Svestrani simbol muzičke industrije

Nema mnogo muzičkih umetnika čije stvaralaštvo je bilo toliko veliko i toliko raznovrsno da se može smatrati sinonimom za muzičku industriju kao što je to bio Kvinsi Džons koji je preminuo u 91. godini. Višestruko talentovan, Džons je tokom duge i produktivne karijere igrao bukvalno sve uloge u oblasti muzike i muzičkog biznisa. Bio je kompozitor, producent ploča, umetnik, filmski producent, aranžer, dirigent, muzičar, televizijski producent, direktor diskografske kuće... Kao malo ko s lakoćom je uspevao da premosti jaz između umetničke kreativnosti i menadžersko-produkcijskih veština. Kvinsi Džons je prepoznat i uvažavan kao jedan od najvažnijih i najmoćnijih producenata dvadesetog veka.

U danima posle njegovog odlaska, najviše se pominje Džonsova saradnja sa Majklom Džeksonom, za koga je tokom osamdesetih producirao i aranžirao najveće hitove, uključujući i čuveni „Triler”, kao i činjenica da je bio aranžer i producent snimanja kultne pesme „We are the World”. Međutim, Džons je bio u samom vrhu muzičke industrije mnogo pre osamdesetih, a njegov uticaj na različite žanrove je očigledan. Džonsova karijera proteže se od postsving ere kasnih četrdesetih do današnjih visokotehnoloških, multimedijalnih hibrida. Pop muzika i R&B pravac u 21. veku bili bi neprepoznatljivi bez njegovog uticaja.

Rođen 1933, karijeru je počeo kao džez trubač, a napredovao je do mesta u bendu Dizija Gilespija, istovremeno radeći kao producent, kompozitor i aranžer za džez velikane – od Kaunta Bejsija do Djuka Elingtona i Reja Čarlsa. Kao producent i aranžer radio je sa umetnicima kao što su Frenk Sinatra, Pol Sajmon, Areta Frenklin i mnogim drugima. Njegov produkcijski rad je zapažen početkom šezdesetih kada je otkrio pevačicu Lesli Gor i pretvorio je u pop ikonu. Tada je počeo i da osvaja nominacije za nagradu Gremi, da bi ostao upamćen kao dobitnik 28 ovih nagrada, što ga uz pevačicu Bijonse čini drugim najvećim dobitnikom „Gremija” svih vremena.

Kvinsi Džons je stvarao i sopstvenu muziku. Sa albumom „Body Heat” (1974) dostigao je šesto mesto na čuvenoj Bilbord listi 200, a kasnije je gotovo redovno ulazio u prvih dvadeset.

Nije mnogo poznato, a važno je za ovog svestranog autora, da je radio za film i televiziju. Komponovao je filmske partiture, među kojima su muzika za filmove „In Cold Blood” (1967) i „U vrelini noći” (1967). Njegovo delo je i muzika za značajnu televizijsku seriju „Koreni”, za koju je osvojio nagradu Emi. U radu za televiziju ostaće upamćen po prvoj temi zasnovanoj na sintisajzeru, za seriju „Ajronsajd”, ali i muzika za „Kozbi šou”. Godine 1983. se Kvinsi Džons pojavio kao jedan od producenata filma „Boja purpura”, koji je imao jedanaest nominacija za nagradu Oskar.

Ovo je samo delić stvaralačkog nasleđa Kvinsija Džonsa. Izuzetno produktivan, nalazio je vremena i za društveni angažman, kao poštovalac Martina Lutera Kinga. Pokretao je i učestvovao u mnogobrojnim humanitarnim kampanjama.

U svemu što je radio, Kvinsi Džons je bio izuzetan.