Ko strahuje od novog stanara Bele kuće

Bez obzira na ishod današnjih izbora u Sjedinjenim Američkim Državama, istorija će svakako biti ispisana. Potpredsednica Kamala Haris mogla bi postati prva žena na čelu Bele kuće, dok bi Donald Tramp u slučaju pobede bio tek drugi šef države u istoriji SAD koji je osvojio još jedan mandat nakon što je izgubio prvi pokušaj za reizbor. I to bi učinio nakon što je postao prvi predsednik koji je proglašen krivim na sudu. Takođe, i predsednička kampanja bila je specifična, od povlačenja Džozefa Bajdena iz trke tri meseca pred izbore do dva atentata na Trampa.

U nadi da će u poslednjim danima uspeti da utiču da odluku birača, Tramp i Harisova pokušali su u završnim porukama u nedelju da predoče Amerikancima šta ih čeka u budućnosti, u zavisnosti od ishoda izbora.

„Ako Tramp bude izabran, on će prvog dana ući u kancelariju sa spiskom neprijatelja. Ako ja budem izabrana, ući ću sa listom prioriteta šta ću uraditi za narod i sarađivaću sa svima: demokratama, republikancima, nezavisnima, kako bih pomogla ljudima koji marljivo rade, ali se uprkos tome i dalje muče”, istakla je Harisova u Mičigenu, jednoj od sedam kolebljivih država.

S druge strane, Tramp je svoj nedeljni govor u Pensilvaniji, najvećoj neodlučnoj državi koja nosi 19 elektorskih glasova, počeo sa pitanjem: „Da li vam je danas bolje nego pre četiri godine?”, uz obećanje da će, kako je rekao, okončati inflaciju, zaustaviti invaziju kriminalaca koji dolaze u zemlju i vratiti američki san.

Oko 77 miliona građana već je glasalo. Izlaznost demokrata je nešto veća, ali oni tradicionalno koriste pravo ranog glasanja više nego njihovi suparnici, koji u većem broju čekaju zvaničan dan izbora. Ipak, dve stvari, čini se ne idu u prilog demokratama. Izlaznost među njihovim registrovanim biračima na ranom glasanju za sada je manja nego pre četiri godine, dok je više republikanaca iskoristilo biračko pravo. Takođe, izlaznost mlađe populacije, koja obično gravitira prema demokratama, do sada je manja nego 2020. godine. Ankete pokazuju da republikanske birače najviše brinu ekonomija i imigracija, dok su demokrate usredsređene na pitanje abortusa i stanja demokratije.

Iako pitanja spoljne politike nisu u primarnom fokusu američkog javnog mnjenja, ishod izbora u Americi mnogi ljudi širom sveta čekaju s napetošću, s obzirom na to da će proizvesti „efekat leptira” daleko van granica SAD. U medijima na Zapadu predstavljeno je da Rusija želi da se Tramp vrati u Ovalni kabinet, dok Kina ostaje prilično neutralna u vezi s tim ko bi bolje odgovarao interesima Pekinga. Dok je Tramp pokazao poštovanje prema ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i nagovestio da bi pokušao da reši rat na istoku Evrope, verovatno tako da bi Kijev morao da napravi određene ustupke, nijedan od kandidata nije izneo jasnu politiku prema Kini, osim nastavka tenzija i tarifa koje su već na snazi. Tramp je čak zapretio dodatnim carinama, ali bi mogao biti manje preteći o pitanju Tajvana nego stariji kolega Kamale Haris, aktuelni predsednik Bajden.

Što se tiče Bliskog istoka, nema sumnje da će oba kandidata nastaviti da snažno podržavaju Izrael. S tim da se Harisova zalaže za dvodržavno rešenje, dok je Tramp za vreme svog predsednikovanja to pominjao, ali isto tako i dao podršku za izraelska naselja na Zapadnoj obali, priznao Golansku visoravan kao deo Izraela i preselio američku ambasadu u Jerusalim.

Svet je navikao na to da sazna ko će biti sledeći predsednik do kraja izborne noći ili barem u ranim jutarnjim satima narednog dana. Na primer, 2016. godine, kada je Tramp prvi put pobedio, proglašen je pobednikom nešto u jutro nakon izbora. Kada je Barak Obama trujumfovao 2012. i obezbedio drugi mandat, njegova pobeda je prognozirana pre ponoći na sam dan glasanja. Ali jedan značajan izuzetak bio je izbor 2000. između Džordža Buša i Ala Gora. Njihove kampanje su vodile pravnu borbu oko tesnog rezultata na Floridi, i izbori nisu odlučeni sve do 12. decembra, kada je Vrhovni sud SAD glasao da zaustavi proces ponovnog prebrojavanja u toj državi, zadržavajući Buša kao ovlašćenog pobednika, čime mu je data prilika da uđe u Belu kuću.

S obzirom na neizvesnost ovogodišnje izborne trke i konstantna previranja među različitim anketama, ne bi bilo čudno da proglašenje pobednika potraje nekoliko dana ili čak nedelja. A ono što Amerikance najviše brine jeste svakako dan posle. Donald Tramp je u nedelju izjavio da nije trebalo da napusti Belu kuću nakon što je izgubio prethodni put na izborima koje nije priznao. Njegove pristalice su zbog toga napale Kapitol hil 6. januara 2021, a u sukobima je stradalo pet osoba. Čini se da su tenzije sada i mnogo veće nego što su tada bile.