek izvanredna danska glumica Sidse Babet Knudsen za koju je Meler i pisao ovu složenu ulogu. Reč je o liku čvrste ali i empatične žene koja radi u zatvoru za muškarce, a njen stabilan život će poremetiti dolazak mladog nasilnika koga se svi plaše. Skala Evinih promena je dinamična, intrigantna su ta njena osećanja prema zatvoreniku i njegovom zločinu počinjenom u prošlosti. Odnos postaje komplikovan, Eva bi trebalo da zadrži profesionalnu disciplinu, ali sve više uranja u izbore koji se kose i sa radnom disciplinom i sa zakonom. Meler kao da stalno postavlja pitanja može li osoba da zadrži veru u pravdu ako joj je oduzet luksuz da ostane neutralan, da li počinjeni zločini van zatvora opravdava zlostavljanje u njemu i koja je to linija razdvajanja između kriminala i lakših krivičnih dela? Sva pitanja koje ovaj film otvara u vezi su sa krivicom i nevinošću, zločinom i kaznom, ali nadasve s konceptom majčinstva i bezuslovne ljubavi prema detetu. Eva je bila majka. To više nije, jer joj je upravo taj novopridošli mladić o kojem uporno i dalje bezuslovno brine njegova majka, u svom tinejdžerskom uzrastu ubio sina. Otuda i naziv filma „Sinovi” i otuda taj Evin osvetnički pohod, ali i saosećanje prema toj drugoj majci u filmu.

Govoreći o ovom svom filmu posle svetske premijere u Berlinu, Gustav Meler je između ostalog rekao: „Zatvorske priče vam omogućavaju da stvorite ceo mikrokosmos. Kao filmskom stvaraocu inspirativno je raditi sa takvim ograničenjima, a fasciniran sam i žanrom zatvorskog filma, jer u njima postoje ekstremni likovi i jasna pravila i strukture moći. Međutim, kada sam na zatvorsku službenicu počeo da gledam kao na mogućeg protagonistu, priča mi je došla poput munje. To je kontradiktoran posao: trebalo bi da pomažete zatvorenicima, ali i da ih kažnjavate. Ovaj fascinantni paradoks odražava se na ceo pravosudni sistem. Ona izgrađuje ljude, ali ih i ruši. Eva  koja tiho žudi za osvetom mora da napravi izbor i u njoj je neka vrsta kombinacije civilnog društva i životinjskog nagona. Skoro je otupela od svojih osećanja potiskivanja tako dugo. Bio sam toliko fasciniran ovom ženom koja želi da bude tamo, neko ko se dobrovoljno stavlja u zatvor. Izgubila je nešto i odlazi tamo da to pronađe, tako sam ja to video. Ona je autsajder, ali ne zato što je žena. Ona je autsajder, jer je za nju to lično...”

Komentarišući lik Eve glumica Sidse Babet Knudsen je na Berlinalu rekla : „Zatvorsko okruženje odgovara njenom psihičkom stanju, vođenom tugom i krivicom. Eva veruje da je nevidljiva. Kada joj ljudi postavljaju pitanja potrebno joj je neprirodno dugo vreme da odgovori. Ona može da funkcioniše samo unutar ovih ograničenih zidova, pokušavajući da zatvorenicima pruži i malo ljubaznosti. Ona ne zna kako da živi, pretvorila se u nekoga ko može samo da preživljava.”

Gde god da se do sada prikazivao, pa i na festivalu u El Guni, Melerov film „Sinovi” ostavio je snažan utisak. Srpski distributer planira da ga prikaže na beogradskom Festu 2025. godine.

Živo i aktivno na industrijskom delu festivala

El Guna – Svakodnevno se na 7. GFF održava široka lepeza aktivnosti što se odnose na industrijski deo festivala koji ima za cilj osnaživanje

arapskih filmskih stvaralaca pružajući im umetničko mentorstvo i finansijsku podršku za filmske projekte.

Jedan od najposećenijih programa je „SineGuna” , i forum i fondacija, kao svojevrsna  laboratorija za razvoj i koprodukciju projekata i festivala, koja pruža stvaraocima poslovno okruženje i umrežavanje sa regionalnim i međunarodnim profesionalcima. Veliki broj mladih arapskih autora učestvuje u radionicama, u živahnim diskusijama za okruglim stolovima, na panelima, prezentacijama i majstorskim časovima. Njihov boravak na ovom festivalu je dobro iskorišćen, mladi grabe svaku priliku da se bore za svoj projekte i debitantska dela u nastajanju...