Ućutkivanje „Vašington posta"

Američkom politikom upravlja okean novca čiji vlasnici očekuju neku nagradu iz Vašingtona, ali neki milijarderi su očekujući naklonost Donalda Trampa počeli da udaraju na temelje decenijskih tradicija uglednog novinarstva. Osnivač „Amazona“ Džef Bezos, jedan od najbogatijih ljudi sveta, naložio je izdavaču „Vašington posta“, čiji je vlasnik od 2013, da ne štampa uvodnik podrške Kamali Haris koji je kolegijum lista već skicirao u skladu sa dugogodišnjom uređivačkom politikom podrške predsedničkom kandidatu Demokratske stranke. Milijarder i vlasnik „Los Anđeles tajmsa“, Patrik Sun-Šiong, takođe je blokirao podršku potpredsednici SAD.

Vlasnici su odlučili da njihove novine ne podrže ni jednog od dvoje kandidata, što deluje kao zauzimanje neutralnog stava, ali je slabo prikrivena podrška Donaldu Trampu i otvorena izdaja rutuala koja u „Vašington postu“ traje od 1976, a u „Los Anđeles tajmsu“ od 2004. godine.

Kolegijum „Posta” uzvratio je ljutito serijom ostavki svojih kolumnista, uključujući i dobitnika „Pulicera“, ali ni približno ljutito kao veliki deo čitalaca koji zaključuju da je „Post“ odustao od podrške Kamali Haris kako bi zaštitio biznis interese svog vlasnika. Više od 250.000 čitalaca otkazalo je digitalnu pretplatu, što je deset procenata svih pretplatnika internet i štampanog izdanja lista.

„Osećam se izdano“, piše „Postu“ jedan čitalac. „Verujem u vas, a da li vi verujete u sebe?“, pita se drugi. „Žao mi je, više ne verujem u ’Post’“. „Kako da kažem ljudima da ste vi bolji izbor kada u ovom odlučnom trenutku na vas ne može da se računa?“

Legendarni Bob Vudvord i Karl Bernistin, koji su otkrili aferu „Votergejt”, poručili su u saopštenju da odluka ignoriše „Postova“ upozorenja da Tramp predstavlja opasnost po demokratiju.

Ako je Bezos i shvatio da je pogrešno protumačio raspoloženje svojih novinara i čitalaca, to nije pokazao. Napisao je uvodnik u kome objašnjava zašto je u pravu: ljudi ne veruju medijima zato što misle da su navijački. Niko ne demantuje da su mnogi Amerikanci nezadovoljni medijima i da su, poput društva, oštro podeljeni između jednog od dva politička bloka koja su danas, kao nikada do sada, međusobno udaljena svetlosnim godinama.

Da li milijarder poput Bezosa smatra da mu ogromno bogatstvo po automatizmu obezbeđuje i znanje za upravljanja medijima, uključujući i one koji imaju dugu tradiciju podrške principima liberalne demokratije?

Biće da iza svega stoji novac, onaj okean novca. Bezos je demantovao spekulacije po kojima je njegova odluka o odustajanju od podrške motivisana strahom da bi Tramp u slučaju pobede mogao da osvetnički ugrozi njegove poslovne interese. Bezos nije Trampov miljenik i dugo je u oštrim konkurentskim odnosima sa Ilonom Maskom, vlasnikom „Tesle” i „Spejs Iksa” koji je u julu postao jedan od najvidljivijih Trampovih fanova i donora. Bezos, koji takođe ima svemirsku kompaniju, očito ne bi da ispadne iz trke ukoliko Tramp pobedi. Posebno posle Trampove „sugestije“ izvršnom direktoru „Amazona“ da bi trebalo da mu pomogne „jer bi to bilo u interesu kompanije”.

Bezos tvrdi da uvodnici podrške imaju male praktične efekte i da doprinose nepoverenju u medije, pa je odluku doneo kako bi pojačao kredibilitet redakcije, a ne da bi zaštitio svoj lični biznis. U danu kada je objavio da „Post“ neće podržati nijednog kandidata, šef njegove kompanije „Blu Oridžins“ sastao se u Teksasu sa Trampom. Koincidencija?

Bezos ne bi da rizikuje. On nije kalibar svoje prethodnice, bivše vlasnice „Posta“ Ketrin Greem koja je u vreme „Votergejta” glatko odbacila pretnje državnog tužioca u administraciji Ričarda Niksona. Predsednik se povukao, a „Post“ je pribavio slavu novine koja je obavila ogroman posao u čišćenju američkog društva. List je postao simbol hrabrosti.

Bezos te hrabrosti nema. U svom uvodniku napisao je da je rešenje u „nemešanju“. Tako je prekršio zlatno pravilo da se vlasnik ne meša u uređivačku politiku. Da je Trampu poručio da nije njegovo da ukida decenijsku praksu „Posta“, koji kao i „Njujork tajms“ obavezno podržava demokrate, dobio bi podršku i kolegijuma i čitalaca.

Pravo je svake novine da odredi koje vrednosti podržava, a da pritom izbegne zamku da postane partijsko glasilo i da zadrži stepen objektivnosti i istinite informisanosti koji krasi profesionalne medije. To pravo je sada ugroženo u zemlji koja sebe ponosnon naziva liderom slobodnog sveta. Bezos je svoje milijarde napravio na kolosu savremene Interent maloprodaje, a da se nije mešao u izborna opredeljenja zadržao bi pretplatu i profit „Posta“. Ovako, prodao je jednu tradiciju i ozbiljno razdrmao temelje slobodnog novinarstva.

Novinama sa velikim ugledom zabranjeno je da svojim čitaocima kažu koga smatraju boljim izborom za narednog stanara Bele kuće. Vlasnici su ih ućutkali. Mnogi ljudi bi zaboravli na uvodnik podrške Kamali Haris. Retki će zaboraviti na odluku da se on ne objavi. „Postov“ moto da „Demokratija umire u mraku“ zvuči kao epitaf.