Turska htela u BRIKS pa odustala

Turska u spoljnoj politici nastavlja istovremeno da igra na više karata: sarađuje i sa Evropskom unijom i sa BRIKS-om , i Šangajskom organizacijom i sa NATO-om, i sa Moskvom i sa Kijevom. To je potvrdilo učešće predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u radu nedavnog samita BRIKS-a u Kazanju mada je izbegao najavljivano formalno podnošenje zahteva za punopravno članstvo u toj organizaciji koju mnogi vide kao protivtežu Evropskoj uniji i Americi.

„Turska nije okrenula leđa ni Zapadu ni Istoku. Razvijanje odnosa sa BRIKS-om nije alternativa za Evropsku uniju, mi samo na taj način vodimo računa o interesima naše zemlje. Naš cilj je razvijanje odnosa i sa Zapadom i sa Istokom, jer je to u interesu naših građana”, objašnjava Erdogan približavanje njegove zemlje BRIKS-u.

Uoči poslednjeg samita koji je upravo održan u Kazanju, iz Ankare su se mogle čuti i zvanične najave da bi Turska na tom skupu mogla i formalno da podnese molbu za ulazak u organizaciju u kojoj su Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južnoafrička Republika, Egipat, Iran, Ujedinjeni Arapski Emirati. U novinarskim krugovima se tvrdilo da će se ta organizacija u slučaju prijema Turske ubuduće zvati – BRIKST. Ali to je izostalo iako je Ankara bila zastupljena na sastanku na najvišem nivou.

„Turska može postati još jača i prosperitetnija zemlja ukoliko unapređuje odnose i sa Zapadom i sa Istokom. Svaki drugi pristup bi štetio našoj zemlji”, objašnjava Erdogan, koji u poslednje vreme, pošto je učvrstio pozicije u svojoj zemlji, u spoljnoj politici, moglo bi se reći, uspešno igra na više frontova: saradnja i sa Amerikom, ali i sa Rusijom, i sa Evropskom unijom i sa BRIKS-om, sa Moskvom i sa Kijevom. Ali, to ne znači da Ankara želi da okrene leđa starim saveznicima, pre svega zemljama NATO-a, čiji je član više od 70 godina i ima značajnu stratešku ulogu na jugoistočnom krilu alijanse prema nemirnom Bliskom istoku i istočnom Mediteranu. Okretanjem i ka BRIKS-u Turska želi da izvrši pritisak na Brisel kako bi konačno otvorio godinama za Ankaru zatvorene kapije Evropske unije. Iako su pregovore počeli pre dve decenije, još su na samom početku.

Uoči samita u Kazanju ministar spoljnih poslova Hakan Fidan je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da Ankara želi da postane član BRIKS-a : „Mi to želimo, zašto ne.” Međutim, to je zasad izostalo pošto Ankara očigledno u ovom trenutku ne želi da izaziva NATO saveznike u situaciji kada se zaoštravaju sukobi u Gazi, Libanu i Iranu, kada se još ne vidi konačno rešenje krize između Moskve i Kijeva.

Održavanje bliskih odnosa sa NATO-om, i pored učestalih nesporazuma, i dalje ostaje nezaobilazni deo odbrambene strategije Ankare koje ona ne može tako lako da se oslobodi. Prema otkriću istanbulskih medija, Turska sada pokušava da obnovi poremećenu vojnu saradnju sa Vašingtonom, koja se poslednjih godina našla na velikoj proveri.

Ankara je 2017, za 2,5 milijarde dolara kupila ruske rakete S-400, kao prva NATO zemlja koja je povukla takav potez. To je bio odgovor Vašingtonu na neprihvatljiva uslovljavanja za prodaju američkih raketa „patriot”. Bela kuća traži od Ankare da raskine taj ugovor sa Moskvom pošto će Rusi sada prvi put biti u situaciji da iznutra špijuniraju najmodernije naoružanje zapadne vojne alijanse. Erdogan je to odbio i usledile su sankcije: Pentagon je isključio Tursku iz programa za proizvodnju i kupovinu modernih aviona F-35, iako je dotad bila uplatila više od milijardu dolara. Prema saznanjima novinara u Istanbulu, dve zemlje sada pokušavaju da premoste taj problem, ali to se može naći na dnevnom redu tek posle ustoličenja novog predsednika Amerike početkom iduće godine.

„Razgovori Ankare i Vašingtona o ponovnom uključenju Turske u proizvodni program aviona F-35 su otvoreni”, potvrđeno je nedavno u turskom Ministarstvu odbrane, ali se ne iznose detalji. Održavanje odnosa i razvijanje saradnja sa NATO-om i dalje ostaje suštinski deo odbrambene strategije Ankare koje ona ne može tako lako da se oslobodi. U međuvremenu Turska je zatražila od američkog Kongresa da joj odobri kupovinu 40 aviona F-16 i rezervne delove kako bi modernizovala zastarelu flotu koju ima već godinama.