Bacali su zastave, sada im nedostaje „Krivokapićeva"

Od našeg dopisnika
Podgorica – Beležnici događaja u novijoj istoriji Crne Gore retko su zabeležili toliko pozitivnih poteza, postupaka i značajnih odluka koliko je to za godinu dana na visokoj funkciji postigao predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić. Povodom ovog malog jubileja on je u razgovoru za „Politiku” izrazio zadovoljstvo što je parlament, kako ističe, vrlo uspešan, dodajući da je usvojen veliki broj zakona koji su dobili podršku gotovo dve trećine poslanika, što ranije nije bio slučaj kod usvajanja značajnih zakonskih akata.

Premijerski sat u parlamentu i neslaganja sa premijerom Milojkom Spajićem nisu novost jer su, kako objašnjava Mandić, „politički nesporazumi prirodni u okruženju gde postoji toliko različitih političkih subjekata”, ali veruje da je do sada uspevao da se pronađe „rezultanta”.

„Duboko i iskreno verujem da je budućnost Crne Gore u njenom pomirenju. Crna Gora je mala država sa nešto više od 600.000 stanovnika, i u takvoj državi, dogovori i kompromisi su nešto najbolje što njeni građani mogu očekivati od političke elite,” poručuje predsednik crnogorskog parlamenta.

Mandić ne propušta priliku da čitaocima „Politike” pojasni situaciju oko „sporne” zastave sa potpisom Ranka Krivokapića, koju je u parlamentu zamenio slikom velikana Petra Lubarde. Mandić je objasnio:

„Moram da napomenem da to nisu zastave. Zakonom o državnim simbolima propisano je da se zastave ističu na jarbolu ili na koplju, koje mora biti drveno ili mesingano. Taj predmet nije zastava Crne Gore niti odgovara Zakonu o državnim simbolima. Moglo bi se reći da je to više nalik na slike koje potpisuje Ranko Krivokapić i koje predstavljaju obeležja jednog prošlog vremena.”

Uveren je da takvim simbolima pripada mesto u muzeju, ali da ne želi da narušava odnose u Crnoj Gori.

„Ne želim da se ponašam kao moji prethodnici koji su nekadašnje crnogorske zastave – trobojku, zastavu Republike Crne Gore i zastavu Savezne Republike Jugoslavije odneli u kontejnere i bacili ih, da im ne ostane ni traga. Ja to nisam uradio već sam ih premestio na drugo, pogodnije mesto unutar Skupštine Crne Gore”, objašnjava Mandić.

On u razgovoru za „Politiku” ističe i da je nedavni popis potvrdio da je srpski narod u Crnoj Gori većinska jezička zajednica.

„Izlazimo pred ostale građane Crne Gore sa željom da se reši pitanje prava srpskog naroda, državljanstva i statusa srpske jezičke zajednice. Nama je posebno važno što je rešeno pitanje Srpske pravoslavne crkve – Crna Gora je donela novi zakon o slobodi veroispovesti, i potpisan je Temeljni ugovor sa SPC, što je potvrdio i Ustavni sud,” podseća Mandić.

Ističe da, ako u Crnoj Gori ljudi posle skoro 20 godina nezavisnosti izjavljuju ko su, šta su, kojim jezikom govore i kojoj religiji pripadaju, onda su političari dužni da zakone i ustav usklade sa rezultatima popisa. „Zato je i važan popis”, konstatuje i podseća da je svojevremenim aktima nasilno potisnut srpski u Crnoj Gori, iako je, kako ističe, i na prethodnim popisima, uključujući onaj iz 2004. godine, taj jezik bio većinski.