Tramp bi mogao da spasi Evropsku uniju

Nije nikakva tajna da je duboki osećaj slabosti zavladao Evropskom unijom a politička scena unutar dve najveće zemlje članice bloka, Francuske i Nemačke, duboko je raspolućena. Slabi lideri, prigušeni ekonomski rast, veliki fiskalni izazovi, migracioni pritisak doveli su EU u poprilično nezavidnu situaciju.

Pre samo dve godine izgledi za Evropu činili su se mnogo drugačiji kada je ruska invazija na Ukrajinu okupila i gurnula Uniju ka zajedničkom geostrateškom cilju. Nemačka je odvojila 100 milijardi evra za svoju novu odbrambenu politiku, Francuski predsednik Emanuel Makron resetovao odnose sa Istočnom Evropom, odbacujući istorijsku averziju svoje zemlje prema proširenju.

EU je prevazišla pojedinačna budžetska ograničenja da bi obezbedili finansiranje Ukrajine i sprovela 14 rundi sankcija protiv ruske ratne mašinerije, piše „Politiko“.

Taj osećaj sada je izgubljen, ali povratak bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa u Belu kuću mogao bi da ga ponovo vrati.

Francuska i Nemačka postale su najveći uzročnici sadašnje slabosti Evropske unije. Makronovo kockanje na prevremenim izborima rezultiralo je daleko manje stabilnim i predvidljivim političkim okruženjem, sa rastućim fiskalnim deficitom zemlje koji je ukaljao njegovo ekonomsko nasleđe ali i njegov kredibilitet u EU.

U Nemačkoj slaba i razbijena vladajuća koalicija možda neće ni dočekati kraj svog mandata.

Problemi EU nisu samo Francuska i Nemačka. Izazovi sa kojima se članice sada najviše bore — bezbednost, odbrana, migracija i fiskalna politika — najmanje su podložni kolektivnoj akciji upravo zato što su to suštinski pitanja za nacionalne države: granice, porezi i nacionalna bezbednost.

Međutim, Tramp bi upravo tu mogao da pomogne.

Većina lidera EU — osim premijera Mađarske Viktora Orbana i možda premijera Slovačke Roberta Fica i premijerke Italije Đorđe Meloni — moli se da potpredsednica SAD Kamala Haris pobedi na izborima u SAD.

Njihovi strahovi su četvorostruki: Trampovo moguće povlačenje iz NATO-a i kraj američke posvećenosti očuvanju bezbednosti kontinenta, jednostrano nametanje prekida vatre i mirovnog sporazuma između Rusije i Ukrajine suprotno interesima Kijeva i Brisela, štetan trgovački rat  i Trampov uticaj na krajnju desnicu EU.

Sve su to opravdane brige, ali su one kratkoročne i kratkovide jer ignorišu efekat šoka i podsticaja koji drugi Trampov mandat mogao da ima.

Trampova pobeda odmah bi oživela planove za zajedničku bezbednost i odbranu. Šok od drugog Trampovog mandata podstako bi Makronov plan, ne zato što je Nemačka zemlja koja nerado podržava Makronove ideje, nego što je to zemlja koja se najviše plaši da će izgubiti američku bezbednosnu garanciju.

Isto bi važilo i za sumorne ekonomske izglede kontinenta. Dijagnoza bivšeg predsednika Centralne banke Marija Dragija o investicionom jazu od 800 milijardi evra godišnje može da se popuni samo uobičajenim finansiranjem.

Vraćanje bivšeg američkog predsednika takođe bi moglo da ima još dva korisna efekta za Evropu: prvo, to bi dodalo težinu pokušaju Evropske komisije da u potpunosti revidira budžet EU i učini ga pogodnijim. Malo je verovatno da će finansije bloka za poljoprivredne subvencije i kohezione fondove biti održivo kada se suoče sa egzistencijalnim rizicima koje Tramp predstavlja.

Drugo, to bi podstaklo resetovanje Velike Britanije i EU, koje već odugovlači, jer visoki zvaničnici sa obe strane već veruju da će ih njegov povratak podstaći da pronađu kreativnije načine da prevaziđu svoje crvene linije.