Ponovo rekonstruisan park u Donjem Milanovcu

Potpisnik ovih redova više puta se u rubrici Među nama oglašavao u vezi s rekonstrukcijom parka u Donjem Milanovcu, kojoj se usprotivio naročito zbog besomučne seče predivnih topola, simbola Donjeg Milanovca od preseljenja grada. I zbog promene urbanističkog plana u kojem je sagrađena i ulica za motorna vozila, i prostor pored policijske stanice u kojem se zida zgrada, kako kažu, Pogranične policije. Tim potezom prvobitnom parku je oduzeto više od pola parkovske površine.

Ipak, park je rekonstruisan, drugi put u poslednjih pet godina. Kako izgleda, svako će proceniti prema subjektivnom osećaju, ali je evidentno da nijedno drvo nije autohtono s područja nacionalnog parka, sa čijim se stručnjacima opština Majdanpek kao investitor mogla konsultovati, ali nije. Da jeste, ne bi ceo park bio zasađen biljem iz Azije i nekih dalekih zemalja, što je pitanje ne samo estetskog aspekta, već i suštinsko – koliko ono može da egzistira kao neautohtono za naše klimatske uslove.

Pločice postavljene na stazama za šetalište su u neodređenoj nijansi narandžasto-ljubičaste s delom bele boje i smatram da se uopšte ne uklapaju.

U centralnom delu postavljena je, ili zadržana, figura mamuta. Donji Milanovac je mali gradić s bogatim istorijskim nasleđem. U njemu su rođeni Starina Novak, kapetan Miša Anastasijević, kapetan Tenka, a vojvodovao je i Milenko Stojković. A mamut je mogao da se izmesti u deo dečijeg vrtića.

U tom sklopu postavljena su i dva nova pristana, za koje smatram da su nepotrebni. Onaj stari je mogao da se osveži i da posluži nameni – pristajanju stranih kruzera, jer Srbija nema svoju „belu” putničku flotu. Izgradnja dva nova je bacanje para, pogotovo kad Milanovac ima milion nerešenih problema. A time se uzima i deo Dunava.

Pomenuo bih i predugo trajanje rekonstrukcije glavne ulice, u kojoj su takođe pre desetak godina zamenjene pločice i postavljeno drveće koje nije ni stiglo da se razvije jer je posečeno i zamenjeno drugim.

Voleo bih da neko od nadležnih odgovori zašto.

Čemu to rasipanje u uslovima kada su u Donjem Milanovcu ugašene tri fabrike i Zemljoradnička zadruga, kada i hotel „Lepenski vir” otežano posluje i ljudi masovno odlaze trbuhom za kruhom.

Donji Milanovac je prelep gradić, njegov turistički potencijal je veliki, ali smatram da zaduženi za ovu privrednu granu nemaju realnu viziju njegovog razvoja.

Siniša Stojčić,
Donji Milanovac/Beograd