„Između Dunava i Rajne" – likovna priča

Likovnu priču, koja u sebi poseduje lirske i filozofske elemente, umetnica Sofija Ječina, predstavila je na izložbi „Između Dunava i Rajne” koja je otvorena u galeriji „Menjačnica” pod krovom Gete instituta u Knez Mihailovoj ulici.  

– Želja mi je da na ovoj postavci pokažem ona mesta gde se Rajna i Dunav rađaju, stapaju i prepliću svoje sudbine – istakla je autorka. Približavajući publici ovu sveobuhvatnu umetničku temu, slikarka je „uhvatila” i nit Kadinskog, prema čijem mišljenju, sve na svetu podleže istim zakonima: muzika, priroda, vizuelna umetnost, smena godišnjih doba, ples...

– Rađamo se, živimo i umiremo u istom ritmu od apsolutno belog (velike tišine Univerzuma) do crnog nepokretnog ništavila nakon gašenja Sunca. Naš život, dakle, kao i svaki drugi prirodni proces, teče po istom scenariju, to jeste putanjom od božanskog stvaranja do smrtonosnog razrušenja i obrnuto. Najsavršeniji primer ovog fenomena, u prirodi jeste vodopad, na primer: kamen stvoren od minerala na bazi vode na kraju uništava ista ta voda – kaže autorka i podseća da tiha voda breg roni ili da voda oblikuje kamen, menjajući svoje supstance i forme, kamen ne menja sopstveni sadržaj.
Istim tim otkrićem, podseća Ječina, rukovodio se Paul Kle kada je prikazivao muziku na platnu: vizuelne forme ponavljale su kompoziciju muzičkih, prateći zajednički ritam i stapajući se u jedno. Kako je svaka muzika u svojoj  suštini apstraktna, upravo se bespredmetna umetnost odražava u njoj kao u ogledalu - od muzičke pauze do tišine kroz igru notnih polovina i četvrtina – objašnjava Sofija, i pita se: „Gde je, dakle, mesto umetnosti u ovom crno-belom ciklusu stvaranja i uništenja? U kom se trenutku ona rađa i kada se može reći da je slika gotova?”.
 U daljem tumačenju Sofija Ječina kaže da ona kao umetnik definiše za sebe tri stadijuma.

– Na primeru stvaranja jedne slike detaljno bih opisala svaki od njih. U prvoj fazi umetnost se rađa iz haosa. Haos je apstraktan, pa su prvi potezi uvek haotični. Slični su biblijskim motivima nastanka Zemlje.

Grudve gline skrnave belo platno i novi se život rađa kroz bol.
U drugoj fazi haos se mora urediti. Novi život niče u racionalnom. Svaka slika sadrži poruku i ona mora biti čitljiva jezikom koji gledalac razume. Na ruševinama uništenog starog pojavljuje se novi život. Temeljno i po propisima, ispunjavajući ceo prostor svojim „racionom”, slika oživljava, boje i oblici dobijaju svoj karakter. Srpska reč „zanat” - veština i profesionalnost najbolje opisuje ovu fazu – kaže Ječina i dodaje da su u trećoj, poslednjoj fazi emocije i poetika. One čine završnicu stvaranja slike. Ono što se naziva opšteprihvaćenom rečju „lepota”.

–Dražesni detalji, delikatni prelazi boja, posebna neuhvatljiva stanja. Ono nevidljivo što je gotovo nemoguće opisati: tišina u noći, treperenje sunčevog zraka, šum talasa, vetar i zvižduk ptica. Lirika koja je sastavni deo svakog umetničkog dela. Da bi slika uspela, nije dovoljna samo jedna od ovih tačaka. Na primer, ako stvaralaštvo zasnivamo na lirici, moramo imati na umu da je lepota prolazna pojava koja nema dubinu. Nije dovoljno ni profesionalno vladanje tehnikom. Zato za mene kao umetnika postoji jedno pravilo: kada slika u bilo kojoj fazi dođe do „mrtve tačke”, uzmite crnu boju i vratite se na početak - na uništenje. Sigurna sam da se uz pravilno uništenje slika može sama ponovo roditi. Zato na ovoj izložbi, kao što sam rekla i na otvaranju postavke, želela bih da pokažem ona mesta gde se Rajna i Dunav rađaju, stapaju i prepliću svoje sudbine i time postaju upravo onaj idealan fenomen večnog ponovnog rađanja. Umetnost počinje belim platnom koje skrnavimo svojim mislima. Novi život ne može nastati bez bola, nova se slika ne može roditi bez razrušenja. Umetnik je demijurg, umetnik je vodopad u kom kamen rađa vodu, a ne obrnuto – zaključuje Sofija Ječina.

Ova umetnica rođena je u Rusiji, a trenutno živi u našoj zemlji. Članica je Ruskog udruženja umetnika i Međunarodnog udruženja umetnosti, u partnerstvu sa Uneskom. Zahvaljujući stipendiji Udruženja likovnih umetnika Špajer 2013. godine boravila je u Nemačkoj, a od 2015. godine vodi umetnički projekat „Između Dunava i Rajne” koji ju je doveo u Srbiju.
Sofija Ječina je do sada imala 34 samostalne postavke i učestvovala je na oko 100 grupnih izložbi širom sveta. Član je Međunarodne federacije novinara. Objavila je knjige „30 slika Helme” i „Beograd u plavom”.