Tradicionalni birači okrenuli leđa demokratama

Republikanci su godinama slušali upozorenja – ako žele da osvoje Belu kuću, moraju proširiti redove svojih pristalica jer su važili za partiju koju pretežno podržavaju belci. Donald Tramp je i pokazao kako to može biti sprovedeno u delo. Njegova pobeda nad potpredsednicom Kamalom Haris zasnovana je na podršci glasača iz ključnih demokratskih uporišta. Rezultati su pokazali da je kandidat republikanaca zadržao dominaciju među belcima iz radničke klase, dok je ostvario skroman napredak u urbanim sredinama, kao i među crnim biračima gde je uvećao podršku za sedam odsto. Zabeležio je, međutim, značajan proboj kod latino zajednice. Zanimljivo je i to što je za Džozefa Bajdena 2020. godine glasalo devet od 10 Afroamerikanaca, a da Harisova, za koju bi bilo logično da im je bliža, ne samo da nije mogla da očuva taj nivo već je izgubila 10 odsto njihove podrške.

U pobedničkom govoru na Floridi, Tramp je pripisao rezultat, kako je rekao, najvećoj, najširoj i najjedinstvenijoj koaliciji u američkoj istoriji.

„Došli smo sa svih strana. Radnici u sindikatu, oni van sindikata, Afroamerikanci, Latinoamerikanci”, rekao je novi predsednik pred oduševljenom publikom.

Među Latinoamerikancima, Tramp je osvojio oko 46 odsto podrške, što je povećanje od 14 odsto u odnosu na izbore 2020. godine i najbolji rezultat koji je ostvario republikanski kandidat još od 2004, kada je Džordž Buš osvojio 44 odsto njihovih glasova, pokazali su podaci Američkog instituta za preduzetništvo.

Latinoamerikanci su izneverili demokrate u svim kolebljivim državama između dva izborna ciklusa, osim u Viskonsinu. Najveći udarac Harisovoj zadat je u Mičigenu, gde je za nju glasalo samo 35 odsto, dok je Bajden tu ranije osvojio 59 procenata. Sličan trend zabeležen je i u Pensilvaniji, u kojoj je Bajden dobio 78 odsto glasova, a Harisova sada 57.

Smatra se da je jedan od najznačajnijih faktora koji su uticali na povećanje podrške Trampu među crnim i latino biračima privlačnost konzervativnih društvenih vrednosti koje republikanci zastupaju. Mnogi imigranti iz Južne Amerike imaju jaka verska uverenja. Slično tome, stariji crni birači, naročito oni koji nedeljno jutro provode na protestantskim misama, takođe naginju konzervativizmu. Izgleda da demokrate nisu prepoznale ideološku raznolikost unutar ovih zajednica. Kao rezultat, mnogi birači se nisu prepoznali u programu demokrata, posebno kada je reč o pitanjima rodnog identiteta i abortusa.

Svakako da i imigracija ostaje jedno od najkontroverznijih pitanja u američkoj politici, posebno među Latinoamerikancima. Istraživanja pokazuju da čak 62 procenta pripadnika ove zajednice, podržava strože imigracione mere. Taj rastući trend podrške za republikanske najave o većoj kontroli granica često se objašnjava strahom od gubitka posla, jer su legalni imigranti ljuti na one koji su u SAD ušli na crno. Da je ključ u tome koliko će novca ostati na računu na kraju meseca, pogotovo zbog toga što većina crnih i latino birača pripada radničkoj klasi i nema fakultetsku diplomu, svedoče i istraživanja Istraživačkog centra Pju iz juna ove godine. Prema njihovim podacima, više od polovine latino birača veruje da bi Donald Tramp donosio bolje ekonomske odluke. Ali ima nešto i u harizmi novog američkog predsednika. Početkom godine na događaju „Crnačke konzervativne federacije” rekao je da mu krivični slučajevi povećavaju podršku Afroamerikanaca. Jer, kako je tada objasnio, mnogi crni Amerikanci u njegovim optužnicama vide odraz istorijske nepravde koja je zadesila njihovu zajednicu, te smatraju da je situacija u kojoj se on našo tipičan primer diskriminacije od sistema.