„Autoportret" povodom 70 godina Muzeja Novog Sada

Novi Sad – U jednoj od najlepših zgrada Dunavske ulice u starom jezgru Novom Sada, u kojoj je smeštena Zbirka strane umetnosti muzeja grada, ova ustanova kulture obeležava svojih 70 godina uz novu izložbu „70/7 Autoportret”. Izložba je na simboličan način (auto)prikaz i muzeja i grada, čiju kulturnu baštinu ustanova prikuplja, čuva, predstavlja i tumači od svog osnivanja 1954. godine.

Tokom sedam decenija, prema podacima koje je na otvaranju izložbe iznela direktorka Vesna Iković, muzej je imao 3,7 miliona poseta, 646 izložbi i objavio je više od 340 publikacija. Iza tog rada je sedam velikih nagrada, ali onom najvećom, kažu, smatraju svoju publiku koja je pozvana da do 15. januara obiđe novu izložbu.

Postavljena je u prizemlju zgrade Dunavske 29, gde su izloženi reprezentativni predmeti iz fundusa muzeja, dokumenti i fotografije iz muzejske arhive, upotpunjene multimedijalnim sadržajima, zasnovanim na umetničko-istorijskoj građi.

Kroz sedam delova izložbe posetilac „prolazi” kroz 70 godina muzeja – od njegovog početka, prisutnosti na dve obale Dunava, u tri depandansa, na četiri arheološka lokaliteta, uz pet darodavaca, šest stručnih odeljenja i, konačno, sedam decenija rada sa publikom.

Među predmetima je plan grada iz 1885. godine, autora Jozefa Sautera, koji je premerio i nacrtao tada slobodnu kraljevsku varoš. Smatra se prvim modernim planom grada, sa upisanim ulicama i kućištima, koji se koristio u administraciji. Nacrt sadrži crtež tadašnjeg grba i natpise imena grada na tri jezika, na srpskom, ćiriličnim pismom „N. Sad”, na mađarskom – „Ujvidek” i na nemačkom – „Nojzac”.

Kroz video-priloge, glumci su „oživeli” istaknute ličnosti: pesnik Čika Jova Zmaj i dva velika darodavca Novog Sada. Naime, operska pevačica Melanija Bugarinović imala je raskošan glas koji je odzvanjao Beogradom, Novim Sadom, Bečom, Parizom, Londonom, a iz njenog fonda, koji je posvetila i svojoj ćerki Mirjani Kalinović Kalin, i danas se stipendiraju mladi vokalni talenti. Darodavac je i lekar-ginekolog Branko Ilić, koji je držao privatnu ordinaciju u Novom Sadu, gde je između dva rata bio gradonačelnik (1936–1938), a gradu je kao strastveni ljubitelj umetnosti i kolekcionar ostavio legat.

Umetničke predmete sa svojih putovanja po svetu, slike, stilski nameštaj, stone satove u bronzi i pozlati, te druge vrednosti, Branko Ilić je poklonio gradu 1966. godine. Legat je smešten u zgradu Dunavske 29, koja je postala Zbirka strane umetnosti, jedan od tri depandansa Muzeja Novog Sada.

Depandansi se još nalaze u Sremskoj Kamenici (Spomen-zbirka Jovana Jovanovića Zmaja) i u Sremskim Karlovcima (Zavičajna zbirka), dok je sedište Muzeja Novog Sada u zgradi Topovnjača na Petrovaradinskoj tvrđavi, gde su i atraktivne podzemne vojne galerije u koje će muzejski vodiči takođe povesti posetioce.