Srbi mogu da budu jezičak na vagi

Američki poslovni čovek i bivši direktor nekoliko multinacionalnih kompanija iz oblasti biotehnologije Ivan Trifunović nije se formalno bavio političkim naukama, kao istraživač na Univerzitetu „Džon Hopkins”, gde studira buduća politička elita, ali važi za odličnog poznavaoca američke politike sa mnogobrojnim vezama u vašingtonskoj eliti. Odnedavno je aktivan i u Srbiji na unapređenju američko-srpskih odnosa, gde podržava Inicijativu „Pupin”. Trenutno živi u Northempton Kauntiju, u državi Pensilvanija, jednoj od 20 do 25 opština gde će se odlučiti američki izbori.

Otkriva suptilne nijanse američke predizborne kampanje i spoljne politike, kao i komplikovani način izbora predsednika SAD koji se ovde teško razume.

– Ono što trku čini nepredvidivom je jedinstven izborni sistem – pobednik u svakoj državi pojedinačno uzima sve takozvane elektorske glasove za tu državu, sem Nebraske i Mejna. Tako predsednik može biti izabran sa manje ukupnih glasova ako pobedi tesno u dovoljnom broju država, a izgubi s velikom razlikom u velikim državama. Tramp je 2016. imao skoro tri miliona manje glasova od Hilari Klinton, ali je ipak pobedio ubedljivo u elektorskom koledžu. Nebraska i Mejn su izuzeci, gde se glasovi dele i po distriktima i demokrate bi trebalo da osvoje jedan glas u Nebraski, grad Omaha, odakle je legendarni investitor Voren Bafet, a republikanci jedan u Mejnu – kaže Trifunović za „Politiku”.

Da li je trka za predsednika SAD toliko tesna da pobednika može da odluči čak i američki Kongres?

Republikanci su pokušali da promene taj sistem u Nebraski na sistem „pobednik uzima sve”, ali bez uspeha. To je trebalo da se desi u lokalnom Senatu države Nebraska, ali je ključni državni senator koji je prebegao iz Demokratske partije u Republikansku odbio da podrži tu ideju. Da se to desilo, taj jedan glas je vrlo lako mogao da dovede do „pata karte”, da oba kandidata imaju po 270 elektorskih glasova. U tom slučaju bi predsednik Amerike bio izabran indirektno u donjem domu Kongresa! Zamislite da predsednika Srbije biraju delegati Narodne skupštine!

Može li zaista nekoliko hiljada glasova u kolebljivim državama odlučiti ko će ući u Belu kuću ili je to samo spin američkih medija da se animira što više birača?

Trka je apsolutno nepredvidiva, sve oči su uprte u sedam tzv. država bojnog polja, od kojih su naročito važne Pensilvanija, Mičigen i Viskonsin. Nekada je to bio „Plavi zid”, sigurne države za demokrate, gde dominiraju radnici u fabrikama, članovi sindikata. Oni su zbog propasti teške industrije i gubitka poslova prešli na Trampovu stranu, jer on zagovara oštar protekcionistički kurs i visoke carine za kinesku robu, koja je upropastila američku proizvodnju i odnela poslove. Tu lako može da se desi da odluka padne i sa nekoliko hiljada, pa i nekoliko stotina glasova. Analitičari idu i dalje od toga i identifikuju 20-25 opština gde se vode najveće bitke. Ja živim u jednoj takvoj opštini, Northempton Kaunti u Pensilvaniji. Ova opština je predvidela skoro svaki izbor predsednika u poslednjih 100 godina. Neverovatno je posmatrati energiju i resurse koji obe partije troše na tako malom prostoru, non-stop reklamama na televiziji. Volonteri idu od vrata do vrata, birači se bombarduju imejlovima, politički aktivisti urgentno zovu svoj najširi krug poznanika.

Mnogo se govori o katastrofalnim postizbornim scenarijima. Raspiruju se strahovi da, u slučaju pobede Kamale Haris, Tramp neće priznati rezultat i da će njegove pristalice da pokušaju na silu da preuzmu vlast, nešto nalik na 6. januar 2021.

To je jedan scenario. U slučaju da Tramp pobedi, očekuje se da će on snažno da udari po Vašingtonskoj birokratiji, da će doći do žestokog okršaja establišmenta i nove administracije, gde će se koristiti sva raspoloživa sredstva. Da će sudstvo i vojska biti uvučeni u političke borbe. Svakako će postizborni period biti izazovan, naročito ako rezultat bude tesan. Međutim, ja sam jedan od retkih optimista i verujem da je američki politički sistem dovoljno otporan na ovakve izazove. Tradicionalno nijedna partija ili interesna grupa nije mogla da preuzme sve dizgine vlasti. Uvek postoji balans snaga, a i političke institucije čuvaju američku demokratiju. Takođe, ne treba zaboraviti interes kapitala i biznisa, kojima nikako ne odgovara politička nestabilnost.

Obično spoljna politika SAD ne igra veliku ulogu u odluci birača za koga će glasati i nema skoro nikakav uticaj na ishod izbora. Ovoga puta svet potresaju dva velika rata na Bliskom istoku i u Ukrajini. Kako oni pogađaju ključne etničke grupe u državama koje odlučuju izbore?

Američki Jevreji i Arapi tradicionalno većinom glasaju za demokrate, ali sada Kamala Haris ima veliki problem. Jevreji, koji mogu da odluče Pensilvaniju, šokirani su agresivnim propalestinskim demonstracijama i smatraju da sadašnja administracija ne čini dovoljno da obuzda antisemitizam i podrži Izrael, dok Arapi, koji su odlučujući u Mičigenu, misle da Amerika ne haje za civilne žrtve u Gazi i dozvoljava Izraelu da radi šta hoće. Demokrate imaju nemogući zadatak da nekako zadovolje obe strane, a izgleda da ne zadovoljavaju nijednu. Što se tiče rata u Ukrajini i Poljaka i manjeg broja Ukrajinaca, tu je situacija obrnuta. Njih ima u velikom broju u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu, upravo u državama „Plavog zida” koje Kamala Haris mora da osvoji. U Pensilvaniji ima preko 700.000 Amerikanaca poljskog porekla ili pet odsto stanovnika! Oni su tradicionalno konzervativni i listom glasaju za republikance, ali sada se ozbiljno kolebaju, jer se boje da je Tramp suviše blagonaklon prema Rusiji i Putinu i da će pustiti Ukrajinu niz vodu. Zato su demokrate odvele Zelenskog u posetu fabrici municije u Pensilvaniji, gde je on potpisao granatu koja će ići na front u Donbas i „pozdravio” Ruse.

Ima li i Srba u ovoj etničkoj priči ili je teza o odlučujućoj ulozi Srba iz Milvokija dokaz ovdašnje nacionalne mitomanije?

Moj poznanik Tomi Tompson, bivši guverner Viskonsina, a potom ministar za zdravlje i socijalne usluge, a to ministarstvo ima najveći budžet u SAD, veći i od Pentagona, jednom mi je rekao da je, kada se vodi predizborna kampanja u Viskonsinu, nezaobilazno mesto piknik sa prženom ribom u „Serb holu” u Milvokiju.

Ko bi rekao da američki Srbi toliko vole da jedu ribu?

To sam ga i ja pitao. Međutim, Srba ima na desetine hiljada i jak smo glasački blok. Pošto trka za predsednika može da bude odlučena sa malim brojem glasova, jasno je da Srbi mogu da budu taj jezičak na vagi. Većina njih podržava Trampa i nedavno je održan predizborni skup lokalnih Srba za Trampa tokom Republikanske konvencije u Milvokiju. Lista govornika sama govori o snazi Srba u tom gradu: Rik Grenel, verovatno budući šef diplomatije ako Tramp pobedi, potom senator Ron Džonson, kongresmenka Teni, guverner Blagojević…

Tramp je ubedljivo vodio protiv Bajdena posle debate, ali kad je Bajdena zamenila Kamala Haris, demokrate su preuzele usko vođstvo. Šta je povratilo Trampa, osim što je preživeo dva pokušaja atentata?

Harisova je dobila dodatnu podršku kao sveža ličnost, iako je potpredsednica SAD, jer su ljudi bili neprijatno iznenađeni Bajdenovim lošim zdravstvenim stanjem koje je bilo očigledno pred milionima gledalaca. Ali najnovije ankete u ključnim državama pokazuju porast i blagu prednost Trampa, mada je sve to u okviru statističke greške.

Ima li nekog drugog načina da se proceni stanje u samom finišu izbora? To su svakako kladionice i krupan kapital koji naročito u Americi ne vole da gube.

Trenutno su kladionice na strani Trampa. Ono što zamagljuje ovu konstataciju jeste da su četiri kladionička računa stavila ogroman novac na Trampa i time pomerili tas na vagi u njegovu korist, pa samim tim i ta predvidljivost dolazi u pitanje. Ipak, pre neki dan je procurela vest u „Volstrit džornalu” da su profesionalni investitori, veliki hedž fond menadžeri počeli da se klade na Trampa. Oni to čine tako što kupuju akcije firmi koje bi profitirale od njegove pobede, kao što su, recimo, akcije operatora privatnih zatvora GEO grupe, koje su porasle za 21 odsto, dok poznati fand menadžer Dan Loeb, koji plasira 11 milijardi dolara, trguje kao da će Tramp da pobedi.

Antrfile

Niko ne bi trebalo da se kladi protiv Maska

Da li će faktor iks američkih izbora ipak biti najbogatiji čovek na svetu Ilon Mask, koji strastveno podržava Trampa?

Mask je jedna od najzagonetnijih ličnosti današnjice. Ne samo da je najbogatiji čovek sveta nego je nekažnjeno prekršio sva pisana i nepisana pravila biznis sveta, za koje bi svi drugi bar leteli s posla, ako ne i otišli u zatvor. Javno koristi drogu, ismeva državne funkcionere i krši pravila koja mu se ne dopadaju, na primer nezakonito je publikovao informacije o svojim javnim kompanijama, nonšalantno je platio kaznu od 40 miliona dolara i nastavio da radi isto. Njegov najnoviji angažman za Trampa predstavlja „oktobarsko iznenađenje”, što je istorijska fraza koja opisuje događaj ili vest koja može uticati na ishod novembarskih izbora, u smislu njegove bezrezervne i javne podrške Trampu. Nikada se nijedan milijarder nije tako otvoreno uključio u predizbornu kampanju. To obično čine iza scene i sa ogromnim donacijama. Mask to čini javno, agresivno i bez pardona. Čak je ponudio „lutriju” sa premijama od po milion dolara dnevno za one koji se registruju da glasaju, što je većina pravnika označila kao nelegalno. Niko ne bi trebalo da se kladi protiv Maska.