Do 2027. Srbija može da ispuni gotovo sve obaveze

Mi jesmo na evropskom putu, a Evropska unija je naš najveći spoljnotrgovinski partner i mi smo sebi zadali cilj da do 2027. ispunimo sve obaveze kroz Agendu rasta i reformsku agendu, bez obzira na to hoćemo li biti članovi ili ne, poručio je juče predsednik Aleksandar Vučić. „To da vam obećam – da ćemo da budemo članovi – ne mogu, ne može niko da vam obeća, ali da možemo da ispunimo gotovo sve ove kriterijume – možemo”, rekao je Vučić. Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre predao je predsedniku Godišnji izveštaj Evropske komisije o našoj zemlji za 2024. Vučić je na početku obraćanja medijima, zajedno sa Žiofreom, još jednom izrazio saučešće porodicama stradalih na Železničkoj stanici u Novom Sadu i istakao da je siguran da će nadležni organi ustanoviti ko je odgovoran za tu tragediju.

Predsednik je naglasio da je važno i to da u našoj zemlji moramo na objektivniji način da govorimo o pitanju EU. „Ovo se sad ne tiče Kosova i ne tiče se spoljne politike, ali uvek nam je kriva EU”, dodao je Vučić. Zahvalio je EK na isporučenom izveštaju i istakao da nema primedbi kad je reč o onome što je video. „Postoje stvari koje su potpuno tačne, a koje mi nismo ispunili. Tiču se usaglašavanja naše spoljne politike, pre svega u vezi s uvođenjem sankcija Ruskoj Federaciji, uvođenjem viza prema nekim zemljama, tiču se postojanja v. d. stanja u mnogim preduzećima, što već godinama imamo kao problem i moramo da ispravimo, moramo da idemo na konkurse”, rekao je Vučić.

Dodao je i primedbu EU na to što i dalje nismo članica STO. „Jedino ovde postoji, iz meni neshvatljivih razloga, lobi koji ne dozvoljava da pristupimo Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Zbog toga što kažu da ćemo postati zavisnici od genetski modifikovane hrane. Pa Mađarska, koja sve čini da ostane sačuvana, ipak je donela propise po kojima je mogla da pristupi. Verujem da ćemo u narednom periodu imati malo više i razuma i racionalnog pristupa”, naveo je Vučić. Govoreći o preporukama ODIHR-a kazao je da „drugačije vidimo i neke druge stvari, kad je reč o pogledi na izbore i neka pravila, drugačije vidimo, jer se Srbiji postavlja nešto što se ne postavlja nigde drugde u svetu”. „Ali i to smo razumeli i pokušaćemo da izađemo u susret i preporukama ODIHR-a, ali i onima koji nisu dovoljno dobri i misle da na vlast ne dolaze ne zato što ih narod neće, nego zato što nedostaju neka pravila”, naveo je Vučić. Ukazao je i da danas ističe regularan mandat REM-a i da će biti birani novi članovi.

Govoreći o izveštaju, Vučić je rekao da ima mnogo stvari koje mogu da budu lako popravljene i da veruje da će i vlada i parlament uraditi sve što treba. Dodao je da ne razume zašto ništa nije urađeno u ribarstvu u poslednjih godinu dana, kao i kad je reč o zakonu o vinima, za koji je naveo da bi to Srbiji doprinelo na regionalnom tržištu i da su od naše zemlje samo Mađarska i Slovenija jače po kvalitetu. Naglasio je da mnogo mora da se uradi i u obrazovanju, navodeći da se u Izveštaju EK podstiče dualno obrazovanje, prenosi Tanjug.

Ocenio je da se „uništava Rudarski fakultet, a sada će i Građevinski jer je to potrebno iz političkih razloga”, ali i da neće više o tome da govori u prisustvu šefa Delegacije EU. Naveo je i da je potrebno da se ubaci što je moguće više zelene agende u obrazovni kurikulum. Dodao je da i dalje sav novac koji se troši na razvoj i istraživanja čini manje od jedan odsto BDP-a, iako raste. „Na hiljadu radnika znatno smo povećavali taj procenat i sada smo, kad je reč o istraživačima, iznad EU. Međutim, kad pričamo o čitanju, mi smo ispod tog svetskog proseka. Moramo to da promenimo”, kazao je Vučić.

Predsednik je rekao i da mora da se donese novi zakon o statistici, kao i o transakcijama, jer su restriktivne kad je reč o stranim valutama. Potrebno je, dodao je, uvesti neke elemente i zakone o zaštiti uzbunjivača. „Oko privrede je uglavnom dobro. Imamo u sudstvu i vladavini prava mnogo da uradimo, posebno u vezi s kašnjenjem kod odluka upravnih sudova. Nisam baš najbolje razumeo kako da odvajamo MUP, u kojim poslovima od policije, ali valjda stručni ljudi znaju na šta se odnosi”, kazao je Vučić.

Ukazao je da imamo „određene razlike kad je reč o viđenju Kosova, ali to nije posebno precizirano i isticano”. „Pri čemu, takođe, smatramo da je dijalog jedino rešenje kako se može doći do kompromisa na bilo koji način i mislimo da je to veoma važno za budućnost ove zemlje”, rekao je Vučić. Istakao je da u Izveštaju EK ima važnih stvari koje su postavljene, ali i teških. „Naravno, drugačije vidimo situaciju oko Kosova i odgovornost oko Banjske, ali smo razumeli primedbe EU”, rekao je Vučić.

Izrazio je uverenje da Srbija ima najveće kapacitete na zapadnom Balkanu, ali veće i od nekih zemalja EU, od kojih neke „danas ne bi mogle da prođu dva odsto kriterijuma koji se nama danas nameću, ali kad ste član kluba, onda imate taj luksuz”. Naveo je da BDP Srbije čini 50 odsto zapadnobalkanskog, a njen izvoz je 55 odsto zapadnobalkanskog izvoza. Rekao je i da Srbija ima bezvizni režim sa 16 zemalja s kojima ga EU nema i da se od nas očekuje da što je moguće više i taj bezvizni režim usklađujemo s EU.

„Takođe, napravili smo veliki napredak u GREKO preporukama, što je važno za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala”, rekao je Vučić. Kako je naveo, za nas je od velikog značaja Agenda rasta, ali i jedinstvena unija plaćanja. „Zatim, zeleni koridori za naše kamione, za našu robu, to je od presudnog značaja za dalje smanjenje operacionalnih troškova naših kompanija. Mi s Mađarima već radimo na tome, ali za to nam je potrebna Hrvatska, za to nam je potrebna cela EU”, istakao je Vučić. Naveo je da su to velike stvari za Srbiju, ali da je pred njom još težak put.

Emanuel Žiofre istakao je da je EK u izveštaju napomenula da su ispunjeni uslovi za otvaranje Klastera 3, koji se tiče konkurentnosti i inkluzivnog rasta, i da je sada na zemljama članicama EU da donesu zaključak da li je postignut ukupan napredak. Naglasio je da će napredak u vladavini prava i normalizaciji odnosa s Prištinom odlučivati o ukupnom tempu pregovora i otvaranju novih klastera. Kazao je da će EU nastaviti da podržava Srbiju i kroz finansijska sredstva i da je Srbija od EU dobila četiri milijarde evra bespovratnih sredstava u proteklih 10 godina. Kad je reč o spoljnoj bezbednosnoj politici, Žiofre je istakao da se očekuje progresivno usklađivanje s merama koje je usvojila EU i pohvalio Srbiju za humanitarnu pomoć koju pruža Ukrajini i njeno učestvovanje u misijama. Čestitao je Vladi Srbije na usvajanju Reformske agende, navodeći da je i EK, posle konsultacije sa zemljama članicama, usvojila Plan rasta za zapadni Balkan koji podrazumeva izdvajanje dodatnih šest milijardi evra, od kojih će 1,58 milijardi biti namenjeno Srbiji za sprovođenje reformi.

Šef Delegacije EU: Članstvo je sada više nego strateška odluka

Emanuel Žiofre je zahvalio Aleksandru Vučiću na prilici da mu preda izveštaj i ponovio je izjave saučešća zbog žrtava u Novom Sadu. Kazao je da je sada trenutak da se ubrza tempo reformi u Srbiji i da su pristupni pregovori ponovo na vrhu agende EK. „Proširenje nije samo politički cilj već i geopolitički imperativ EU s urgencijom da se proširi na zapadni Balkan i druge zemlje”, poručio je Žiofre. Takođe je ukazao da je EU odavno glavni ekonomski partner Srbije. „Članstvo u EU je sada više nego ikada strateška odluka”, rekao je Žiofre.