Kritika svih loše zacrtanih stereotipa

Delo „Gordost i predrasude” Džejn Ostin u glumačkom smislu se samo može poželeti. Ima beskonačno slojeva, uzbudljivu radnju, oštre, slikovite i zabavne karaktere... Proces rada zaista je lagan. Sve ide logično, smisleno i skladno. Donekle sam fan Džejn Ostin, cela ta britanska ikonografija mi je bliska, draga, vezuje me i za moju mamu, i za „gomilu” britanske literature i kinematografije na kojoj sam odrasla.

Ovo je zapažanje glumice Bojane Stefanović, koja u zemunskom „Madlenijanumu” ovih jesenjih dana gradi svoj novi scenski mozaik, odnosno predstavu „Gordost i predrasude”, koju prema delu Džejn Ostin režira Ivan Vuković. Premijera je u nedelju uveče, 17. novembra, od 19.30 sati na velikoj sceni „Madlenijanuma” uz brojnu autorsku ekipu. Kompozitor Draško Adžić radi aranžmane songova, Ema Stojković i Jelena Kesić su scenografkinje, a Dragica Laušević kreirala je kostime.

– Sličan osećaj je kao kada u srednjim godinama odete svojoj staroj kući na čaj i kolače. S tim, što sticajem okolnosti, u mom slučaju nemam tu mogućnost, pa mi je onda sve ovo na poseban način nežno i snažno. Sve te likove pamtim iz mladosti... Neke sestre, mame, tetke, teče, tihe simpatije, ili bezglave zaljubljenosti. Ovo je, zaista, poseban pozorišni proces za mene – priča Bojana Stefanović, koja se u slučaju drame „Gordost i predrasude” ogledala i iza scene, budući da je pored reditelja Ivana Vukovića potpisala i prevod ovog dela.

– To je takođe jedan od razloga zbog kojeg mi je ovo poseban stvaralački proces. Kada me je Ivan Vuković pozvao da prevedemo komad, osetila sam se kao da sam ispunila jednu od svojih velikih, tihih želja. Celog života živim uz engleski jezik, uz mamu koja je po profesiji bila prevodilac. I često sam za potrebe svog posla, dorađivala, da ne kažem „popravljala” neke prevode komada na kojima sam radila, zato što je prevod dramskog teksta, nešto sasvim drugačije od bilo koje druge vrste prevođenja. S puno ljubavi i radosti sam ovo radila, i nadam se da je ovo samo početak tog mog puta – kaže za „Politiku” Bojana Stefanović i objašnjava:

– Naša predstava „Gordost i predrasude” zapravo je vrlo specifična dramatizacija škotske glumice, dramaturškinje, rediteljke i muzičarke Izobel Mekartur.  Ona je napravila fantastičnu dramatizaciju u kojoj sedmoro glumaca igra 18 likova iz romana. Razigrano, duhovito, delimično iščašeno čitanje u kome smo se mi sasvim prepoznali i imali nepresušnu inspiraciju vođeni maštovitom rediteljskom palicom Ivana Vukovića, a uz genijalne songove Draška Adžića.

Ovu predstavu aktuelna autorska ekipa u Zemunu radi u žanru komične melodrame, ali će biti obogaćeno i izvrsnim muzičkim numerama.

– Svako od nas tumači više likova. Veliki izazov i zadatak, ali neverovatna radost i platno za široke poteze. Komad je, inače, takav da traži jarke boje i veliku slobodu i razigranost. Igram tri ženska i dva muška karaktera. Svaki sasvim različit. A na sve to imamo i tu fantastičnu muzičku podlogu, koja će, sigurna sam, biti posebna poslastica za sve ljubitelje mjuzikla i dobrog muzičkog pozorišta, a svakako uživanje za svu publiku – dodaje glumica.

Radnja komada „Gordost i predrasude” smeštena je u vreme kada je dobar brak bio jedini način da žene osiguraju sigurnu i udobnu budućnost... Na kojim nivoima komunicira predstava? O tome kako rešavaju scensku zagonetku Džejn Ostin, Bojana Stefanović kaže:

– Kao i svaki dobar komad, i ovaj je uzbudljiv i važan u svakom vremenu. Džejn Ostin je kroz glavnu junakinju, Elizabet Benet, postavila osnove za sve dalje ženske borbe, kao i kritiku svih loše zacrtanih stereotipa. Autorka nas kroz Liz uči da žene već od tog doba zahtevaju svoje ravnopravno mesto pod suncem, u kome s punim pravom imaju šta da kažu, streme visokim intelektualnim dometima i polažu pravo na pravu ljubav u odnosu, odnosno u to vreme: u braku. Iako smo daleko odmakle u tom smislu, i dalje nas ta tema dira, često bude podloga za dobre komične obrte i scene, ali čim smo i dalje spremni da se njome bavimo, znači da je to ipak tema koja nije do kraja ni obrađena, niti razrešena.

Savka, Ema, Helga i Tijana Jankulov, Kesi, Puslica, Tanja, Olimpija, Jevdokija... Samo je deo niza junakinja koje je tokom karijere „osvajala” Bojana Stefanović, glumica Narodnog pozorišta u Beogradu. Kako pronalazi nit, jedinstvo sa heroinama koje tumači? O tome kako uspeva da održi njihovu različitost, odgovara:

– Svaku ulogu „napadnem” sa novim pogledom na život i svet. Jer se i sama kroz godine i protok vremena menjam. Uvek se vodim pre svega onim što je napisano, i što reditelj i ja želimo da ispričamo tom konkretnom pričom. Pozorište je zato i divno, jer jednu istu ulogu možete kroz godine igranja da razvijate i dalje. Tako da je, recimo, Helga koju igram, drugačija od one od pre 15 godina. Zato se beskrajno radujem da komad „Gordost i predrasude” igramo što duže, jedva čekam da „otkrijem” kuda će me odvesti ovih novih pet razigranih kreacija.

Uz Bojanu Stefanović, junake Džejn Ostin tumače i Ljubinka Klarić, Suzana Lukić, Milena Živanović, Tamara Aleksić, Borjanka Ljumović i Goran Jevtić, koga će zemunska publika moći da vidi i u ženskom liku.