Mogu li prirodne nepogode da spasu BiH

U okviru turneje po Balkanu Ursula fon der Lajen je prošle subote stigla u Donju Jablanicu i donela pomoć od 20 miliona evra. Lep gest finansijske solidarnosti od i u krizi bogate EU za svoju, inšalah, buduću članicu BiH. Politički, međutim, mnogo je značajnije što su se na mestu nesreće odmah našli spasioci iz Srpske i Srbije i što su entitetski, odnosno kantonalni domaćini tu srpsku solidarnost bezrezervno prihvatili. A kako je i moglo da bude s rezervom? Moglo je, a i bilo je.

Setimo se da je još letos, pre svega nekoliko meseci, Sarajevo zaustavilo ruski vatrogasni helikopter sa srpskom posadom koji je preko Drine požurio u Gacko da bi gasio veliki šumski požar koji se na nezapamćenoj vrućini brzo širio. U vreme pandemije korone Srbija je otvorila granice za besplatno vakcinisanje Bošnjaka preko reda i uz mogućnost da, ako se boje ruske i kineske, svi prime „Fajzerovu”. I dolazili su masovno i zaradili kletvu eks reisa Mustafe Cerića da su počinili veleizdaju. Opština Goražde primila je na poklon tone brašna iz Srbije, ali uz nos entitetskoj vlasti, od koje ga nije dobila.

Srećom, ovog puta nije bilo tako, nismo čuli nijednu ružnu reč o nekoliko ekipa spasilaca, vatrogasaca i ronilaca iz Srbije koji su na smenu izvlačili bošnjačku decu i starce iz nabujale vode i mulja. Doduše, sem na lokalu, nije bilo ni izjava zahvalnosti iz bošnjačkog vrha od Bećirovića i Konakovića. Opozicioni Izetbegović, valjda tim povodom, rekao je da „BiH treba da ima dobre odnose sa Srbijom” i opet zaboravio da govori samo u pola od polovine države, ali malo li je, s obzirom na to na što smo navikli. Šta bi bilo naravoučenije?

Samo elementarne nepogode mogu ujediniti BiH. Onaj već pomenuti protivpožarni helikopter ipak je posle duže prepirke između Banjaluke, Beograda i Sarajeva stigao u Gacko, a srpski spasioci s opremom sada su već bez ikakvih proceduralnih prepreka dobili priliku da se uvale u podivljalu Neretvu, u vodu i mulj do grla. Dakle, očigledan je napredak, a prirodne katastrofe su neodoljiva inspiracija za međunacionalnu u BiH i regionalnu saradnju na Balkanu. Ništa bez zemljotresa, poplava, požara, pandemija! Ali kako ih steći?

To je pitanje za Kristijana Šmita, koji je zadužen da napravi jedinstvenu Bosnu. Nema mandat SB, lažno se predstavlja kao visoki predstavnik UN, ali ima zadatak i volju da je realizuje. Istina, zemljotres se ne može izazvati, kad zimi smrzne do proleća nema poplava, korona je abortirala u lakšu prehladu, požari se ne šire na hladnoći, ali za nesalomivog Kristijana nema prepreka. Ako može da bude v. p., iako to nije, zašto ne bi mogao i bilo šta drugo. On, koji je za kratko vreme uspeo da dovede BiH na ivicu ratnog požara, a da ne može da izazove običan veliki požar. Zamišljate ga kako podmeće požare po entitetima i kantonima da bi jedni drugima potrčali u pomoć i najzad uspeva da od svih u BiH napravi anacionalne vatrogasne građane i od dva entiteta jedinstvenu protivpožarnu stanicu.

Međutim, on to sigurno nije tako zamislio. Bacao bi na letnjoj vrućini neugašene opuške u šiprag pored puta po Krajini, Podrinju i istočnoj Hercegovini, a onda bi pozvao Bošnjake i Sfor da pogase vatru i ostanu u Srpskoj. Nisam primetio da je baš oduševljeno pozdravio dolazak spasilaca, ronilaca, vatrogasaca i helikoptera iz Srbije i Srpske u donju Jablanicu, tu lepu manifestaciju internacionalne solidarnosti među bliskim, a zavađenim narodima. „Srbija se opet meša u BiH, Srbi u helikopterima „zdjelanim v RF”. Maligna intervencija malih i velikih Rusa završiće, kao bajagi prinudnim, sletanjem, i eto ti ga desant na Federaciju BiH. Ali, i ako se Srbi ruskim helikopterima, po obavljenom poslu, vrate u Banjaluku i Beograd, mogli bi da budu osumnjičeni kao kamuflirana vojna vežba združenih snaga ODKB za invaziju na pet kantona s bošnjačkom većinom.

A i Srbi su im neoprezno dali povod. U novinskom izveštaju s lica mesta od 12. oktobra 2024. piše: „Spasioci iz Srbije, poslednji međunarodni tim koji je još ostao u donjoj Jablanici, izjavili su da ostaju sve dok bude potrebno.” Čudi da niko od domaćina nije primetio da su Srbi već predugo ostali i da najava da će i dalje ostati, izaziva sumnju. Ti uniformisani spasioci s opremom inače deluju kao neka višenamenska poluvojna formacija specijalaca. Jeste primarno osposobljena za borbu protiv elementarnih nepogoda, ali verovatno može lako da se transformiše u desantnu vojnu jedinicu, i eto belaja. Dobri Bošnjaci su zaboravili da SAD nisu nikad dozvolile da Rusi naprave Centar za borbu protiv elementarnih nepogoda u Nišu.

Manipulisanje elementarnim nepogodama kao oružjem nije nova tema. Odavno se govori o američkom tajnom projektu HARP, koji je u eksperimentalnoj fazi. Inspirisan tim pričama, Putin je u to vreme, pozdravljajući Prvomajsku paradu na Crvenom trgu na pljusku, u šali izjavio da će od iduće godine biti sunčano. Srbi su ga shvatili ozbiljno i zaključili da je RF i u tome već ispred SAD. Prema izveštaju američkih agencija od 12. oktobra ove godine, predsednik Bajden nije uspeo da pojedine senatore razuveri da su aktuelne katastrofalne oluje na Floridi deo političke zavere i namerne manipulacije vremenskim prilikama.

Istog dana, na sastanku u Predsedništvu BiH u Sarajevu, Ursula je, pored onih 20 miliona za Donju Jablanicu, izjavila: „BiH je mnogo puta pokazala da može da ostvaruje velike rezultate kada deluje jedinstveno”, s poentom na „jedinstveno”. Pošto taj film odavno nismo gledali, verovatno je mislila na Zimsku olimpijadu 1984, što se obično uzima kao najviši domet Sarajeva. Previdela je da je tada vladala jednopartijska diktatura i da je raspisan dobrovoljni samodoprinos svih zaposlenih u republici u visini najmanje jedne mesečne plate na 12 rata. Novinar „Njuzvika”, uz svu blagonaklonost prema ZOI 84, posumnjao je u tu „dobrovoljnost”. Sećam se da smo na FPN u Sarajevu dobrovoljnost shvatili bukvalno, pa su pojedini aktivisti dali i više od traženog, mnogi priložili samo simbolično, većina ništa, a onda je dekan pozvan u komitet. Vratio se uspaničen: „Rekli su mi da je to sabotaža i da podnesem ostavku.” Sazvao je hitnu sednicu NNV i predložio da nam računovodstvo svima skine tu jednu platu u ratama i zamolio kolege da ništa ne pitaju i ne komentarišu.

Onomad je Fon der Lajenovoj diplomatski replicirala Bojana Krišto, Hrvatica iz HDZ-a, sa čela zajedničkog Saveta ministara u Sarajevu: „Predstoji nam još mnogo da radimo na putu za EU, ali uz uvažavanje ustavne strukture BiH”. Akcenat je na „uvažavanje ustavne strukture”, jer se Ursulino „jedinstvo” uspostavlja u BiH tridesetogodišnjim kršenjem dejtonskog ustava BiH na štetu ne samo Srba, nego i Hrvata. Možemo li, napokon, da zaključimo da dobro osmišljenim i pripremljenim pravljenjem neprilika, naravno bez ljudskih žrtava, a u okviru Bojaninih „ustavnih okvira”, možemo da ostvarimo Ursulino „jedinstvo u ostvarenju velikih rezultata”?

Uprkos dirljivoj manifestaciji komšijske solidarnosti u nevolji, onomad na Neretvi, što je sigurno ganula ne samo Bosance i Hercegovce, ne treba imati iluzija. Čim požari ugasnu i vode se povuku, sadiće se mladice i graditi nasipi, ali politički će se sve vratiti na isto i nastaviti po starom. Štaviše, dok su srpski spasioci do guše u mulju iznosili Bošnjake iz ruševina, u sarajevskim medijima nisu prestajale rasprave o tome kada će protektorat napokon dohakati Srbima: „Dodik plazi jezik visokom predstavniku i Vučić se iz pozadine podmuklo smejulji, a na to NATO – ništa.”

Baš tih dana došao je na dnevni red odgovarajuće komisije u Sarajevu i zahtev da se u rodnom Tešnju podigne spomenik Adem-agi Mešiću, muslimanskom političaru koji je bio doglavnik poglavnika Ante Pavelića u ustaškoj NDH. Tri dana kasnije izmišljen je u Moldaviji ruski kamp za obuku Srba za terorizam u Bosni. Odmah posle toga mladi vehabija je ubio dva srpska policajca u Bosanskoj Krupi. Elem, BiH na okupu ne može da održi ni solidarnost u borbi protiv prirodnih nepogoda. Šmit bi se opoštenio da lično posreduje u mirnom razlazu Srpske i Federacije, Srba i Bošnjaka, a Hrvati, koji seire iz prikrajka, jedva bi to dočekali.

*Profesor emeritus