Poruke iz Kazanja

Specijalno za „Politiku”

Nedavno je završen 16. samit BRIKS-a, na kome su učestvovale delegacije 35 država i šest međunarodnih organizacija, potvrđujući stepen značaja ovog događaja i rastući interes država da se priključe ovoj alijansi, koja korača ka formiranju novog međunarodnog poretka, baziranog na međunarodnom pravu, bez hegemonizma, finansijskog i tehnološkog kolonijalizma, razvijajući se na osnovama ekonomske saradnje i iskorišćenju prirodnih resursa. Usvojena je Kazanjska deklaracija, u kojoj su sumirani rezultati ruskog predsedavanja ovoj zajednici, od 1. januara ove godine, i istaknuti ciljevi za budućnost, među kojima je jedan od prioriteta zajednička bezbednost.

„BRIKS obuhvata istomišljenike – suverene države koje predstavljaju različite kontinente, različite modele razvoja, različite religije i autohtone civilizacije i kulture. Sve naše države zalažu se za ravnopravnost, dobrosusedstvo i međusobno poštovanje, za potvrđivanje uzvišenih ideala prijateljstva i sloge, za sveopšti napredak i blagostanje. One na delu – a ne na rečima – ispoljavaju odgovornost za budućnost sveta, imaju zaista pozitivan uticaj na stanje stvari u oblasti globalne stabilnosti i bezbednosti i daju važan doprinos rešavanju oštrih regionalnih problema”, rekao je domaćin samita predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

U vreme kada svet strahuje od trećeg svetskog rata i upotrebe nuklearnog naoružanja, jedan od vodećih lidera BRIKS-a predsednik Kine Si Đinping, nadovezujući se na reči Putina, rekao je: „Čovečanstvo živi u zajednici nedeljive bezbednosti i samo primena koncepta sveobuhvatne, zajedničke i održive bezbednosti omogućiće nam da stupimo na put univerzalne bezbednosti.”

Sa Putinom i Si Đinpingom složili su se svi učesnici samita, na čijim marginama su premijer Indije Narendra Modi i predsednik Kine imali konstruktivan razgovor o otvorenim bilateralnim pitanjima, te su, na predlog kineskog predsednika, odlučili da koegzistentno rade na pronalaženju zajedničkog rešenja i suzdržavanju od sukoba, na principima teritorijalnog integriteta, u duhu onoga što je naglasio i Putin.

Na optužbe Zapada da je kriv što rat u Ukrajini i dalje traje, Putin je iz Kazanja podsetio na to da su zapadni lideri nekoliko puta odbili da potpišu mirovni dogovor – najpre onaj sa kojim se on složio i u Istanbulu i potpisao, ali je britanski premijer Džonson to poništio; kada mu je iz Njujorka ponuđen određen sadržaj mirovnog ugovora i kada je dao saglasnost, kako je rekao uskom krugu novinara, među kojima je bio i potpisnik ovih redova, ispred „Politike”, Zapad se opet povukao.

U međuvremenu, dok Zapad svojim postupcima radi na tome da umori zemlje koje ulažu napore i pristaju na svakojake kompromise ne bi li bile „podobne” za prijem u EU, BRIKS jača svoju ulogu u svetskim okvirima, nudeći svojim članicama perspektivnu ekonomsku saradnju i dajući doprinos u rešavanju suštinskih, globalnih i regionalnih problema, pospešujući višestrane saradnje država u politici bezbednosti, ekonomiji i finansijama, kulturnim i humanitarnim kontaktima.

Dilema šta treba biti prioritet za BRIKS– širenje zajednice ili produbljivanje saradnje zahvaljujući institucionalizaciji – rešena je: jedno bez drugog ne može. Utvrđeni su kratkoročni i dugoročni ciljevi i planovi, najavljeni su ambiciozni zadaci, postignut je osnovni konsenzus. U završnom dokumentu se ne govori mnogo o promeni uređenja sveta, već o potrebi za usavršavanjem postojećih institucija, od SB UN, MMF-a i STO. Drugim rečima, nema naznaka o revizionizmu, za koji neki na Zapadu tako rado optužuju Rusiju i pojedine članice BRIKS-a.

Iako je Rusija u vojnom sukobu sa Zapadom, pragmatičnost u okviru BRIKS-a nije usmerena na sukob sa Zapadom, već na diversifikaciju, stvaranje mogućnosti za delovanje i razvojne perspektive mimo zapadne struje.

Odnos Zapada prema organizaciji BRIKS pokazalo je i negodovanje što je samitu u Kazanju prisustvovao generalni sekretar UN Antonio Guteres. Učešće Guteresa u samitu BRIKS-a ne treba pak shvatiti kao podršku stvaranja ovakve zajednice – reč je, pre svega, o političkoj obavezi glavnog administrativnog službenika UN da učvršćuje rad skupa značajnog broja članica UN, imajući u vidu da su Rusija i Kina stalne članice SB UN. Guteres je izrazio zadovoljstvo što je prisutan na 16. samitu BRIKS-a, istakavši značaj ove zajednice, čije zemlje zajedno predstavljaju skoro polovinu svetskog stanovništva. Jasno je Guteresu da BRIKS podržava Povelju UN i međunarodno pravo, što je istakao i Putin, i da se zalaže za mir. Rusija, Kina i Indija poručile su Zapadu da su spremne da pregovaraju za okruglim stolom, uz poštovanje međunarodnog prava i UN, radi stvaranja multipolarnog sveta, u kome će UN imati mesto koje im pripada.

On je posebno ukazao na neophodnost jačanja i obnove mehanizma za održavanje mira, što obuhvata reforme koje su usmerene na to da SB UN predstavlja odraz postojećeg sveta, te odbrane vrednosti Povelje UN, vladavine zakona i principa suvereniteta, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti svih država.

„Samit budućnost je ukazao na to da treba ići linijom jačanja multilateralnosti u interesu globalnog razvoja i bezbednosti. Sad reči treba da pretvorimo u dela i smatramo da BRIKS može odigrati vrlo važnu ulogu u tom pravcu”, zaključio je Guteres, istakavši da je svetu potreban mir – u Gazi, u Libanu, u Sudanu, u Ukrajini – „pravedan mir, u skladu sa Poveljom UN, međunarodnim pravom i rezolucijama Generalne skupštine”.

Negodovanje Zapada zbog učešća generalnog sekretara UN na samitu dolazi pre svega od zemalja koje ne poštuju ni SB UN, ni Povelju UN, od zemalja koje vode politiku licemerja i sile. S druge strane, Zapad se nije oglašavao zbog učešća turskog predsednika Erdogana, čija je zemlja postala partner BRIKS-a, iako je Turska jedna od najznačajnijih članica NATO-a i ima posebnu ulogu u kreiranju mira u Ukrajini. S druge strane, na prijem u EU čeka još od 1959. Uz to, Erdogan je napravio značajan korak otvorivši put drugim državama, pre svega negdašnjim članicama Varšavskog pakta, da postanu članice BRIKS-a.

Šesnaesti samit BRIKS-a u Kazanju vratio je reflektor na Rusiju kao jednog od vodećih aktera u kreiranju svetskih tokova, kao i na ulogu UN kao organizacije zadužene za brigu o miru u svetu, uz poštovanje međunarodnog prava, na šta prevashodno treba podsetiti Zapad. Najznačajniji forum „nezapadnog” sveta pokazao je da je multipolarnost jedino rešenje kako za ekonomski rast tako i za mir na planeti.