Žestoki finiš trke u sedam država

Specijalno za „Politiku”

Milano – Da li vam je poznata situacija koju viđamo u konjskoj trci, u kojoj se izdvoje dvojica izrazitih favorita boreći se i jureći ka cilju praktično istovremeno, a onda žiri mora da koristi snimak da bi shvatio ko je od njih dvojice pobedio, kako bi se na kraju dodelilo prvo mesto „za dužinu njuške”? Ovo je, čini mi se, bila baš takva izborna situacija na kraju oktobra, meseca koji se smatra bitnim za promenu karata na stolu pred kraj predsedničke trke u kojoj može biti iznenađujućeg obrta. Nije ostalo još mnogo sati do sudbonosnog „prvog utorka posle prvog ponedeljka u mesecu novembru u prestupnoj godini”, dakle do 5. novembra.

Demokratkinja Kamala Haris, zapravo druga dama, kao eksponent jedne od dve vodeće partije u američkoj politici od 1856. godine, u poziciji je da osvoji Belu kuću. S druge strane je republikanac Donald Tramp. Prema anketama na nacionalnom nivou i uzimajući u obzir najindikativnije nalaze u državama koje se smatraju neizvesnim u pogledu rezultata glasanja, a njih je sedam: Arizona, Džordžija, Mičigen, Nevada, Severna Karolina, Pensilvanija i Viskonsin, dvoje kandidata žestoko se bore za željeno predsedničko mesto.

Čini se da niko zapravo ne može uzeti trenutno stanje zdravo za gotovo s obzirom na to da su se u mnogim drugim okolnostima jednoglasna predviđanja, zbog loših anketa, pokazala katastrofalno pogrešnim. Uz to, SAD se nalaze, ali i ceo svet u tome učestvuje u ovom trenutku, na kraju predizborne kampanje bez presedana.

Osim što je Tramp morao interno unutar svoje partije da se neko vreme za nominaciju obračunava sa ozbiljnom rivalkom Niki Hejli, ovo je počelo kao sudar predstavnika stare garde američke politike, koji su kritikovani iz različitih razloga: Donald Tramp, bivši predsednik pun pravnih i drugih nevolja, ozbiljno ogorčen jer je bio ubeđen da je nepravedno izbačen, i Džo Bajden, šef države na funkciji koji je na svakom koraku pokazivao sve veću fizičku i mentalnu neadekvatnost. Na kraju, revanš koji je iznenađujući, jer Bajden više nije u igri, a bio je kandidat za kojeg su glasali milioni ljudi na preliminarnim izborima, što se nikada do sada nije desilo. Kamala Haris je, istina, trenutna potpredsednica, ali za nju apsolutno nijedan glasač nije dao svoj glas, što se nije desilo od uvođenja preliminarnih izbora u procesu selekcije stranačkih kandidata.

Da bi slika bila još potpunija, desila su se jedan ili dva atentata, od kojih je prvi bio zaista ozbiljan sa ciljem eliminisanja Trampa, što je dovelo do značajnih promena u republikanskim redovima – stara partijska garda se povukla iz borbe. Bušovi i Romnijevi, da ne pominjemo druge manje važne igrače i neke koji su izašli iz igre, kao što je bivši zamenik Džordža Vokera Buša, Dik Čejni, sigurno nisu podržali Trampa, kojeg su u suštini smatrali za strano telo u staroj i slavnoj „Velikoj staroj partiji”. Da li je uspela da se i zaista definitivno promeni, videćemo u budućnosti.

Izbegavajući beskorisna predviđanja, a takođe uzimajući u obzir i trenutnu situaciju koja se odnosi na aktuelne ratove, posebno one na Bliskom istoku, mnogi Amerikanci arapskog i drugih porekla nisu odobravali podršku trenutne administracije Izraelu. Činjenica je i da Trampa u kampanji podržavaju velike korporacije sa Ilonom Maskom na čelu, dok se neki ugledni američki mediji uzdržavaju od izjašnjavanja, suprotno onome što su ranije činili podržavajući demokrate. Može se reći, ako se vratimo metafori konjskih trka, da je „Trampov konj”, koji je bio u zaostatku odmah nakon eksplozivnog ulaska Harisove na teren, sada praktično izjednačen sa njom i da stručnjaci, oni koji poznaju prašinu na trkačkim stazama, smatraju da u takvim situacijama pobeđuje čistokrvni konj koji se vraća. Videćemo, zaista vrlo brzo.

*počasni predsednik Fondacije Italija–SAD

Glasanje za Predstavnički dom i Senat

I za Predstavnički dom i delimično za Senat glasaće se 5. novembra. Dakle, reč je o političkom trenutku od velikog značaja u koji je uključen praktično svaki kutak zemlje. Trenutno, Predstavnički dom ima republikansku većinu, a Senat demokratsku. S obzirom na kontinuiranu vezu koju vladine administracije moraju imati sa oba doma Kongresa, ishod ovih izbora je ključan, iako ne i odlučujući za budućnost.