Budžet manji od deset milijardi evra

Srpski budžet za sledeću godinu biće manji od deset milijardi evra. Država će, kako se planira, prihodovati oko 700, a potrošiti oko 750 milijardi dinara, pa će budžetska rupa biti duboka 40–50 milijardi, što je otprilike 1,5 odsto bruto domaćeg proizvoda. Onako kako je sa MMF-om i dogovoreno.

Navedene brojke, koje je juče izgovorio premijer Mirko Cvetković, valjda su i jedino konkretno i jasno što je javnost mogla čuti od nadležnih za srpske javne finansije, u očekivanju da vlada do četvrtka sastavi državni troškovnik za iduću godinu i pretoči ga u predlog budžeta.

Međutim, ako se uporede prihodi i rashodi upisani u rebalans ovogodišnjeg budžeta, koji su iznosili 650,2, odnosno 695,9 milijardi dinara, sa najavljenim budžetskim prilivom i izdacima u narednoj, ostaje nejasno, kako će to, po tvrdnjama ministarke finansija Diane Dragutinović, država poreske poreske obveznike koštati 50 milijardi dinara manje, kad su upravo za toliko najavljene ključne budžetske brojke veće od ovogodišnjih. Sem ako računice nije izvodila iz ukupne javne potrošnje.

Mada su rokovi zacrtani u budžetskom kalendaru odavno probijeni zbog pregovora sa MMFom i mada bi sledeća nedelja trebalo da prođe u glancanju i poslednjem usaglašavanju unutar vlade, ni jučerašnji dan nije doneo mnogo više informacija o iznosima pojedinačnih stavki. Izvesno je da kreatorima budžeta predstoji i te kako radni vikend, kao i da će tek sledeća nedelja doneti više detalja.

Na konkretno pitanje da li je njegov kabinet počeo da štedi i koji državni troškovi će se smanjivati, Cvetković se držao svog gesla da ništa nije gotovo dok se ne završi: „Paket je u pripremi i veoma intenzivno se razmatraju načini i mere kojima će biti obuhvaćeni svi segmenti javne potrošnje”. Po premijerovim rečima, štedeće se na troškovima za automobile, stanove, poslovni prostor, reprezentaciju, službena putovanja, ali i na naknadama i platama čelnih ljudi u javnim preduzećima.

Ono što je, sem zamrzavanja penzija i ograničenja rasta plata u javnom sektoru, za sada izvesno jeste da linearnog smanjenja troškova neće biti, a prema dosadašnjim najavama, najviše će se kresati materijalni troškovi administracije i – subvencije.

Sa manjim državnim dotacijama iduće godine moraće da posluju srpske železnice, skromnije će biti i subvencije poljoprivredi. Subvencije koje se plasiraju posredstvom Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, poput onih za turizam (uključujući i često pominjana skijališta), kao i za neprivatizovane firme biće manje 1,6 milijardi dinara, kako saznaje „Politika”.

U Srbiji bi od iduće godine trebalo da bude manje i činovnika, ali i državnih institucija. Neke agencije, poput onih koji se bave izvozom, biće spojene u jednu, a Garancijski fond će pod okrilje Fonda za razvoj, kažu u nadležnom ministarstvu. Sa završetkom privatizacije smanjiće se i ljudstvo agencije koja se proteklih godina bavila prodajom srpskih preduzeća.

Zaposleni u državnim organima i organizacijama, uz redovan posao koji obavljaju za narod i državu, po svemu sudeći, baviće se i sami sobom – novim sistematizacijama u kojima neće biti mesta baš za sve.

Mada su do činovnika u lokalnim samoupravama proteklih dana stizale i umirujuće vesti, da će ih najavljene racionalizacije zaobići, premijer je juče bio jasan: „Analiziraju se broj zaposlenih i troškovi za plate i u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi...”.

Jedini koji bi ovih dana mogao da bude prilično zadovoljan jeste ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić. Jer, kako saznajemo, MMF je aminovao da se u budžetu za narednu godinu povećaju, i to procentualno najviše, upravo izdaci za kapitalne investicije – za čak 19 odsto, od čega bi najveći deo trebalo da se usmeri u finansiranje Koridora 10.