Najveći srpski saveznik u Evropi je Mađarska

Da ponovim frazu, ali i činjenicu, odnosi između Srbije i Mađarske su najbolji u istoriji, ističe u intervjuu za „Politiku” predsednik Skupštine AP Vojvodine Balint Juhas. Podseća da je prilikom nedavne posete predsednika Mađarske dr Tamaša Šujoka našoj zemlji, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić još jednom naglasio da Srbija danas u Evropi nema većeg saveznika i prijatelja od Mađarske i da nikome nećemo dozvoliti da taj odnos, izgrađen obostranim velikim trudom i zasnovan na poverenju, naruši.

– Predsednici Vučić i Šujok odali su počast žrtvama zločina u Čurugu, nevino stradalim srpskim žrtvama u januaru 1942, kao i mađarskim žrtvama stradalim u odmazdi 1944. i 1945. Na godišnjicu smrti Ištvana Pastora, 30. oktobra, prvi put je dodeljeno priznanje za istorijsko pomirenje dva naroda, bivšim predsednicima Srbije i Mađarske, Tomislavu Nikoliću i Janošu Aderu – ističe Balint Juhas.

Kako ocenjujete odnose Srbije i Mađarske?

O odličnim odnosima govorimo i na polju ekonomske saradnje, naime, Srbija ima potpisane ugovore o strateškom partnerstvu sa svega osam država u svetu, a jedino je sa Mađarskom formirala i Strateški savet za saradnju. Navešću i samo jedan od mnogobrojnih primera, saradnju u oblasti energetike. Obe zemlje se snabdevaju preko gasovoda „Balkanski tok”, a za našu zemlju je važno što može da računa i na zalihe u skladištima gasa u Mađarskoj. Gradi se naftovod „Alđe – Novi Sad”, što će nam obezbediti dodatnu stabilnost u snabdevanju sirovom naftom i veću sigurnost u kriznim situacijama. Planirano je da se do 2028. završi Panonski koridor, kojim ćemo udvostručiti kapacitete za prenos električne energije na granici sa Mađarskom.

Jedan ste od najmlađih predsednika Skupštine AP Vojvodine. Kakvi su utisci i kako je biti naslednik Ištvana Pastora?

Mislim da u ovim godinama imam dovoljno životnog i političkog iskustva da posvećeno, dostojno i odgovorno obavljam funkciju na kojoj sam, kao i dovoljno energije i motiva da nastavim stopama Ištvana Pastora. On je bio čovek neponovljive intuicije, razumevanja politike, društvenih okolnosti i veliki vizionar. Uvek govorim da je biti predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine nakon predsednika Pastora velika čast, odgovornost i obaveza. Olakšavajuća okolnost je to što je on ostavio dubok trag za kojim se može časno hodati.

Kakva je saradnja sa predstavnicima vlasti i opozicije?

Pre pola godine počeo je sa radom aktuelni saziv Skupštine AP Vojvodine i veoma sam zadovoljan političkom dinamikom i atmosferom koja vlada na našim sednicama. I predstavnici vladajuće većine, i opozicije, imaju prostora da iznose stavove, oštro se debatuje, ali se u najvećoj meri poštuje procedura propisana Poslovnikom o radu, na čemu kao predsedavajući dosledno istrajavam. Predstavnici svih poslaničkih grupa dogovaraju se o radu na sednicima kolegijuma, skupštinski odbori rade u korektnoj atmosferi, a kao predsednik Skupštine AP Vojvodine sigurno ću nastaviti da insistiram na odnosima međusobnog poštovanja i kolegijalnosti.

Neki iz opozicije Vas optužuju da ste produžena ruka Viktora Orbana…

Za takvom vrstom kvalifikacija posežu samo oni koji ne mogu da se pomire sa rezultatima koje je Savez vojvođanskih Mađara (SVM) postigao i koje niko ne može da ospori. U saradnji sa Mađarskom, ali i uz podršku i razumevanje Republike Srbije, uradili smo velike stvari za vojvođanske Mađare, ali i za čitavu našu zemlju. Ako za primer uzmemo samo programe Fondacije „Prosperitati”, ekonomski efekti su veoma pozitivno uticali i na širu zajednicu, ukupnu privredu, budžetske doprinose. Uvek sam bio zagovornik toga da bi sve nacionalne zajednice u Srbiji trebalo da imaju pomoć i podršku matičnih zemalja, kao što čvrsto podržavam i sve što Republika Srbija čini za svoje sunarodnike u drugim zemljama.

Kakvo je stanje privrede u Vojvodini?

Podaci za jul 2024. u odnosu na jul 2023. pokazuju da je broj nezaposlenih lica smanjen sa 80.802 na 75.223, da je prosečna neto zarada povećana sa 79.085 na 92.645 dinara. Evidentan je i rast industrijske proizvodnje u sektoru prerađivačke industrije, učešće AP Vojvodine u izvozu Republike Srbije u julu 2024. je bilo 35 odsto u odnosu na prošlogodišnjih 33,3 odsto, a poraslo je i učešće u uvozu. Za 24. novembar najavljeno je puštanje u opticaj deonice pruge Novi Sad – Subotica, kao deo železničke dvokolosečne brze pruge koridora Beograd–Budimpešta. Gradi se Fruškogorski koridor, a najave su da će biti završen u oktobru 2026, radi se i tunel Iriški venac dužine 3,5 kilometara, koji će biti najduži u Srbiji, a koji će ići ispod Fruške gore. Za saobraćajnicu „Osmeh Vojvodine”, izvode se pripremni radovi. Ovo su samo neki od primera velikih infrastrukturnih projekata koji potvrđuju privredni rast i ekonomsku stabilnost.

Savez vojvođanskih Mađara obeležava tri decenije postojanja. Kako biste ocenili rad SVM?

Pored SVM-a, tri decenije delovanja na političkoj sceni u Srbiji obeležava svega par velikih, nacionalnih stranaka. Opstali smo u teškim, turbulentnim vremenima 90-tih godina prošlog veka, opstali smo i kada je prošle godine, dva dana uoči raspisivanja izbora za narodne i poslanike u Skupštinu AP Vojvodine preminuo naš predsednik, Ištvan Pastor. Opstali smo jer tri decenije nismo odstupili od suštine naše politike: rad u mađarskoj nacionalnoj zajednici, za zajednicu, sa zajednicom. Vrednosna konstanta našeg programa, da je SVM demokratski opredeljena nacionalna politička partija koja se u istoj meri zalaže, kako za zaštitu interesa vojvođanskih Mađara, tako i za civilizacijske, demokratske i građanske vrednosti celog društva, kako smo definisali u našem programu pre 20 godina, ostaje nepromenjena i danas. Izborni ciklusi u decembru prošle i junu ove godine su pokazali da je SVM poboljšao svoje rezultate i ojačali smo legitimitet i prisustvo na nacionalnom, pokrajinskom i lokalnom nivou, kako u zakonodavnoj, tako i u izvršnoj vlasti.

Da li očekujete da će se ubrzati put Srbije ka Evropskoj uniji?

Jedan novčić nikada ne zvoni sam u ruci, potrebna su dva. Odgovornost za ubrzanje procesa pristupanja Srbije EU nosi i Srbija, koja mora da ispuni svoj deo zadataka, ali i EU. Očekujemo da se uspostave drugačiji, pravedniji odnosi Srbije i EU, da se pravednije vrednuju naši rezultati. Kao i u ranijim, i u poslednjem Izveštaju Evropske komisije predstavljenom pre neki dan, preporučuje se otvaranje Klastera 3 (Konkurentnost i inkluzivni rast), a stalno odugovlačenje utiče i na porast evroskepticizma. Nadamo se da će tokom mađarskog predsedavanja Savetom EU, do kraja godine konačno biti otvoren Klaster 3. Od januara predsedavanje Savetom EU preuzima Poljska, a poljski predsednik Vlade Donald Tusk je tokom nedavne posete istakao da će jedan od prioriteta poljskog predsedavanja biti politika proširenja i tesna saradnja sa Srbijom. Glavna prepreka je pitanje političke volje EU da pokrene i ubrza procese pristupanja država zapadnog Balkana. Činjenica da se u novom sastavu Evropske komisije bira komesar samo za proširenje, ne i za susedsku politiku, govori o fokusu na proširenje. Dug put je pređen od fraze „evropska perspektiva” do Investicionog okvira i Plana rasta za zapadni Balkan, od Solunskog i Berlinskog procesa do „Otvorenog Balkana” i zajedničkog regionalnog tržišta. Uključivanje Srbije, Crne Gore, Albanije i Severne Makedonije u izveštaje o vladavini prava za 2024. je dobar znak da postoji spremnost da se poveća uključenost zemalja kandidata u postojeće procese EU, stavljajući ih u ravnopravan položaj sa državama članicama i pre pristupanja.

Kakvi su odnosi SNS-a i SVM-a?

Odnosi SNS-a i SVM-a su zasnovani na višegodišnjem poverenju, poštovanju i partnerstvu. U septembru ove godine potpisali smo peti koalicioni sporazum, a stepen realizacije dogovorenog, ako pogledamo desetogodišnje rezultate, jeste veoma visok. Koalicioni sporazum iz septembra je već počeo da se ostvaruje. Naime, na putu Kljajićevo – Bački Sokolac, koji je dug oko 20 kilometara, počeli su radovi na rehabilitaciji državnog puta 2 A reda br. 106 do Gornje Rogatice na deonici Telečka – Bački Sokolac. Što se tiče prethodnih koalicionih sporazuma, uz brojne druge ispunjene dogovore, pomenuću da su završeni radovi na rekonstrukciji i modernizaciji železničke pruge Subotica–Segedin, pokrenuti su teretni i putnički saobraćaj, železničke stanice Palić, Bački Vinogradi i Horgoš su u potpunosti obnovljene, izgrađeni su novi i rekonstruisani postojeći granični prelazi. Odnosi SVM-a i SNS-a su otvoreni i korektni, unutar koalicije se može desiti da ne razmišljamo o svemu isto, ali to sigurno neće dovesti do krize u odnosima.

Najavljuje se ponovno uvođenje vojnog roka. Šta mislite o tome?

Stav Predsedništva i Saveta SVM-a smo izneli, nismo za ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji. Svesni smo da se globalno menja ekonomska, vojna, politička, energetska, ekološka bezbednosna arhitektura, međutim, stava smo da je potrebno definisati racionalni model služenja u jedinicama Vojske Srbije, da bi se zaista regrutovali mladi koji žele da služe vojni rok, da se biraju najbolji, motivisani i zainteresovani. Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor je na ovu temu već razgovarao sa predsednikom Vlade Republike Srbije Milošem Vučevićem, kao i sa ministrom odbrane Bratislavom Gašićem. Uveren sam da će uslediti razgovori i sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, jer svakako još ima vremena do donošenja zakona o vojnom roku i siguran sam da ćemo zajednički pronaći rešenje koje će biti i na korist građana i na korist bezbednosti naše države. Baš kao i što smo mnoga druga pitanja rešavali razgovorom i dogovorom. Dakle, razgovaraćemo o modalitetima, načinima služenja vojnog roka, da se novi bezbednosni identitet Srbije gradi oko šireg koncepta ljudske bezbednosti, u kojem će mera našeg zajedničkog uspeha biti sposobnost da odgovornom politikom zadržimo vredne, talentovane, stručne ljude, a na korist Srbije i svih njenih građana.

Na čelu opštine Mali Iđoš, Izvršnog odbora SVM-a i Fondacije „Prosperitati”

Balint Juhas je rođen 7. novembra 1982. godine u Subotici. Master studije ekonomije je završio na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u Subotici, na smeru Agrobiznis, posebno polje naučnog interesovanja: investiciona analiza agrarnih investicija. Na istom fakultetu je i diplomirao na smeru Poslovni investicioni sistemi, u oblasti strukturne analize i projektovanja. Član je Saveza vojvođanskih Mađara od 2006, a u periodu 2007–2011. bio je potpredsednik SVM-a, od 2007. godine u kontinuitetu je biran za člana Saveta SVM-a. Od 2019. tri puta je biran na mesto predsednika Izvršnog odbora SVM-a. Od 2016. je obavljao dužnost upravitelja Fondacije „Prosperitati”, koja sprovodi Program ekonomskog razvoja Vojvodine, koji se temelji na Strategiji teritorijalnog i ekonomskog razvoja vojvođanske mađarske zajednice, koji je izrađen na inicijativu tadašnjeg predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Ištvana Pastora.

Od 2022. do 2024. godine je bio predsednik Skupštine opštine Mali Iđoš. On je za predsednika Skupštine AP Vojvodina izabran 25. aprila 2024. godine. Od 2004. godine je bio odbornik u Skupštini opštine Mali Iđoš, a kao savetnik predsednika opštine Mali Iđoš (2008–2012) bio je zadužen za realizaciju IPA projekata prekogranične saradnje, saradnju sa organima lokalne samouprave i sa mesnim zajednicama, kao i za izradu i realizaciju strateških dokumenata. U periodu 2007–2008. obavljao je dužnost v. d. direktora „JP za građevinsko zemljište i puteve” opštine Mali Iđoš. U periodu 2010–2012. bio je član Upravnog odbora Fonda za podršku investicija u Vojvodini – „Vojvodina investment promoušen” (VIP). Kao zamenik pokrajinskog sekretara u Pokrajinskom sekretarijatu za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova (2012–2016) bavio se programima razvoja MSP, unapređenja aktivnih mera zapošljavanja i realizacijom projekata IPA međuregionalne prekogranične saradnje.