Zagađenje vazduha utiče na zdravstveno stanje

U Novom Beogradu, Starom gradu, Savskom vencu, Rakovici nije bilo zdravo šetati u jutarnjim satima, dok je u ostalim opštinama bilo čak opasno za osetljivu populaciju. Aplikacija za vremensku prognozu na telefonu nekim korisnicima poslala je obaveštenje da se očekuje magla. Situacija gotovo ista svakog jutra u toku nedelje.

Kada dođe jesen i krene grejna sezona, uglavnom se svi zapitaju šta vidimo iznad naših zgrada. Magla je uobičajena za ovaj period, ali sve češće imamo dilemu da li ona prikriva našu vidljivost ili sa njom stiglo i zagađenje vazduha.

Meteorolozi su i ranije govorili – magla je kondenzovana para bele boje, bez mirisa i ne može da bude posledica zagađenja, dok smog osećamo i vidimo njegovo sivilo. A loš kvalitet vazduha može uticati i na zdravstveno stanje ljudi.

– To je globalni problem u svetu. Velika količina automobila, izduvnih gasova, otrovnih čestica, a počela je i grejna sezona. Mnogi i dalje lože, puše se dimnjaci, rade i fabrička postrojenja, koliko god se postavljaju filteri, zagađeno je okruženje – objašnjava Radmila Šehić, doktorka.

Sivilo u vazduhu smanjuje nivo kiseonika koji je neophodan za ishranu, krv, organe i kompletan život.

– Smanjuje se mogućnost da udahnemo dobar, zdrav kiseonik. Zagađenje može da bude lokalni iritant kada deluje čestica dima, prašine, isparenja, gasova. Dakle, nadražuje nos, grlo, provocira kašalj, čak izaziva i alergijske reakcije, koje će sve više i više da zaposedaju. Može se javiti i problem sa sinusima, naročito čelnim koji su u direktnom kontaktu preko nosa sa spoljašnjom sredinom. Neprestana iritacija gornjih disajnih partija uslovljava potom i opterećenje donjeg disajnog, odnosno velikog disajnog stabla. Ono biva opterećeno takvom vrstom lošeg kvaliteta vazduha – kaže Šehićeva.

Učestale respiratorne infekcije se lakše razvijaju u ovakvim danima. Tada se oštećuje disajni put, dolazi do iritacija i stvara se podloga da se virusi koji su nam u okruženju učaore i nastave svoje delovanje.

– Stalna iritacija gornjih disajnih puteva je možda i najopasnija stvar. Neprestano bombardovani lošim kvalitetom vazduha, alergijskim reakcijama, česticama prašine, izduvnih gasova stvara se dugotrajni problem, koji može dovesti i do teških malignih procesa – navodi doktorka i dodaje da su naročito osetljivi asmatičari, bronhitičari, ljudi sa hronično opstruktivnom bolešću pluća…

Kako bi se zaštitili potrebno je da što više vremena provodimo na mestima gde je prirodna sredina i da izbegavamo da budemo napolju u vreme najvećeg zagađenja.

– U glavnom gradu još ima toga – Košutnjak, Zvezdarska šuma. Ako je izvodljivo, treba izbeći boravak gde je najveći saobraćaj i gde je najzagušljivije. Ne izvoditi decu u šetnju u ovom periodu dana. Treba ih voditi u parkove, gde je koliko toliko filtriran vazduh. Kada smo napolje, možemo da stavimo maske jer one prave izvestan filter kada udišemo vazduh. Ali kada govimo o današnjici, ljudima ih je dosta nošenja, posle korone. Međutim, koliko god maska bila dobra, udiše se ugljen-dioksid, tako se omamljuje organizam i pada koncentracija. Ali na kratkim relacijama ona je dobro rešenje – savetuje Šehićeva.