Volim kad se Englezi znoje zbog moje intonacije

U Londonu ne nosim kišobran iz principa. Još nije pala kiša koja može da mi naudi. Ni vremensku prognozu ne gledam iz principa. Dok pišem prognoziram sam sa sobom vremenske prilike. Posle, kada izađem iz kuće, očekujem odgovor da li sam bio u pravu, s onom istom pažnjom s kojom ljudi prate izvlačenje brojeva lota.

Po Londonu se krećem isključivo autobusima. Podzemna železnica nije prokopana dovoljno duboko po mom mišljenju i zato u nju ne ulazim - iz principa. Ako iskopaju još par metara dublje, možda ću se provozati ispod Temze. Nemam puno sličnosti s ljudima koji se kao krompiri prevoze s jednog kraja grada na drugi, podzemnom železnicom.

Ako ručam ili večeram u restoranu, važno mi je da to bude mesto koje je turistička klopka. Dobrovoljno se lovim u te zamke i vrlo sam zadovoljan kada se osećam kao turista 365 dana u godini. Zadovoljan sam kada jedem lažna nacionalna jela koja ta nacija više ne jede, servirana na način da zadovolji jednostavne predrasude lakomislenih turista.

Ponekad sam sebi kupujem londonske suvenire iako u ovom gradu živim već dvadeset godina. Prija mi da sam sebe nasamarim, iz principa.

Nikada nikoga ne zovem prvi, iz principa. Stalo mi je da vidim koliko je ljudima stalo da mi čuju glas. Da li će proći dani, nedelje, meseci ili godine. Onda kada me nazovu, propuštam poziv. Čekam pet minuta, ili sat vremena, ponekad i nekoliko dana da uzvratim poziv. Računam na digitronu mog telefona kada treba da se javim po proporcionalnom principu. Uvek se prijatno iznenadim sam sebi kada uzvratim poziv.

U Budimpeštu, ili u bilo koji grad koji je proglašen zanimljivim u britanskim novinama, ne idem iz principa. Dve godine nisam bio u Srbiji kada je proglašena za zanimljivu vikend destinaciju.

Obećao sam sebi da nikad neću ući u parna kupatila ili muzeje komunističkih vremena u Budimpešti niti u bilo kom drugom gradu koji je proživeo istoriju u Otomanskom carstvu i komunizmu. Parna kupatila mi stvaraju poseban nemir koji ima veze s pitanjem zašto su Turci nekima ostavili parna kupatila, a nekima seobe naroda i reči oko kojih Prečani lome jezik.

Sa engleskim jezikom imam poseban odnos. Ona tiha, neizgovorena slova u engleskom jeziku snažno izgovaram i naglašavam, iz principa. Ne prilagođavam se suptilnim jezičkim pravilima i ne priznajem ih ni drugim nacijama. Insistiram da mi Kinezi u Engleskoj kažu svoje kinesko ime i zovem ih kineskim, ne engleskim imenima koja sami sebi daju.

Nigerijska imena izgovaram iz prve. Volim da vidim mrvice znoja na engleskim licima kada zbog moje intonacije ne znaju da li sam nešto izjavio ili sam nešto pitao. Drago mi je svaki put kada ostavim za sobom dilemu da li sam glup ili sam samo drugačiji.

Na more idem zimi iz principa, jer ne volim gužve. Kod mora mi je važno da bude sivo, da se ništa u njemu ne vidi i da veliki šljunak na plaži onemogući bilo koga da tu veselo potrči ili da se slika.

Na moru u zimskom periodu važno mi je da nađem makar jednu poslastičarnicu koja je otvorena i da pojedem sladoled. Važno mi je da me ne zaboli grlo kako bih dokazao sebi da sam u pravu. Važno mi je da se slikam sa sladoledom i stavim tu sliku na društvene mreže kako niko ne bi protumačio moju logiku odmora i kako niko ne bi shvatio šta sam želeo da kažem.

Ne kupujem ništa što je na popustu iz principa. Ne postoji dovoljno dobar razlog da se bilo šta stavi na popust. Kupujem samo ono što svake nedelje uveče napišem da mi treba. Držim se spiska pod uslovom da ništa nije na popustu. Plaćam isključivo u gotovini i imam posebnu kesicu za kovanice. Uvek plaćam tačan iznos i nikada nisam dobio kusur.

Sa Srbima, čak i u društvu Engleza, pričam isključivo srpski, iz principa. Ako mi se obraćaju na engleskom, gledajući s blagom nelagodom čas u Engleze, čas u mene, ja glasno kažem „Ne razumem" ili "Tebra, šta?".

O Srbima koji gledaju čas u Engleze, čas u mene, misleći da smo obale u njihovom sinjem moru, nemam dobro mišljenje. Ako čujem Srbe s milozvučnom engleskom intonacijom, uveren sam da će se nešto loše desiti tog dana. Srbe u Londonu doživljavam kao vremensku prognozu tačniju od bilo koje meteorologije.

Davno sam odlučio da ću u Engleskoj živeti trideset godina, iz principa. Unosiću pažljivo kodove i podatke i popravljati kompjuterske sisteme još deset godina. Još deset godina piću tri kafe dnevno, dve pre podne i jednu posle podne. Zaljubiću se još jednom, u neku ženu koja ne prati modu iz principa.

Važno mi je da budem zbunjen dok sam zaljubljen, i da gledam u tu ženu gotovo sa suzama u očima jer mi liči na devojke iz prošlih dekada zbog svoje zastarele mode. Važno mi je, kada budemo par, da gledam u ljude koji gledaju u nas.

Uživaću u njihovom znoju da nas smeste bilo gde - u bilo koje vreme, u bilo koje okruženje. Voleo bih da barem neki od onih koji nas primete ne budu sigurni da li su nas uopšte videli. Voleo bih da jednog dana zaspem s tom ženom na gornjem nivou dabl-dekera, dok se vraćamo kući iz bioskopa. Voleo bih da joj pokažem da znam gde smo kada se probudimo daleko od naše stanice.

Kada prođe još deset godina, neću više razmišljati ni o čemu, iz principa. Pokupiću sve moje suvenire i posetiti napuštene kuće mojih predaka. Napraviću veliku košnicu i slati med svima koje sam voleo i koje volim.

Istreniraću pčele da kobno izbodu svakog ko dirne napuštenu zemlju mojih predaka. Biću slobodan iz principa.

A.T.