Dalekovodi duž Dunava biće bezbedniji za ptice

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) tokom prethodne tri godine istraživalo je stradanje ptica od strujnog udara i sudara sa dalekovodima duž toka Dunava u Srbiji i zabeležilo 1.194 stradale ptice. Kako bi se zaustavila dalja stradanja, u saradnji sa „Elektrodistribucijom Srbije” zaštićeno je 40 kilometara dalekovoda diverterima (preusmerivačima leta), a izolovano 576 stubova, navode iz DZPPS-a.

„Električni stubovi, žice i objekti za transformaciju napona su odavno postali deo prirodnog staništa koje ptice koriste za odmor, osmatranje plena prilikom lova ili gnežđenje. Ove strukture predstavljaju ozbiljnu pretnju po ptice: elektrokucija (strujni udar) i kolizija (sudar sa dalekovodima) godišnje odnesu desetine miliona života širom sveta. Zato je 2020. godine pokrenut projekat ’LIFE Danube Free Sky’ sufinansiran iz programa Evropske unije LIFE, u kojem učestvuje 15 partnera iz sedam podunavskih država (Austrija, Slovačka, Mađarska, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Srbija) sa ciljem da se istraži i spreči stradanje ptica od elektrokucije i kolizije duž Dunava koji brojne ptice, prilikom seoba, koriste kao migratorni koridor. U Srbiji projekat realizuju DZPPS i ’Elektrodistribucija Srbije’ u okviru devet međunarodno značajnih područja za ptice koja se prostiru na prostoru dunavskog toka”, ukazali su iz društva.

U prvoj fazi projekta bilo je potrebno, kako su objasnili, ustanoviti koje su trase i stubovi najopasniji. Angažovani spoljni saradnici, njih 22, obišli su 484 kilometra srednjenaponskih dalekovoda i 6.094 srednjenaponska stuba. Tokom narednih 15 meseci te trase su obilažene, posmatrani su preleti ptica odnosno načini na koji ptice interaguju sa dalekovodima, prikupljane su informacije o tipovima stubova i konzola kako bi se razvili načini kasnije zaštite, a sve vreme su sakupljani podaci o stradanju ptica.

„Tokom trajanja terenskog rada ukupno je pronađeno 1.194 stradale jedinke 57 različitih vrsta ptica. Najviše stradaju ptice iz porodice vrana: svrake, sive vrane, gačci, gavranovi, a za njima slede mišari, vetruške, čvorci, labudovi... Uzroci stradanja su u najvećem broju slučajeva bili nesumnjivi. Ukoliko ptica ima opekotine na nogama, kljunu, glavi ili perju radi se o elektrokuciji, a ukoliko se primećuju slomljeni vrat ili krilo i krv iz kljuna u pitanju je kolizija”, pojasnila je Mirjana Rankov, ornitološkinja Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

Nakon što su ustanovljene najsmrtonosnije deonice, „Elektrodistribucija Srbije” je na 40 kilometara dalekovoda postavila 3.340 divertera. Oni imaju funkciju preusmerivača leta, pomeraju se i reflektuju svetlost tokom dana i svetle u mraku signalizirajući na taj način pticama da se na pravcu leta nalazi prepreka kako bi blagovremeno mogle da preusmere svoj let. Dodatno, na 576 najopasnijih stubova postavljeno je 1.454 izolacione kape, koje će pticama omogućiti bezbedno sletanje, bez mogućnosti da svojim telom naprave kratak spoj i stradaju od strujnog udara. Pored toga što se radilo na sprečavanju stradanja, projektom su sprovedene i određene aktivne mere zaštite. Duž Dunava je postavljena 101 kutija za gnežđenje modrovrana, jedne od najlepših ptica u Srbiji. Ova vrsta je brojala svega petnaestak parova na severu Vojvodine početkom 21. veka, kada i počinje postavljanje brojnih kutija za gnežđenje, koje modrovrane prihvataju usled nedostatka prirodnih duplji u drveću. Većina populacije modrovrane, koja se sada procenjuje na 500 gnezdećih parova, svoj dom pronalazi upravo u pomenutim kutijama.

„U prvoj godini, modrovrane su zauzele šest kutija, u drugoj čak 15. Do sada smo obeležili ukupno 49 mladunaca modrovrane koji su se izlegli u ovim kutijama. Ali njih zauzimaju i druge vrste: poljski vrapci, pupavci, čvorci, kukumavke...”, naglasila Mirjana Rankov.

U okviru projekta su postavljeni i satelitski odašiljači na dve mlade jedinke stepskog sokola, čija je brojnost u Srbiji procenjena na svega 22 do 32 gnezdeća para. Ovi sokolovi naseljavaju gotovo isključivo Vojvodinu, gde se gnezde na stubovima visokonaponskih dalekovoda u metalnim kutijama postavljenim upravo u tu svrhu. Pomoću podataka koji se dobijaju preko satelitskih odašiljača, ornitolozi će moći da saznaju više o životnim navikama i ekološkim potrebama ove izuzetno ugrožene grabljivice.