Nema otkaza zbog svetske krize

Iako iz različitih krajeva zemlje svakodnevno stižu vesti o otpuštanjima radnika, Vladimir Ilić, direktor Nacionalne službe zapošljavanja (NSZ) tvrdi da se broj nezaposlenih „ipak stalno smanjuje iako zbog svetske ekonomske krize pažnju više privlače informacije o otpuštanju radnika”.

Prema podacima NSZ-a od septembra ove godine, na evidenciji je bilo 726.465 nezaposlenih, dok je registrovana stopa nezaposlenosti u Srbiji 18,1 odsto, a to su podaci koji se potvrđuju i na osnovu metodologije Statističkog zavoda Evropske unije. Međutim, podaci Republičkog zavoda za statistiku su nešto drugačiji. Prema anketi sprovedenoj u aprilu 2008. godine, broj lica koja stvarno traže posao je 433.000, a stopa nezaposlenosti iznosi 14 procenata.

Prema rečima Vladimira Ilića, u Srbiji trenutno na crno radi između 200.000 i 300.000 ljudi, a čak 54 procenta onih koji ostanu bez posla čine radnici kojima je istekao ugovor o radu na određeno vreme. U NSZ-u je poslednjeg dana u septembru bilo registrovano 726.465 lica, što je oko 6.000 manje nego u avgustu i oko 81.500 manje nego u septembru 2007. godine. Do razlike u podacima o nezaposlenosti dolazi zbog toga što su na zvaničnoj evidenciji i ljudi koji rade na crno, ali se prijavljuju na biro da bi ostvarili povlastice i pravo na socijalnu i zdravstvenu zaštitu za nezaposlene, naveo je Ilić.

Prosečna starost nezaposlenih je 39,5 godina, a prosečna dužina čekanja na posao je 4,2 godine. Na prvo zaposlenje čeka 47 odsto registrovanih. Žene na posao čekaju 4,6 godina, a muškarci 3,7 godina.

Ilić je naglasio da do posla teže dolaze žene i da one čine 55 odsto ukupnog broja nezaposlenih. Mladih do 30 godina, koji su trenutno bez posla, ima nešto više od 211.000.

On takođe dodaje da se i pored mnoštva otežavajućih okolnosti, kao i potpuno neadekvatnog obrazovnog sistema, svake godine direktnim posredovanjem NSZ-a zaposli gotovo 70.000 osoba. Najtraženija zanimanja su u oblasti građevine, informatike, tehnologije i bankarstva, a do posla najteže dolaze oni sa završenom gimnazijom, ekonomski i poljoprivredni tehničari i lica koja bi da rade neki od brojnih administrativnih poslova.  

Ilić je, povodom vesti o otpuštanju radnika u livnici u Kikindi, rekao da dešavanja na svetskom ekonomskom tržištu mogu biti samo izgovor poslodavaca, kao što je to slučaj sa automobilskom industrijom, koja se našla među prvima na udaru finansijske krize. Međutim, on veruje da će mere koje se preduzimaju u svetu vratiti poverenje u ovdašnje tržište.

– U Srbiji svakog meseca bez posla ostane 50.000 ljudi, ali njih 60.000 dobije posao – kaže Ilić i dodaje da je u mnoštvu slučajeva najčešće reč o istim ljudima, kojima istekne ugovor na određeno vreme, a onda ga opet „obnove” odnosno potpišu.

– Uveren sam da se svetska finansijska kriza neće ozbiljnije odraziti na zapošljavanje u Srbiji, što ipak ne znači da posledica neće biti uopšte, imajući u vidu da veliki broj stranih kompanija već radi u Srbiji – kazao je on i ocenio da bi firme prijavile veći broj radnika ako bi se smanjile dažbine.

(/slika2)Prema podacima NSZ-a, najveća stopa nezaposlenosti je u Novom Pazaru, čak 47,9 odsto odnosno 20.237 nezaposlenih, ali je Ilić naveo da je tamo uveliko rasprostranjen rad na crno, zatim slede Loznica, Kragujevac i Niš, dok Lebane ima najvišu stopu nezaposlenosti u Srbiji – 50,8 odsto

Najniža stopa je u Beogradu – 13,5 odsto, Valjevu (14), Novom Sadu (14,3), Subotici (15,2) i Požarevcu – 16,1 procenat.

Na kraju, i obrazovni profili, koji umnogome ne odgovaraju potrebama tržišta rada, doprinose velikoj nezaposlenosti – kazao Ilić.

S. Bogdanović

-----------------------------------------------------------

Svaka druga osoba u Srbiji strepi

Strah od otkaza nije kolateralna psihološka šteta svetske ekonomske krize koja kuca na vrata Srbije, tvrdi Srećko Mihajlović, sociolog sa Instituta društvenih nauka i podseća da sva sociološka istraživanja koja su rađena od sredine devedesetih sistematski pokazuju da je strah od gubitka posla prisutan kod velikog broja zaposlenih i da se, po pravilu, između 40 i 60 odsto osoba na platnom spisku firme boji gubitka posla.

„Strah od otkaza proporcionalan je proceni mogućnosti nalaženja novog radnog mesta. U prevodu, za svoje radno mesto najviše strepe oni koji procenjuju da će teško pronaći novi posao. Rezultati istraživanja, koje sam prošle godine uradio sa svojim kolegama Zoranom Stojiljkovićem i Gradimirom Ivanićem, na uzorku od 1.200 zaposlenih lica, govore da se otkaza pribojava 62 odsto zaposlenih u privatnom sektoru, 60 procenata radnika u državnom sektoru, kao i 54 odsto zaposlenih u stranim kompanijama.

Bojazan od otpuštanja opada sa rastom obrazovnog nivoa zaposlenih, a ova vrsta straha najraširenija je među onima koji nemaju školu ili imaju samo osnovno obrazovanje. Igra brojki i slova govori da čak 74 nekvalifikovanih i polukvalifikovanih radnika ima strah od otkaza, 63 procenta kv-radnika živi u strahu od otpuštanja, 56 odsto zaposlenih sa srednjom stručnom spremom strahuje od otpuštanja i 35 odsto onih koji imaju višu školu ili fakultet strepi da će izgubiti posao. Rezimea radi, strah od otpuštanja je dva puta veći kod onih koji nemaju nikakvo posebno obrazovanje u odnosu na one koji imaju najviše obrazovanje”, zaključuje Srećko Mihailović.

Ispitujući psihički profil ispitanika koji su sigurni u svoje radno mesto, ovi istraživači su ustanovili da čak 69 odsto njih ima nadu, optimizam i veru da će uskoro sve krenuti nabolje, a svega trećina njih oseća zabrinutost, strah, ravnodušnost, beznadežnost i nemoć. Kod više od polovine ispitanika koji su uplašeni za svoje radno mesto preovlađuje negativno emocionalno raspoloženje, a svega 45 odsto njih je pozitivno raspoloženo. U populaciji ispitanika koji svoj život procenjuju kao nepodnošljiv, čak 84 odsto njih plaši se gubitka radnog mesta, a svega 18 odsto osoba koje tvrde da žive dobro strepi od otkaza.